недеља, 26.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:36

Срби на рачунима држе 9,3 милијарде евра

Аутор: Јована Рабреновићсреда, 17.01.2018. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Нема боље рекламе за домаћи банкарски систем и укупну стабилност земље од чињенице да у банкама постоји 351 штедна партија са улозима већим од пола милиона евра. Зашто је то реклама? Зато што држава, у случају пропасти банке, гарантује само за депозите до 50.000 евра. Према подацима Народне банке Србије (НБС) за новембар 2017. године, укупна вредност штедних улога преко 500.000 евра износи 337,6 милиона евра. Прерачунато, сваки од ових штедиша има на рачуну нешто мање од милион евра. Тачно 961.913 евра.

Ови милионери су „инцидент” у маси свих штедиша. Јер, у банкама је убедљиво највише „ситних” улога до 500 евра, што је 80,7 одсто укупног броја улога, који по вредности учествују са свега један одсто у укупној девизној штедњи. Скоро половина укупне девизне штедње односи се на улоге чија је вредност између 10.000 и 50.000 евра, док већи улози од преко 100.000 евра чине 14,4 одсто укупне девизне штедње.

Просечан улог је 2.010 евра.

Динарских милионера је, ипак, знатно више. Међу штедним улозима вредности од милион до пет милиона динара има 9.808 штедних партија, док су између пет и десет милиона динара уштедела 923 банкарска клијента. Преко десет милиона динара има 337 штедиша.

Просечан износ динарске штедње по штедном улогу износи 41.000 у динара.

Код динарске штедње илузију о великом броју штедиша заправо прави велики број ситних улога. Штедња до 10.000 динара постоји на чак 91 одсто укупног броја партија, што је свега 1,1 одсто укупне динарске штедње. Уколико се изузму штедне партије по виђењу са мањим износом депонованих средстава (до 10.000 динара), просечна висина динарског штедног улога износи 277.000 динара. Од укупног броја штедних партија (1.196.327), на најмање штедне улоге до 10.000 динара односи се 1.088.648 штедних партија.

Упркос ниским каматама штедња је све већа па је девизна штедња грађана на крају новембра износила 9,3 милијарде евра, што је 10,2 милиона евра више него на крају октобра. Динарска штедња грађана износи 49,3 милијарде динара што је триста милиона динара више у односу на крај октобра. При томе, 98,6 одсто динарске и 96,6 одсто девизне штедње односи се на штедњу резидената.

Посматрајући дугорочна кретања, динарска штедња расте. Тако је у поређењу са крајем 2012. године, у којој је НБС почела да спроводи стратегију динаризације, динарска штедња повећана 2,8 пута, при чему је њено учешће у укупној штедњи становништва повећано са 1,9 одсто на 4,3 одсто.

Приноси на девизне депозите су и даље ниски због изузетно ниских камата на међународном финансијском тржишту. У новембру 2017, који је био месец штедње, када банке по правилу дају нешто више камате, оне су износиле око 0,6 одсто за депозите рочности до годину дана, односно око 1,3 одсто, колико су банке плаћале на депозите положене на рокове од годину дана до две године. У НБС кажу да ће кретање камата на девизну штедњу у наредном периоду у великој мери зависити од одлука водећих централних банака и дешавања на светском финансијском тржишту. Како највећи део девизне штедње чини штедња у еврима, дешавања у еврозони и будуће одлуке Европске централне банке имаће значајан утицај на кретање ових каматних стопа. Према најавама званичника Европске централне банке, каматне стопе у еврозони остаће на ниском нивоу још неко време, при чему је најављено да ће, када се започне са повећавањем каматних стопа, то повећање бити постепено, како се не би изазвали поремећаји на финансијским тржиштима.

С друге стране, камате на динарску штедњу у највећој мери зависе од референтне каматне стопе НБС. У складу са монетарном политиком коју НБС спроводи од маја 2013. године, камате на динарске депозите у протеклих неколико година су мање. Ипак у новембру, месецу штедње 2017, банке су нудиле нешто више каматне стопе у односу на претходне месеце, и у просеку су се кретале од 3,1 одсто, за динарске депозите рочности до једне године, до 4,6 одсто, за рочности дуже од две године. Последица „релаксираније” монетарне политике НБС, преко смањења референтне камате, јесу и значајан пад камата на динарске кредите привреди и становништву, односно мањи трошкови задуживања привреде и грађана у локалној валути без преузимања валутног ризика.


Коментари6
a76b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Potrebno je uporediti bankarski sistem Austrije , nemacke , sa bankarskim sistemom u Srbiji , pa videti svu apsurnpost ovog teksta ?
Pera Peric
Štednju ne treba "izbijati", već treba ponuditi državne obveznice koje će imati kratak rok dospeća i atraktivne kamate. Za državu je to jeftin izvor finansiranja državnih projekata (jeftiniji od postojećih kredita), a za građane dobra alternativa za niske kamate u bankama.
Ivan Tomic
Pre nego sto se mogu izvesti ikakvi zakljucci, potrebno je navesti da li se radi samo o stednim racunima fizickih lica ili su tu i preduzeca. Drugo, o kakvoj vrsti stednih racuna se radi - orocena stednja ili stednja po vidjenju? Treca stvar je da se ovde radi o podacima za celu Srbiju koja ima BDP od oko 40 milijardi evra, sto ce reci da naveda cifra stednje predstavlja 20-ak posto ove sume, sto i nje nesto preterano neocekivano i senzacionalno. Srbija nije bogata zemlja i u rangu sa razvijenim zemljama Zapada (sa kojima se cesto poredi), ali na svetskom nivou ima sasvim pristojnu, prosecnu ekonomiju i to ovaj podatak o stednji i pokazuje.
toma
da neće možda sns ološ i to da oporezuje ?!
MP
Oporezovana je zarada od kamate sa 15% godisnje.
Препоручујем 15
Milorad Mrdja
Uh super, samo da naši političari i njihovi strani mentori smisle kako taj novac da izbiju narodu iz džepova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља