недеља, 25.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:41

Борба око билборда и празничног осветљења у Берлину

Неизвесно ко ће од 1. јануара 2019. финансирати божићне украсе у центру града. – Група грађана покренула кампању „Берлин без реклама”
Аутор: Ненад Радичевићчетвртак, 18.01.2018. у 22:00
Божићна јелка постављена испред Бранденбуршке капије у Берлину (Фото: Н. Радичевић)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Када су крајем прошле године дописници немачких медија из Београда извештавали о сумњама на корупцију и, како су истицали, расипништву београдских власти које су дале 200.000 евра на празнично осветљење и још 83.000 евра само на новогодишњу јелку, мало ко је у Немачкој веровао да ће управо у Берлину бити покренуто питање финансирања празничног декоративног осветљења и да ли је градска каса закинута у корист приватних фирми.

То је постала тема за политичку борбу лево оријентисане владајуће градске коалиције и опозиционих демохришћана, у коју су се укључиле и поједине групе грађана.

У Берлину и осталим већим немачким градовима на празнично декоративно осветљење формално се не издваја ниједан евро из градских каса, већ трошкове куповине украса и потрошене струје сносе приватни спонзори, власници оближњих продајних објеката или станари оближњих зграда.

Водећи се резултатима једне немачке студије да у току божићних празника људи троше више новца на поклоне уколико је декоративно осветљење раскошније, робне куће и бројни продајни објекти не штеде паре када је у питању украшавање. Крајем прошле године у Хамбургу је удружење послодаваца и власника компанија у главној шопинг-зони у центру града одлучило да купи осветљење у вредности од чак три милиона евра, а да у наредних неколико година реновира целу улицу и да им укупно улагање износи око 10 милиона евра. Они процењују да ће им се ово све вратити кроз већу продају.

Међутим, у Берлину се кићење светиљкама и постављање јелки не заснива само на уверености продаваца да ће више зарадити већ су градске власти фирмама које преузму украшавање давале могућност да у околини поставе своје рекламе. Да тај концепт не гарантује да неће доћи до проблема, видело се недавно када је чувени берлински булевар Унтер ден линден умало био неокићен, јер је фирма која је желела да декорише више од 200 стабала липе у последњи час одустала. Компанија је проценила да њена реклама на тој локацији неће бити довољно видљива, јер су ту тренутно радови на станици метроа па је заштита око градилишта сва у реклами једног другог спонзора. Ипак, један локални радио позвао је своје слушаоце да прикупе новац и прибављено је 100.000 евра па је овај булевар био осветљен.

Берлинске власти су у протеклих десетак година спонзорима осветљења давале и право да у току целе године постављају различите рекламне паное и да од препродаје тог рекламног простора прилично зарађују. Тако је компанија „Вал”, која производи градски мобилијар са којег је могуће рекламирање, попут аутобуских станица, јавних тоалета и рекламних стубова, добила да украшава булевар Курфирстендам, који са околним улицама чини главну шопинг-зону у Берлину. Ове године та фирма је за само тих неколико улица дала пола милиона евра на 200 километара каблова са ЛЕД лампицама, као и на неколико светлећих фигура Деда Мраза, Крцка Орашчића и осталих ликова.

Али, државни ревизори су управо на овом случају упозорили градске власти у Берлину да су уговори који су склопили са појединим фирмама прилично спорни, то јест да није јасно колику суму ове фирме зарађују на препродаји рекламног простора. Будући да су у питању милионске суме, нова берлинска лево оријентисана власт одлучила је да раскине уговор са компанијом „Вал” и да први пут распише конкурс за доделу места на којима ће моћи да се постављају јавни тоалети са рекламама, рекламни стубови, панои и билборди.

Истовремено, власт сматра да ће власници робних кућа око булевара Курфирстендам имати довољно интереса да, пошто са компанијом „Вал” 31. децембра ове године истекне уговор о осветљењу, сами плаћају празнично декоративно осветљење те да они из градске касе неће дати ни евро.

Протесте је организовао бивши берлински локални функционер а сада посланик демохришћана у Бундестагу Клаус Дитер Грелер, који сматра да се актуелне берлинске власти понашају „непрофесионално” јер очекују да фирме и грађани који живе у околини плате све.

„То тако не функционише, нити ће функционисати”, истиче Грелер који заговара продужавање уговора са компанијом „Вал”.

Насупрот томе, локални функционер владајућих социјалдемократа Волфганг Тилингер каже да „нема очигледних разлога да се претпоставља да је божићно осветљење угрожено”.

То што је Берлин први пут расписао тендер за право на оглашавање на билбордима и осталим рекламним паноима изазвало је револт групе грађана који су покренули кампању „Берлин без реклама”, захтевајући да се у граду распише референдум о усвајању закона против комерцијализације града. Овај њихов предлог закона подразумева радикалан концепт по којем би реклама за неки производ или услугу могла да буде постављена само на „месту пружања те услуге”, то јест на продавницама или ресторанима, док би берлински већ постојећи рекламни стубови остали резервисани за промовисање догађаја и непрофитних организација. Предвиђено је и да рекламирање буде забрањено у близини вртића и школа.

Док су лево оријентисане берлинске власти бар делом отворене за ову идеју, десно оријентисани опозициони демохришћани и либерали предлог виде као повратак града у „досадне комунистичке дане”.

„Шаренолик град требало би да буде и помало комерцијално шаренолик”, сматра посланик либерала у берлинској скупштини Флоријан Свитер. „Потпуну супротност од тога смо имали у источном Берлину све до уједињења.”

Представница градског секретаријата за урбани развој Петра Роланд пак каже да су градске власти имале делом сличне идеје као активисти, те да су забрањене рекламе у околини школа, док је величина билборда смањена за 30 одсто. Како она истиче, град има финансијски интерес да одржи рекламни простор, јер у наредних 10 до 15 година од тога очекује приход од 440 милиона евра.


Коментари0
42d8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља