недеља, 18.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Трамп учинио Кину и Русију поново великим

Галупово истраживање указује да америчко вођство има све мању подршку у свету, нарочито у Европи, Канади и Латинској Америци
Аутор: Н. Радичевићпетак, 19.01.2018. у 22:00
Упркос најавама да ће ојачати америчку глобалну улогу, десило се супротно: Доналд Трамп са ћерком Иванком (Фото Бета/АП)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Већина света све мање верује у америчко вођство откад се у Белу кућу уселио Доналд Трамп, што према оцени стручњака института Галуп, који је урадио велико истраживање светског јавног мњења, отвара могућности осталим земљама као што су Кина, Русија и Немачка да се наметну на међународној сцени. Иако немачка политичка елита настоји да у новонасталој ситуацији прегрупише снаге на нивоу Европске уније, у Берлину преовладава страх да Трамп својом политиком неће, како је обећавао, „учинити Америку поново великом”, већ Кину и Русију.

Галупово прошлогодишње истраживање дошло је до податка да само 30 одсто испитаника у 134 земље има позитивно мишљење о вођству САД по Трампом, што је за 18 процентних поена мање у односу на последњу годину мандата Барака Обаме, а за четири у односу на последњу годину власти Џорџа Буша млађег.

Пад одобравања америчке политике је нарочито изражен у Латинској Америци, Европи и Канади, при чему је и просечно неодобравање америчке политике порасло на 43 одсто, што је такође нови рекорд.

„Много је изазовније бити вођа када људи имају овако ниско мишљење о вашем вођству”, истакао је један од шефова Галупа Џон Клифтон. „Али са друге стране, да само седели са председником Трампом и његовим тимом, они би рекли да су ови резултати разумљиви јер они доносе веома тешке одлуке.”

Међу тим одлукама су многе које су посебно тешко пале европским савезницима, као што је одустајање од Париског климатског споразума, подривање споразума о нуклеарном програму с Ираном, оштро критиковање савезника унутар НАТО-а да недовољно троше на одбрану, као и претња европским земљама царинама и другим трговачким баријерама.

Галупово истраживање заправо пориче Трампове тврдње да свет више поштује САД откад је под његовим вођством те истиче да су Трампова спољна политика и његове речи „бацили сумњу у америчку посвећеност својим партнерима у иностранству и довели под знак питања њену поузданост”.

Међу 134 земље које су учествовале у истраживању, рејтинг САД је пао у 65, од којих су многе амерички савезници, попут Норвешке, Белгије, Португалије и Канаде где је подршка пала за 40 и више процентних поена. У Европи је тек четвртина испитаника рекла да подржава америчког вођство, а знатан пад подршке се бележи и у трима водећим европским силама Француској (28 поена мање), Великој Британији (26) и Немачкој (21).

„Времена у којима смо могли у потпуности да се ослонимо једни на друге су, у одређеној мери, прошла”, признала је поприлично разочарано прошлог маја на самиту Групе седам индустријски најразвијених земаља немачка канцеларка Ангела Меркел, која ни после годину дана Трамповог председниковања није успела да га наговори да заједно спасавају западни либерални поредак.

Према оцени политиколога Јозефа Брамла, стручњака за САД из Немачког савета за спољне односе, узалудне су наде да ће бити обновљени некадашњи америчко-немачки односи.

„Трамп не сматра да либерални светски поредак служи америчким интересима, већ радије да он једноставно помаже државама попут Немачке и Кине”, рекао је протеклих дана у више наврата немачким медијима Брамл, додајући да Трамп има једноставан циљ да „уништи тај поредак”, што има негативне последице на трансатлантске односе. „САД морају да победе, а сви остали да изгубе.”

Само када је у питању ирански споразум о нуклеарном програму, Немци су толико беснели на Вашингтон да је немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел у октобру рекао да морају Американцима да кажу да ће њихово понашање у погледу Ирана натерати Европљане да се сврстају с Русијом и Кином, а против САД. Оно што се тада могло између редова прочитати из Габријеловог интервјуа датог немачкој медијској мрежи РНД јесте да заправо Немци страхују од тога да ће САД, Русија и Кина кренути у трку у нуклеарном наоружавању. Недуго потом, Габријел је отворено рекао да је време за Немачку да промени своју политику према САД, те да Немачка „мора са више самопоуздања да брани своје интересе и ако је потребно да повуче и црвене линије преко којих неће допустити да други пређу”.

Такву промену немачке политике подржавају и поједини стручњаци из утицајних немачких института, па препоручују немачким властима да убудуће, на пример, у погледу климатских промена раде са градоначелницима великих градова или гувернерима великих савезних држава унутар САД, као и са утицајним америчким сенаторима и конгресменима са којима имају сличан начин размишљања. Европљани би требало, сматрају аналитичари, да у сарадњи са Белом кућом засад инсистирају само на пројектима о којима имају најмање размимоилажења.

Ипак, све то не умањује немачки, али и европски страх да Трамп повлачењем из западног либералног поретка заправо на међународној сцени ојачава утицај Кине и Русије. Због тога, према оцени Брамла, Немачка ће морати да „подупре либерални поредак са партнерима који слично мисле, као и да ојача Европу, јер САД то више не желе да раде”.

Иако је Трампов долазак омогућио Немцима да не морају да крију да крећу у одбрану сопствених интереса, да би Немачка заиста преузела вођство у свету није довољна само њена економска снага, јер сваки стручњак за међународне односе добро зна да је за озбиљну спољнополитичку моћ неопходна и озбиљна војна моћ, коју Немачка нема. Због тога Берлин и инсистира на европском одбрамбеном пројекту, али ни комплетна ЕУ у једном строју није довољно снажна као руска и кинеска војна снага, а самим тим и нарастајућа дипломатска моћ. Због тога Немци жале због америчког окретања леђа Европи.


Коментари7
f6a22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Ljuba
Doslo je do balansoranja po naoruzanju samim tim i u ekonomiji. Kina i Rusija su napredovale tandemski jedna u naoruzanju jedna sa ekonomijom jer iskreno mora se Amerika malo obuzdati da svet odahne dusom.
дупло голо
А ја мислио да су велишина Русије и Кине у економској, војној, политичкој моћи и величини популације и територије...... Како рогобатан наслов.
danilo obradovic
Desavanja na politickoj pozornici ,jedno za javnost drugo za stvarnost .Tehnoloski vodece drzave sveta su i dalje daleko ekonomski sueriorne u organiziranju svojih drustava i zivota gradjana .Kina a pogotovu Rusija su daleko udaljene svetlosnim godinama uprkos friziranim podacima .Naprasno zivot njihovih gradjana je na ivici bede ne racunajuci tajkune .
BudimoLjudi
Nove informacione tehnologije su razotkrile sadrzaj i sustinu zapadnog drustva i svet je zgrozen: nemilosrdna otimacina za vast se zove demokratija, potpuno odsustvo osecanja za pravdu, pristojnost i patnju ogromnog dela sveta. Citam sa nevericom juce jednu izjavu sa zadovoljnim smeskom jednog diplomate: Sankcije S.Koreji daju rezultate ONI UMIRU GLADNI.
Darko
Nije ih Tramp ucinio velikim nego Barak Obama koji je Rusiju I Kinu gurnuo u zagrljaj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља