недеља, 25.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:41

Четири деценије тражи мајку

Шездесетогодишњи Драган Савић из Бечеја, аутор књиге „Туђ”, као беба је остављен у Охридској улици број 7 на Врачару и до данас није успео да сазна ништа о својим биолошким родитељима
Аутор: Јелена Попадићсубота, 20.01.2018. у 15:45
Драган Савић, писац, црквењак и појац (Фото лична архива)

Топле јулске вечери 1958. године Босиљка Бојанић је на излазу из зграде у Охридској улици број 7 на Врачару наишла на чудан смотуљак. Била је то једномесечна беба, остављена у корпи, с папирићем на којем је писало „Драган”. То дете ове године пуни шездесет година, живи у Бечеју, има своју породицу, двоје деце и двоје унучића. До детаља зна шта се дешавало након тог 4. јула 1958. године, али сваке вечери прогони га размишљање о ономе што је томе претходило.

– И данас ухватим себе како стојим на улазу у свој стан као да очекујем да неко дође у посету. Неко ко би могао да ми открије нешто више о мојим биолошким родитељима. Ускоро пуним 60 година, имам своју породицу, супругу, децу, унучиће и не могу да кажем да патим за мајком. Ипак, патим за откривањем сопственог идентитета. То је јаче од мене – започиње своју причу Драган Савић, којем је ово презиме доделила општина Врачар, на молбу Центра за социјални рад.

Убрзо након што је смештен у Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици, Драган је добио хранитеље. Одгајили су га Ката и Марко Ромчев из Чуруга, а када је напунио 22 године почео је да трага за својом биолошком породицом.

Почетком осамдесетих година неколико месеци интензивно је покушавао да пронађе мајку. Нажалост, његова потрага је била безуспешна.

– Одједном ми је Центар за социјални рад на Врачару на веома груб начин отказао сарадњу, а моја документација је нестала. То сам открио 2000. године, када сам поново дошао да се распитам о свом предмету. Службеник је узео регистар у којем се заводе предмети, али је из њега био истргнут лист на којем су били и моји подаци. Није ми помогло ни то што сам знао тачан број предмета. Све што сам добио у суду и у Дому у Звечанској предао сам на овом месту и све је нестало – наставља своју причу наш саговорник.

Драган је био у контакту и са станарима из Охридске улице, али нико није видео особу која га је оставила у њиховој згради.

У судским папирима, како каже наш саговорник, помиње се извесна Босиљка Пејановић, која је позивана на одговорност јер је оставила дете, али је суд ослободио кривице јер дете није било животно угрожено. Међутим, није наведено да је ова жена уједно и његова мајка.

– Када сам покушавао да пронађем родитеље Босиљка Пејановић је неколико пута позивана на разговоре у Центар за социјални рад, али ми никада није речено о чему су разговарали. Та жена са мном није желела да комуницира, а на крају је замолила службенике да је више не узнемиравамо. Мислим да она није моја биолошка мајка. Да јесте, ваљда би ми се обратила, макар да ми каже да је оставим на миру. Сумњам да је умешана у мој случај на неки начин, али не знам на који – наставља причу наш саговорник, који је у инвалидској пензији, али ради као црквењак и појац у храму посвећеном Светом Георгију у Бечеју.

Пре неколико година поново је тражио да му се дозволи увид у документе Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици, али се име мајке нигде не помиње.

Драган је у октобру прошле године објавио књигу о свом животу, чији је наслов „Туђ”. Цео тираж је брзо распродат, па је на Бадњи дан из штампе изашло друго издање овог романа.

– Као што сам написао на почетку романа, није ми био циљ да читаоце информишем о још једној тужној причи о детињству и одрастању. Циљ ми је био да пошаљем поруку свим мајкама које су оставиле своју децу, ма који разлог за то био, као и свим особама које су, директно или индиректно, креирале животе „туђе” деце – речи су Драгана Савића, човека који осети физички бол у грудима сваки пут када га радознали унуци питају: „Деда, ко су били твоји мама и тата?”.

Родитеље годишње потражи 80 деце из Звечанске

Сваке године око 80 бивших штићеника обраћа се Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици тражећи увид у документацију о свом пореклу.

– Увид у архиву одобравамо само пунолетним младићима и девојкама. Имамо посебну службу која се бави овим послом. Такође, имамо и саветовалиште у којем наши штићеници могу да добију савет и подршку. Стручњаци са којима разговарају уједно и процењују да ли су они спремни да сазнају истину о биолошкој породици – објашњава за наш лист Зоран Милачић, директор центра у Звечанској улици.

Наш саговорник истиче да се данас ретко дешава да неко остави дете на улици и да 98 одсто деце из Звечанске одржава контакт са родитељима. Око 39 одсто контаката између деце и њихових сродника, током 2016. године, остварено је управо у хранитељској породици, подаци су Центра за породични смештај и усвојење Београд.

Број деце у хранитељским породицама све мањи

Током 2016. године у хранитељске породице је смештено 800 деце широм Србије, подаци су Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Највећи број малишана, укупно 147, смештено је у породице на територији главног града, кажу у Центру за породични смештај и усвојење Београд. Годину дана раније 851 дете је добило хранитеље, а 2014. године у породице је смештено 1.062 детета.

У овој установи кажу да је у току израда извештаја за 2017. годину, а да су током 2016. године у породичном смештају била укупно 3.474 штићеника.


Коментари0
0400a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља