среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:23

Лејла Слимани на новом задатку

Француски је „кул“, узвикује добитница Гонкурове награде (2016) која се, на иницијативу председника Макрона, упустила у битку за језик, желећи да га врати на друго место у међународној комуникацији
Аутор: Гордана Поповићчетвртак, 18.01.2018. у 22:00
Лејла Слимани (Фото Катрин Ели/Галимар)

Многи француски сматрају језиком салонских разговора и протоколарних писама и не доживљавају га као прагматичан језик који може помоћи да се нађе посао. Треба јасно рећи да нису у праву.

Ово су речи Лејле Слимани, француске списатељице мароканског порекла, добитнице Гонкурове награде (2016) која је у новембру прошле године именована за личног представника председника Емануела Макрона у Међународној организацији франкофоније и сада заједно с њим креће у остварење амбициозног плана да врате француски бар на друго место међународних језика, одмах иза енглеског. Да би остварила овај амбициозни програм, млада списатељица (36) жели да увери Французе у потенцијал њиховог језика чији број говорника би се, захваљујући демографској експлозији у Африци, морао утростручити до 2050. године са данашњих 274 на 750 милиона,

Француски је „кул”, изјавила је Лејла Слимани, са осмехом подсећајући да је реч „кул” данас ушла у француски језик и да не треба имати отпор према енглеским изразима који су освојили свет. Не, француски није заборављен језик, он је жив и отворен за промене, каже ова књижевница чији је роман „Chanson douce” (код нас преведен под насловом „Успавај ме”) постигао велики тираж чак и пре него што је награђен Гонкуровом наградом, а поготово после тога.

Позната по прогресивним идејама, Лејла Слимани је одмах после именовања за поменуту функцију изјавила да треба изаћи из помало застареле и „прашњаве” визије франкофоније и прошетати светом, поготово Африком и земљама Магреба где постоји велика глад за француским језиком.

– Сваки Француз мора постати амбасадор франкофоније – оценила је она у једном разговору за АФП, додајући да треба оживети франкофонију пре свега у Француској и наводећи своје запрепашћење кад је открила да велики број француских средњошколаца није у стању да наведе ниједног аутора пореклом из франкофоног света. Странци више држе до франкофоније, сведочи бивша ученица француског лицеја у Рабату чији је отац Мароканац, а мајка алзашког и алжирског порекла. Рођена и одрасла у Мароку, Лејла Слимани је дошла у Париз да студира и ту пронашла себе, упркос не баш лаком периоду прилагођавања кроз који је прошла.

– Не можете ни да замислите број оних који уче француски језик у Кини, све их је више! У Кореји њихов број се повећао за 20 до 30 одсто, а и афричке земље које су биле енглеске колоније, попут Гане и Нигерије, окрећу се француском – са ентузијазмом каже Лејла Слимани.

То је већ истакао и Емануел Макрон приликом недавне посете Кини када је рекао да ова земља мора бити франкофона земља. По подацима Међународне организације франкофоније око 120.000 кинеских студената учи француски, рачунајући на сарадњу са Африком. „Француски је шанса за будућност“, потврдио је и Макрон тада.

Кад је тако, зашто не би био други међународни језик, одмах иза енглеског, пита се Лејла Слимани (Макрон је отишао и даље и рекао да би за три до четири деценије могао постати први светски језик). Француски је у 18. веку био доминантан језик у међународним односима, али су га временом, осим енглеског, престигли и шпански, арапски... Позиције могу да се поврате ако напори у образовању у франкофоним земљама буду довољно јаки, стоји у извештају Савета за економију, друштво и животну средину који помаже француској влади у писању закона. Тај напредак, међутим, није математички прецизан, каже Мари-Беатрис Лево, референт франкофоније у овом Савету. Треба се више политички ангажовати. Држава би морала да се ангажује у едукативном програму, додаје Лево, рачунајући да ће то бити стављено на дневни ред на следећем Самиту франкофоније крајем ове године у Јерменији.

Лејла Слимани потврђује да Француска мора да буде претходница учења француског језика и увелико помиње велики план за француски језик који ће Макрон представити 20. марта на Међународни дан франкофоније, а који је већ скицирао у новембру током свог разговора са студентима у главном граду Буркине Фасо. Тада је истакао да већ дуго овај језик није једино француски, већ „француски у множини“.

– Треба изаћи из јакобинске визије овог језика по којој би добар француски морао бити само овде, у Француској – рекла је Лејла Слимани која се придружила Макрону у припреми његовог плана, али је признала и да су њена средства ограничена.

– Немам буџет, немам канцеларију и нисам плаћена. Нисам део владе. Ја сам слободан стрелац – признаје она, али без јадиковања, јер је на самом почетку пристала на „добровољну мисију“. Многи, међутим, изражавају жаљење што Макрон није формирао министарство за франкофонију са „пуним правима и обавезама“. Сада су франкофоне активности разбацане између других министарстава – спорта, културе, спољних послова – уместо да су координиране на једном месту.

С друге стране, похвално је што је за питање француског језика ангажована књижевница, поготово она која је спремна да протресе оно на шта се наталожила прашина. Можда ово може да буде идеја и за друге земље да своје књижевнике ангажују да популаризују језик и чувају његову чистоту, мада они то свакако најбоље раде пишући књиге.


Коментари4
88cd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Osman Delić
"Ogroman potencijal" širenja francuskog jezika vidim u zemljama Magreba. Pa, pošto su tu harali godinama, sada neka probaju na ljudski način širiti jezik i kulturu.
Sasa Trajkovic
Французи су пример велике нације и европске културе која се бори да у овом свету глобализације сачувају свој европски идентитет штитећи своју културу језик и писмо сматрајући то патриотским чином. Могли би и наши политичари да се угледају на Французе уместо што не критички прихвартају тај нео либерални концепт капиталистичког потришачког друштва који нам се преко медија и друштвњених мрежа намеће док сопствену традицију, културу и посмо сматрају ретроградиним и архаичним реликтима прошлости које се чак и стиде.
DUŠKO NOVKOVIĆ
Gluposti.Treba napisati pet slova a izgovoriti jedan glas.Brate,govori srpski da bi te ceo svet razumeo.
Аца
Ја покушавам да уверим Србе да је ћирилица кул па ми не иде. А Француски је кул колико и Мађарски...шта је шпански, италијански ...?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља