четвртак, 22.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Високе школе не маре за спорне докторате

Директори струковних школа избегавају враћање наставника с оспореним докторским титулама у звање предавача јер такве одлуке могу да падну на суду
Аутор: Бранислав Радивојшачетвртак, 18.01.2018. у 22:00
(Фо­то Ј. Миловановић)

Комисија за акредитацију је оспорила највише докторских диплома наставника на високим струковним школама. Према неким проценама, од укупно 95 оспорених, на овим школама их је око шездесет. Када је прекјуче одржана Скупштина Конференције високих струковних школа, очекивало се да ће директори проговорити о овим оспоравањима, али ова тема није била на дневном реду.

Председника Скупштине Конференције високих струковних школа професора Бранка Савића, уједно директора Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду, питамо зашто о томе није било речи, а он каже да је у Србији укупно 64 високе школе и да све заједно имају око три хиљаде наставника. Према томе, поменутих 60 наставника с оспореним дипломама ипак су мали број да би се о томе на скупштини водила дебата.

Како су школе у којима су такви случајеви регистровани реаговале на одлуку комисије за акредитацију?

Др Савић каже да је комисија као решење понудила премештање наставника у ниже звање предавача, „међутим, то је компликован процес јер потребна је одлука наставног већа да наставник није компетентан, што може да доведе до судског процеса”.

– Не знам шта је у сваком конкретном случају учињено, али познато ми је да нико није добио отказ. Негде су покушали с враћањем у ниже звање предавача, било је отпора, а и у министарству су проценили да би можда дошло до великог броја радних спорова и да комисија треба да преиспита своје одлуке – каже први човек Конференције високих школа и додаје да су директори „избегавали да враћају наставнике у звање предавача јер неко је морао да нам детаљно објасни тај поступак поготово што такве одлуке могу да буду судски оспорене”.

Мастер и на високим школама
Према новом закону о високом образовању, студенти високих струковних школа не могу да наставе своје школовање на сличним студијским програмима на факултетима, нити несвршени студенти факултета могу да наставе да студирају на високим школама. Међутим, неколико високих школа у Србији има акредитоване мастер програме, тако да њихови свршени студенти после треће године могу да упишу једногодишње специјалистичке или двогодишње мастер студије. Др Бранко Савић сматра да би ове студије требало ваљано осмислити да би се разликовали од факултетских.

На питање како Високе струковне школе регрутују наставнички кадар, Савић каже да је онима у Београду и другим великим градовима релативно лако да до тог кадра дођу, док школе у мањим градовима имају много наставника – путника из већих центара (из Београда путују нпр. у Аранђеловац, из Ниша у Врање итд.).

Ове школе су иначе до болоњског система биле двоипогодишње више школе, а сада су трогодишње високе и високе струковне. Бранко Савић је и члан борда европске асоцијације вишег или професионалног образовања и објашњава нам да су у Европи ове школе осмишљене тако да подржавају локалну економију тиме што едукују кадрове за регионално тржиште рада. И наше високе школе би требало да се разликују од факултета по томе што свршени студенти струковних студија по својим компетенцијама одмах могу да се укључе у процес рада.

Како ће се укључити у тај процес када у многим, поготово мањим градовима нема посла за ове кадрове, нарочито ако је реч о економистима, менаџерима и васпитачима? Подсећамо нашег саговорника да је економиста са шестим степеном стручне спреме на евиденцији националне службе запошљавања око 4.500, струковних васпитача и васпитача око 1.900, менаџера, организатора и струковних менаџера око 1.700, а он каже да проблеми са запошљавањем ових кадрова и настају због тога што се њихови студијски програми недовољно разликују од сличних факултетских.

– Требало би да инсистирамо на томе да студенти високих струковних школа током школске године имају много више часова практичне наставе. Сада се та обавеза испуњава с деведесет часова годишње, или једанаест радних дана, што је недовољно. У нашој школи у Новом Саду студент је на пракси 312 сати, или практично цео шести семестар. Наши свршени студенти тако имају могућност и да наставе да раде у фирмама у којима су били на пракси – каже наш саговорник.

Примећујемо да је у Србији много незапослених свршених студената и зато што наши наставници чувају своја радна места, а др Савић каже да наставници у високим струковним школама после 65. године обавезно иду у пензију и да ће релативно брзо ове школе остати без 10–15 одсто овог кадра. Што се великог броја незапослених васпитача тиче, треба имати у виду да су и педагошки факултети почели да образују ове кадрове.

Питамо на крају професора Савића у чему је перспектива високих струковних школа у Србији, а он опет помиње повезивање с локалном привредом, а пре свега с малим и средњим предузећима, под условом да се свршени студенти струковних студија разликују по својим практичним знањима од оних с факултета. И обрнуто, каже, ако једина разлика буде у томе што факултети имају два семестра више, онда високе струковне школе и немају неку перспективу.


Коментари14
304c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
prosto sam zbunjen. Fakultetima skoro da je svejedno sta su pa makar bili i zanatska skola ali koja je nekad imala svoju diplomu koju su zvali kalfeno pismo i ono se na zavidnom mestu u radnji kacilo. Ovim danas to je svejedno. Pa ako je tako sto ih skulujemo. Posaljimo ih odmah na kalfeno i zavrseno skolovanje i takmicenje tamo za neku Sangajsku listu. Nismo mi Harvard i ostali. Ko to nezna neka nauci.
Brana Popovic
Samo jedno pitanje: Da li će ovaj slučaj sa prekoračivanjem ovlašćenja po pitanju ukidanja profesorskih diploma najzad inicirati Ministarstvo prosvete da reaguje i sankcioniše postupke kršenja zakona i direktora škola i akreditacionih komisija?
Bilja
Samo jedno pitanje: "Da li su direktori tih skola svesni da ucestvuju u krsenju zakona, prekoracivanju ovlascenja i da se direktno oglusuju o stav Ministarstva prosvete koje ih, vecinom, placa?"
Milan
Ministarstvo treba da reagije i zastiti integritet studenata, profesora i institucija! Umesto da podizu kvalitet institucija, razne "komisije" su krenule u nepovratno unistavanje postojecih (kakvih-takvih). Ljudi uredno poseduju te diplome preko 15 godina, sve vreme se bave naucnim radom i sada je neko smislio da su birokratski sporni, ignorantnost i velika neodgovornost je demonstrirana od strane aktuelne akreditacione komisije. Tuga i sramota, ako ste resili da svi studiraju u "Becu" objavite to javno nemojte drzati drustvo u zabludi.
Adelina
Jedini odgovorni su direktori - izvrsioci takvih neovlascenih zakljucaka komisije, koji su bez pisanih direktiva, profesorima skidali zvanja, a za to ide krivična prijava po članu 359 stav 1 Krivičnog zakonika, koji sankcioniše Zloupotrebu službenog položaja
Препоручујем 13
Гане
Sve je počelo onda kada za mene nije bilo mesta u obdaništu.Bio sam mali,ali vrlo svestan i odmah sam se učlanio u Partiju. Tog momenta sam primljen u obdanište i za mene je počeo Partijski život. U osnovnu školu primio me je Direktor Naš Član i poverio Učiteljici Nasem Članu. Završio sam kao vukovac,sa svim peticama. U srednju školu primio me je Direktor Naš Član i upoznao sa razrednim starešinom Našim Članom.Bio sam odličan đak. Prijemni na fakultetu bio je prava pesma-jer ga nisam ni polagao.A i zašto bih,kada su svi Dekani Naši Članovi. Studije su mi išle izvaredno,jer sam odmah dobio spisak Profesora Naših Članova.Diplomirao sam pre roka i ujedno i magistrirao. Počeo sam da radim u odličnoj firmi,kod Direktora Našeg Člana,i verovatno bih uskoro i sam postao Direktor da mi se nije desila nesreća. Puklo mi je slepo crevo i hitno sam prebačen u bolnicu.To je trebalo da bude relativno bezopasna operacija,ali,na žalost,Dežurni hirurg bio je Naš Član. Nisam preživeo. NN lice

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља