понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49
ПОЛИТИКИН ВРЕМЕПЛОВ

Како је Сипским каналом укроћен Дунав

Прошло је више од 120 година од када је у Ђердапу отворен канал за безбеднију пловидбу лађа, али је моћна река савладана тек уз немачке локомотиве које су помоћу челичног ужета теглиле бродове узводно
Аутор: Мирослав Стефановићпетак, 19.01.2018. у 13:15
Село Сип је потопљено после изградње бране (Фотографије из фотодокументације „Политике”)

Одавно у Ђердапу нема опасних подводних стена, брзака и спрудова. Изградњом моћне хидроелектране створено је велико вештачко језеро, мирно и равно као огледало. Нема ни многих села на обали Дунава јер су потопљена изградњом бране. Подсећање на њих увек буди емоције, започну приче, сећања. У том необичном албуму и колоплету успомена запажено место припада и Сипском каналу саграђеном да би лађе што безбедније пролазиле опасним, уским делом Ђердапске клисуре.

Oд отварања Сипског канала прошло је 120 година. Усечен у десну обалу и грађен шест година (од 1890. до 1896) коштао је око 10 милиона златних динара. Дужине 2.133 метара, ширине 73, а дубине 3,9 метара био је монументално дело 19. века у које је уграђено око 465.000 кубика најквалитетнијег камена. Пловидба узводно трајала је 24, а низводно око пет минута. Све се то може прочитати у енциклопедијама и новинским текстовима, али се ређе могу пронаћи сећања мештана села Сип, по којем је канал и добио име, забележених марљивошћу ондашњих, али и хроничара новијег доба.

Затегни уже, па плови!

Убрзо по отварању канала увидело се како је Дунав на овом месту и даље моћан и велика препрека за бродове. Брзина речног тока је износила 18 км на час, што је значило да бродовима треба помоћ у узводној пловидби.

Локомотиве су помоћу челичног ужета теглиле бродове узводно

Да ли су пројектанти погрешили, да ли су лоше проценили брзину воде у каналу, више није било од значаја. Грозничаво је тражено ново решење које су и нашли 1899. године увођењем паробродске вуче. И тако све до 1916. када су бродове замениле три локомотиве, маневарке, а Немци на обалном насипу канала саградили пругу у дужини од 1.800 метара. Та мала пруга ушла је у све железничке карте света.

На отварању два краља и цар
На отварању канала били су цар Фрања Јосиф, српски краљ Александар Обреновић и румунски краљ Карол Први, што довољно говори о значају његове изградње за што безбеднију пловидбу. Уз грмљавину топова, 27. септембра 1896. канал је свечано отворен.

Током свог рада Сипска локомотивска вуча користила је 11 локомотива. Око пловидбе је све било једноставно, али само наизглед: помоћу челичног ужета бродови су тегљени локомотивом. Затегне се сајла и из локомотиве се зачује продоран писак. Точкови пуштају варнице, окрећу се у месту, пара притиска цилиндре и куља на све стране. Локомотива је бродове дочекивала са парним колима која су имала свог руковаоца. У том, посебном вагону постојало је парно витло чије би се уже качило о брод...

Трајало је то деценијама све док 1969. године изградњом прве ђердапске електране није створено велико акумулационо језеро. Вода је, једног јутра, ушла у просторије Сипске локомотивске вуче, скоро шест месеци пре него што су градитељи електране најавили и предвидели. Тако су под водом остале комплетна пруга и две немачке троцилиндричне парне локомотиве, чувене „берлинке”. Биле су из серије ЈД3/ Ј3 30, а изграђене 1930. у берлинској фабрици А. Борсинг. И даље су на дну језера, у дунавском муљу и вировима. Ко зна да ли ће икад бити извучене, макар што су једно време за њих били заинтересовани Немци како би их сместили у музеј у Берлину.

Подвизи речних капетана

Изградњом ХЕ „Ђердап 1” Дунав више није био онај „стари”. Све се променило, укротили су га, није представљао препреку лађарима, нити био погубан за многе бродове у Малом казану чије су оштре стене са лакоћом парале њихово дно. А, док је био моћан и брз искусним лађарима се коса дизала на глави кад су морали да прођу најдубљим и најужим делом Ђердапске клисуре. Зато је у Кладову, Старој Текији, Старом Сипу и другим околним местима најчувеније, али и најплаћеније занимање било оно по имену – лоц.

Само искусни капетани безбедно су спроводили лађе овим делом Ђердапа

Лоцеви или пилоти на бродовима, заправо капетани речне пловидбе, безбедно су спроводили лађе тим делом Ђердапа. Једно време је њих 29 обављало овај изузетно тежак, одговоран и ризичан посао. Како су радили? На пропутовању кроз Ђердап, који је одвајкада представљао непремостиву препреку за пловидбу, заповедници бродова би њима препуштали команду, јер су само они могли да брод безбедно изведу из клисуре и да га сачувају од подводних стена, гребена, шиљака и брзака. Од очева и дедова, који су се такође бавили тим послом, слушали су приче и упијали све тајне овог заната. Такви њихови подвизи увек ће се памтити.

Потапањем Сипског канала и стварањем језера није више било потребе за лоцевима. Остало је подоста неиспричаних исповести ових ђердапских хероја, а никад нису откривене ни бројне њихове тајне. Избледела су и многа сећања. Пожутеле фотографије у неком прашњавом албуму једино сведоче о Сипском каналу, локомотивама, конвојима које су лоцеви спроводили кроз клисуру, маленој прузи... Иако су зашли у позне године, стари лоцеви евоцирају, понекад, успомене на те прелепе, успешне године. Јави се, с времена на време, и понеки машиновођа са „берлинке”.

Пароброд са отвaрања – још плови!

На дан отварања сипским каналом је међу првима запловио пароброд „Франц Јозеф Први”, лепа, 33 метра дугачка лађа, поринута 1873. године. Кад смо, пре два лета, боравили у аустријском месту Сент Гилген, оближњим језером крстарио је стари, добро очувани пароброд „Цар Франц Јозеф Први”. Овековечили смо то снимком.

– Да, то је пароброд који је поринут пре 144 године и који је учествовао на свечаности поводом отварања Сипског канала. Као што видите, изгледа прелепо и редовно превози путнике аустријским језерима – потврдио нам је туристички водич.– У време кад је пловио Дунавом био је чудо технике, прави лепотан. Убележио је много пређених миља, појављивао се на светковинама, надживео владаре и цареве.


Коментари1
e7329
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Brzulovic
Odlican tekst. Hvala Magazinu sto objavljuje ovakve clanke. Divne su i stare slike. Pisite i o drugim slicnim stvarima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља