понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:55

Хлеб по прописима СФРЈ одлази у прошлост

Нова правила за пекарску индустрију ступила су на снагу 1. јануара и морала би да ставе тачку на бројне преваре и нагађања о квалитету ове намирнице на домаћем тржишту
Аутор: Јелица Антељ - Ивана Албуновићуторак, 16.01.2018. у 22:00
Фото Ж.Јовановић

Да би се хлеб назвао ражаним потребно је да има најмање 70 одсто ражаног брашна, а не само у траговима како је до сада најчешће био случај. Пекари су дужни да у бурек ставе најмање 20 одсто надева, док сва пецива у продаји мора да прати тачна спецификација о томе шта садрже. То до сада није био случај код свих производа, што је отварало простор произвођачима да на легалан начин профитирају, пропуштајући да наведу тачне састојке у векни и другим пекарским производима. 

Нова правила које је држава прописала за пекарску индустрију ступила су на снагу 1. јануара ове године и коначно би морала да ставе тачку на бројне преваре и нагађања о квалитету ове намирнице на домаћем тржишту. Произвођачи су имали довољно времена за усаглашавање јер је Министарство пољопривреде Правилник о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенине усвојило још у августу 2016. године. Ови прописи заменили су оне још из периода бивше Југославије, чија су решења била не само превазиђена већ и недоречена.

Ненад Вујовић, начелник Републичке пољопривредне инспекције, рекао је јуче за наш лист да су контроле о спровођењу нових прописа у току. Каже да ће потрошачима сада бити олакшан избор јер ће бити гарантован минимум квалитета који произвођач мора да испуни. Сада су јасније одређени проценти који морају да буду поштовани како би неко свој хлеб назвао – ражаним, кукурузним, хељдиним, спелтиним… То је било нужно јер су проблеми последњих година били углавном у вези са нетачним и непотпуним декларисањем.

У Србији послује између 2.800 и 3.000 пекара, мада потпуно тачан податак колико пекарских погона ради у држави не постоји јер је ова бранша, последњих година, била највише подложна променама. Држава је произвођачима дала прилично дуг период припреме за рад по новим прописима. Вујовић наводи то што су јасније одређени проценти који морају да буду поштовани како би неко свој хлеб назвао – ражаним, кукурузним, хељдиним, спелтиним… То је било нужно јер су проблеми последњих година били углавном у вези са нетачним и непотпуним декларисањем. По нашем ранијем истраживању, то је било најуочљивије код такозваних специјалних хлебова, који се праве од две или више врста брашна, па се тешко могло утврдити које је од њих доминантно у векни. 

По сада већ старом правилнику ако правите ражани хлеб и у њега додајете 20 одсто пшеничног брашна, нисте били обавезни да то и напишете. Потрошачи тако нису имали потпуне информације шта купују.  

На ранг-листи најчешћих жалби грађана Пољопривредној инспекцији већ неколико последњих година су хлеб и пециво у пекарама, кондиторски производи и житарице.

Ова инспекција прати 18 група биљних производа (шећер, уље, кафа, чај, брашно, зачини…), али три поменуте се сваке године издвајају по броју жалби.

Хлеб и пециво здравствено су безбедни, а неправилности, када их има, најчешће се односе на декларације упакованих производа – квалитет и састав. Оно што се још наводи као проблем јесу услови производње и хигијена у пекарама.

Нова правила, више цене?

Спелтин хлеб, све популарнији код потрошача, по новим прописима мора да садржи најмање 70 одсто спелтиног брашна или других млинских производа од ове житарице. Питање је да ли ће ово утицати и на цене векни јер овога брашна има релативно мало на тржишту и прилично је скупо.

Хлеб произведен од других врста жита у промет се ставља под називом који одговара врсти употребљеног жита за његову производњу, као ражени, кукурузни, хељдин и др. Кукурузни хлеб се производи од најмање 60 одсто кукурузног брашна, а хељдин од најмање 30 одсто хељдиног брашна, наводи се у правилнику.


Коментари11
26cb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко
Прво, ми немамо више добрих сорти пшенице због квалитетног брашна за добар хлеб.Трчећи за приносом,изгубили смо мање приносне сорте од којих се добија квалитетно брашно.Друго,хлеб продајемо без паковања и обавезне декларације ,па шта онда хоћемо!?Треће,шта ми то подразумевамо под хлебом-да ли су то векне са укусом папира, пуне адитива и које се распадају већ после неколико сати?Четврто,хлеб више није намирница за чување социјалног мира,ионако једемо само чипс и кукурузне пахуљице.А и тзв хлеб, ионако бацамо! Да смо ми као народ одлепили,све ми се више чини....Уосталом,шта је прави хлеб,питајте старије сеоско становништво, које памти старе зидане пећи,поред којих ове електричне скаламерије и индустр.технологија, не могу ни да присмрде!!!!
vladimir
Zna li ko sta je to sara i kako se mesi?
Pera
Od kako je stupila na snagu ta uredba hleb je laksi i manji,a sto se tice integralnog hleba i peciva,to se doda boja za kolace u testu i dobije se integralni bar po boji.
Miloš
Mešani hleb sa tačnim oznakama o količini sastava. Tako se može dobiti kvalitetan hleb i da se zna da nije nikakva prevara.
Voja Mitic
BATA..pametno kazete, samo problem je gde pronaci brasna bez aditiva?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља