петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:11
ИНТЕРВЈУ: АРНЕ САНЕС БЈЕРНСТАД, амбасадор Норвешке у Србији

Србија седи на својој столици, а треба да одабере сто којем ће је привући

Многе компаније оклевају да инвестирају у Србију јер није чланица ЕУ и зато што није у потпуности усвојена и примењена европска регулатива
Аутор: Драган Вукотићпетак, 19.01.2018. у 22:00
(Фото Амбасада Норвешке)

Према подацима Развојне агенције Србије, Норвешка је ушла у групу пет највећих инвеститора у нашој земљи, чиме су билатерални односи Осла и Београда прешли у нову фазу. Наиме, Норвешка се од 2000. непрестано налази међу десет највећих донатора Србије, а за помоћ пружену после поплава које су пре неколико година погодиле ово подручје амбасадор Арне Санес Бјернстад проглашен је за почасног грађанина Београда. У промоцији онога што се назива „нордијским моделом” амбасадор Бјернстад је доста активан у прикупљању донација за маргинализоване друштвене групе.

Пре неколико дана је због дугогодишње материјалне помоћи једином центру у Србији који пружа бесплатно палијативно збрињавање онколошких пацијената „Белхоспис”, у име амбасаде, добио годишњу награду овог центра.

Са амбасадором смо разговарали непосредно након што је цео регион потресла вест о ликвидацији Оливера Ивановића у Косовској Митровици, што се наметнуло као логична тема за почетак разговора.

„То је ужасан злочин и огроман губитак, најпре за његову породицу. Сада је најважније да се спроведе адекватна истрага и открије починилац и налогодавац. Истовремено ми се чини да је потребно избећи политизацију овог догађаја јер је пре свега реч о злочину и тако се треба и односити према њему”, оцењује амбасадор Бјернстад за „Политику”.

Многи сматрају да је пуцањ у Оливера Ивановића био и пуцањ у мировни дијалог између Приштине и Београда.

Не знам због чега је убијен. И све док не знамо мотив наручиоца убиства тешко је изводити било какве закључке. Важно је да истрага буде организована тако да сви актери имају пуно поверење у њену ефикасност и транспарентност. Убиство Оливера Ивановића мора бити додатно упозорење да су дијалог и сарадња неопходни и да их у овој ситуацији треба убрзати, а не успорити.

Председник Србије Александар Вучић ће за викенд боравити на Косову, где би требало да се састане са Србима који тамо живе. Шта очекујете од ове посете?

Тренутно је најважније да се ситуација некако смири и надам се да ће председник Вучић допринети томе. Иако је ово пре свега злочин, политичари на обе стране могу да помогну тако што ће допринети смиривању страсти које је ово убиство сигурно испровоцирало. Посета може да буде веома добар начин да се помогне у смиривању напете ситуације. Верујем ће председник допринети да се преговори поново врате на пређашњи колосек.

Норвешка је међу највећим донаторима у Србији и један од највећих пружалаца помоћи на путу испуњавања реформи које подразумева пут ка Европској унији. Својевремено, током дебате о пожељном спољнополитичком курсу Београда, изјавили сте да би Србија требало да гледа искључиво свој интерес. На шта сте мислили?

Србија је суверена земља која може да води рачуна о себи и да прави изборе засноване на сопственим интересима. Уколико направи изборе, онда треба да остане при њима. Мој утисак је да Београд то и ради, јер донета је одлука да земља крене путем интеграција у ЕУ и чини ми се да је ова одлука донета на основу државних интереса Србије. И ако је већ то државни интерес, онда би Србија требало да уради нешто да се придружи ЕУ.

Шта конкретно?

Уколико желите да постанете део клуба, онда треба да спроведете реформе. Реформски процеси у области политике и економије треба да буду настављени. Када је реч о спољној политици, Србија ће на крају морати да усклади своју спољну политику с ЕУ. И овде није реч о прављењу избора између различитих партнера, јер сви ми имамо различите партнере, али као сто сам већ рекао, да бисте ушли у неки клуб, морате да испуните тражене услове.

Једна од главних тачака спорења око које су се ломила копља у протеклом периоду јесте Руско-српски хуманитарни центар у Нишу. Ви сте изјавили да највећи проблем видите у потенцијалном давању овлашћења центру за превоз робе, док би српским властима било ускраћено право да је контролишу на основу споразума о дипломатском статусу.

Постоји једна техничка разлика између тога да дате дипломатски статус појединцу или неком објекту који добије и екстериторијални статус, какав на пример имају амбасаде. То може бити посебно сумњиво уколико је један такав објекат у близини аеродрома. На Србији је да одлучи да ли на својој територији жели хуманитарни центар који ће моћи да увози и извози ствари без контроле српских власти. Ту се онда отвара оправдано питање зашто би хуманитарни центар тражио такав статус. Друге хуманитарне организације немају проблем да уредно надлежним службама пријаве све што улази или излази из земље. Било би логично онда погледати њихов пример и ту је пре свега реч о дипломатском статусу персонала који у њима ради, што није исто као имати организацију са екстериторијалним статусом усред Србије.

Норвешка се често узима као пример добре дипломатске праксе. Чланица је НАТО, а има врло коректне односе са Русијом, није део ЕУ, али тесно сарађује са њом на свим пољима. Да ли Београд може да научи неке дипломатске лекције од Осла?

Ми, с једне стране, имамо срећу да међу Норвежанима постоји веома висок консензус око приоритет спољне политике, а истовремено прихватамо чињеницу да смо мала земља и да треба да се прилагодимо ставовима великих глобалних играча и ту пронађемо свој интерес. НАТО нам гарантује безбедност, а економија је највећим делом везана за Запад и Југ. Истовремено се осећамо безбедно и због тога што одржавамо блиске везе са Русијом и имамо многе културне везе. Када је реч о Москви, ми имамо много заједничких пројеката, али у исто време смо свесни да морамо да прихватимо чињеницу да економски ипак најближе сарађујемо са Европском унијом и да треба да доносимо одлуке у складу са приоритетима заједничког тржишта. По питању спољне политике и безбедности, ослањамо се на НАТО и све ове одлуке доносимо на основу процене да су у нашем интересу. Не кажем да Србија треба да усвоји наш модел јер међу нама постоје и бројне разлике, али ако је Србија схватила шта је њен интерес, онда треба да иде у том смеру и прави потребне компромисе. Београд у ствари седи на својој столици, али треба да одлучи којем столу ће ту столицу да привуче и која јела да одабере.

Да ли је неутралност опција?

Како да не. Ирска, Шведска, Финска су неутралне и нико у томе не види проблем. Она само мора да буде безбедносном оквиру који прописује клуб чији сте члан својом вољом постали.

Шта мислите, да ли је реално да Србија постане чланица ЕУ до 2025?

Мислим да да, али то најпре зависи од Србије. Ваша земља је у централној  Европи, на пола пута између Лондона и Москве, Истанбула и Беча, такође и на граници између онога што су некада биле Османско и Аустроугарско царство, као и на линији раздвајања православних и католичких земаља. Дакле, природно место за Србију је Европска унија, што је ја мислим добро за њу. Уколико упоредите животни стандард у земљама ЕУ и остатку Европе видећете огромну разлику. Норвешка и Швајцарска иако нису чланице ЕУ ипак имају максималну усклађеност закона и економских прописа са Бриселом.

Недавно сте у ауторском тексту за „Политику” написали да Норвешка и Србија све више постају партнери, а не само пријатељи. Шта Београд може још да уради да поспеши економску сарадњу?

Забележен је раст страних инвестиција у Србију, али реформе треба да буду настављене. Многе компаније оклевају да инвестирају у Србију зато што није чланица ЕУ и што нису у потпуности усвојене и примењене регулације које европска економска политика прописује. Важно је и да јавни позиви за прикупљање понуда буду оглашени на прави начин тако да могу да конкуришу и иностране компаније, као и да цео процес избора најбоље понуде буде транспарентан.

На свом претходном послу радили сте у тиму за истраживање корупције при Министарству спољних послова Норвешке. Корупција се такође често наводи као велики проблем српског друштва. Које савете или сугестије бисте могли да дате имајући у виду ваше искуству на том пољу?

Мислим да је најважније да у свим аспектима максимално отежа било каква могућност за коруптивне радње. Када кажем у свим аспектима, најпре мислим на облик корупције који је називамо конфликтом интереса. Корупција се често своди на узимање новца и подмићивање, али њен опаснији облик је искоришћавање положаја да се пријатељима и породици омогуће олакшице за добру зараду. У сваком случају је најважнија транспарентност. Када је реч о тендерима и јавним позивима, на пример, онда је важно подвући да уговори нису валидни уколико оглас није био постављен на сајт где је свако могао да га види и да конкурише.


Коментари13
8d448
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Norveški ambasador nas upozorava da stolicu privučemo stolu kojem stremimo i koji želimo. Što se tiče srpskih vlasti svi čvrsto sede za švedskim stolom, na stolu su čak i penzije, ali, nije im to jedina stolica, imaju ih na svim položajima, rezervnim takođe, neki i po 22, te nije lako zbog holesterola i dijabetesa svuda sve konzumirati. Najbolje je onima u Skupštinski, imaju čvrste stolice i klupe, ali u restoranu sasvim ugodne, te im je bolje nego onima za švedskim i norveškim stolom zajedno. Danas slušati one jadne ljude na KiM u kakvim uslovima žive i sa kakvim egzistencijalnim problemima se susreću je tuga. Za to vreme u ostatku Srbije se rijalitiše i živi u blagostanju dok oni na KiM ne znaju ni da li će dočekati sutrašnji dan ni šta će dati deci za doručak. Kako nije sramota sve te rijalitiste, posebno one koji to organizuju, da se sprdaju sa životima na KiM. Neka umesto da plaćaju primitivce naprave nešto korisno, neki pogon, kuću, stan, neka zaposle ljude. Što bi ostali na KiM?
Нане
Нигде у ЕУ документима не стоји да једна чланица МОРА да следи спољну политику ЕУ! Био је предлог ЕУ конституције, тзв. Амстердама повеља али је референдумом у Француској и Холандији одбачен великом већином, у Холандији око 70 % против, у Француској око 60% против. То је обична превара од стране ЕУ. То јесте тежња ЕУ да државе чланице ЕУ имају исту спољну политику али није обавеза! То је то и нека покажу ЕУ тај документ где стоји да су државе чланице прихватиле да МОРА бити заједничка спољна политика. Па видите Мађарску и Пољску па и Чешку да управо не следе тзв. заједничку спољну ЕУ политику.
Dakic ZELJKO
Gdin Hojt JI,Veliki Vodja,a sada i ambasador Norveske ponavljaju ISTU pricu o nekim stolicama!A kako je Norveska bas napravila ogroman posao veka kupovinom americkih bombardera,za zastitu od Rusije,jasno je na kojoj stolici oni sede.Rusija je, i dalje ,nas veliki prijatelj,i taj ,za Vladu,neizbeni put u EU,to prijateljstvo dovodi u pitanje,ako nas ikada prime u EU.Zar to nije dovoljan razlog da ostanemo neutralna zemlja,a samo to i ZAISTA znaci da sedimo na nasoj stolici!
Sasa Trajkovic
Poštovani ambasador mudro i diplomatskim žargonoma govori ono što zapad misli, ali... ako nas taj zapad zove ka svom stolu zašto samo nama želi da naplati ručak ili da se slikovitije izrazim zašto se taj isti ZAPAD ponaša kao da je Srbija pseto pored stola kome će sa vremena na vreme baciti poneku KOSKU.
Slobodan
Imao bi dva pitanja za postovanog ambasadora: Ako bi Norveska birala izmedju stola za kojim su Danska i Svedska i stola za kojim je SAD,za koji sto bi se odlucila? Zasto Srbiji ne predlozite Norveski model saradnje sa EU?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља