понедељак, 21.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:36

Помирење Берлина и Анкаре након годину дана

Док турска и немачка влада обнављају консултације, дописник „Велта” који је 11 месеци у турском затвору одбија да буде ослобођен као део „прљавих договора”
Аутор: Ненад Радичевићсреда, 17.01.2018. у 22:00
Реџеп Тајип Ердоган и Ангела Меркел (Фото Бета/АП)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Након проведене целе прошле године у међусобним критикама и огромним дипломатским тензијама, званични Берлин и Анкара се спремају да обнове регуларне консултације двеју влада, oткривају немачки медији. Како је и пре првог таквог одржаног састанка сазнао берлински дневни лист „Велт”, у Берлин су дошли високи званичници из Анкаре како би разговарали са представницима немачког министарства унутрашњих послова.

Тема овог састанка турских и немачких званичника, првог те врсте у последњих безмало годину дана, била је како удружити напоре у борби против терористичке групе Исламска држава (ИД).

„Немачка је земља порекла али и дестинација за џихадисте терористе, чије путовање ка Сирији и из ње иде преко Турске”, истакла је за „Велт” портпаролка немачког министарства унутрашњих послова, додајући да је Турска у више наврата била мета „великих напада исламистичких терориста”, те да постоји веома реална „потреба да се ради у блиској сарадњи са Турском” у сузбијању тероризма.

Ови разговори су драматична промена у односима две државе чланице НАТО-а, које су у протеклој години и по обележиле искључиво оштре речи. Након неуспешног војног удара против власти турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у јулу 2016. године, званична Анкара је за пуч оптужила имама Фетулаха Гулена и припаднике и присталице његовог веома популарног покрета „Хизмет”. Берлин је гласно критиковао обрушавање турског режима на све присталице овог покрета, као и на хапшења све више немачких држављана у Турској, између осталих, и дописника „Велта” Дениза Јуџела, који има немачко и турско држављанство.

Од јануара до новембра 2017. безмало 8.000 турских држављана тражило је азил у Немачкој, а немачке имиграционе власти већ су дале политички азил појединим бившим турским официрима који се плаше да ће их у Турској гонити за наводно саучесништво у пучу. Ситуацију је закомпликовало и одбијање Анкаре да дозволи немачким парламентарцима да посете немачке трупе у турској бази Инџирлик, што је резултирало тиме да Берлин одлучи да почне премештање трупа Бундесвера из ове базе значајне за борбу међународне коалиције земаља против ИД.

У време прошлогодишњег референдума о уставним променама у Турској и савезних парламентарних избора у Немачкој, Ердоган и његови министри оптуживали су немачку владу да се понашају као „нацисти” и „подржавају терористе”, да је Јуџел „шпијун”, као и да Турци са немачки држављанством не би требало на немачким изборима да гласају за водеће немачке партије, за које је Ердоган рекао да су „непријатељи Турске”. С друге стране, из Берлина је Јуџелово хапшење оцењено као „узимање политичких талаца”, док је канцеларка Ангела Меркел у предизборној кампањи рекла да не сматра да би Турска требало да постане чланица Европске уније, а у октобру је подржала одлуку ЕУ да Турској смањи приступ претприступним фондовима ЕУ.

Крајем прошле године ова ситуација је почела драматично да се мења. Прво су са Ердоганом телефоном разговарали Меркелова и немачки председник Франк Валтер Штајнмајер, па је Турска почела из затвора да пушта хуманитарце са немачким држављанством, да би протеклих дана немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел у сопственој кући угостио турског колегу Мевлута Чавушоглуа, који је рекао да после формирања немачке владе Ердоган жели да у Анкари угости канцеларку. Габријел је навео и могућност да Берлин одобри да немачка компанија „Рајнметал” прода Турској опрему којом би заштитила и ојачала своје тенкове од мина које је на северу Сирије поставила ИД.

Ова Габријелова изјава је изазвала револт на свим странама немачког политичког спектра, натеравши немачког шефа дипломатије да се правда да је састанак са турским колегом користио како би издејствовао пуштање на слободу дописника „Велта” Јуџела. Габријел је за „Шпигл” рекао и да немачка влада неће одобрити никакав велики извоз оружја у Турску све док не буде решен случај „Јуџел”, али је одмах потом додао и да ове две ствари нису повезане.

Јуџел, међутим, у писаном интервјуу за немачку новинску агенцију ДПА истиче да не жели по сваку цену да буде пуштен и да одбија да буде део „прљавих договора” и трговине немачке и турске владе.

„За прљаве договоре нисам доступан”, истакао је он, додајући да не жели да његова слобода „буде упрљана куповином оклопа од ’Рајнметала’ или било којим другим чињењем браће по оружју.”

Он је истакао и да не жели да буде размењен са присталицама Гуленовог покрета, које Турска тражи, додајући да „методе мучења” којима је изложен у затвору нису укинуте већ само ублажене.

„Ствари се погоршавају зато на другој страни. Моја супруга Дилек може са мном, у најбољем случају, један сат месечно да разговара. Раније смо (док разговарамо) били посматрани само споља, али однедавно је и затворски чувар у просторији (где разговарамо)”, каже Јуџел, а на питање зашто након 11 месеци притвора нема никакве оптужнице против њега истиче да „или је тужилаштво заборавило на мене или још нису примили никакву инструкцију шта да раде”. „Лаж је да је турска влада у мом случају и случајевима многих турских колега само заинтересовани посматрач. Влада није посматрач, већ страна у поступку, чак и званично.”


Коментари1
f5049
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radenko
Koketiranje Turske sa Rusijom je bilo samo jeftino sakupljanje poena. Pravi proliticki saveznici u zadnjih tri stotine godina su Turska, i sa druge strne Engleska i Nemacka. Bilo i ostalo. Putin je samo iskoriscen kao argumenat u pregovorima Turske i Nemacke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља