субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Зависност од компјутерских игрица – нова болест

Светска здравствена организација од ове године у своју класификацију увршћује и проблем оних који седењу пред екраном дају приоритет над школовањем, радом, исхраном па чак и спавањем
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 21.01.2018. у 10:00
(Фото Пиксабеј)

Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја кла­си­фи­ко­ва­ла је за­ви­сност од ком­пју­тер­ских ига­ра као бо­лест, а ова за­ви­сност би­ће укљу­че­на у је­да­на­е­сто из­да­ње „Ме­ђу­на­род­не кла­си­фи­ка­ци­је бо­ле­сти” ко­је ће би­ти об­ја­вље­но сре­ди­ном ове го­ди­не. Ка­ко ис­ти­чу струч­ња­ци СЗО, за­ви­сност од ком­пју­тер­ских ига­ра зна­чи да­ва­ње при­о­ри­те­та игра­њу игри­ца на ште­ту дру­гих аспе­ка­та жи­во­та, као што су ис­хра­на, спа­ва­ње, шко­ло­ва­ње или рад, а ова бо­лест за­ви­сно­сти нај­ви­ше по­га­ђа мла­де му­шкар­це. 

Пси­хи­ја­три ко­ји се ба­ве бо­ле­сти­ма за­ви­сно­сти већ го­ди­на­ма упо­зо­ра­ва­ју да ра­сте број осо­ба ко­је ви­ше вре­ме­на про­во­де у вир­ту­ел­ном уме­сто у ре­ал­ном све­ту а по­да­ци из­ве­де­ни из сту­ди­је „Би­хе­ви­о­рал­не за­ви­сно­сти у Ср­би­ји”, ко­ја је ра­ђе­на на ре­пре­зен­та­тив­ном узор­ку од 3.000 ис­пи­та­ни­ка од 2013. до 2015. го­ди­не, по­ка­за­ла је да је 1,8 од­сто на­ших су­гра­ђа­на за­ви­сно од ви­део-игри­ца.

Ми­лан Ра­до­ва­но­вић, спе­ци­јал­ни пе­да­гог и ди­рек­тор Де­фек­то­ло­шког са­ве­то­ва­ли­шта „Ен­те­ра”, у ко­ме се ле­че за­ви­сни­ци од ви­део-игри­ца, ис­ти­че да се са­вре­ме­на де­ца ви­ше игра­ју та­бле­ти­ма и „па­мет­ним” те­ле­фо­ни­ма не­го играч­ка­ма и на­гла­ша­ва да ра­сте број ма­ли­ша­на ко­ји­ма је мо­бил­ни те­ле­фон по­стао за­ме­на за лоп­ту, игру и – вр­шња­ке. Крај по­лу­го­ди­шта или школ­ске го­ди­не је­сте пе­ри­од ка­да се те­ле­фон овог са­ве­то­ва­ли­шта „уси­ја” од по­зи­ва ро­ди­те­ља ко­ји схва­те ка­кве по­сле­ди­це по школ­ски успех оста­вља ви­ше­сат­но „бле­ја­ње” на не­ту и игра­ње ви­део-игри­ца те од струч­ња­ка ко­ји ра­де у овом са­ве­то­ва­ли­шту тра­же да де­те бар на ме­сец да­на „из­ле­че” од ове за­ви­сно­сти ка­ко би по­пра­ви­ло оце­не у шко­ли. Нај­ве­ћи број осо­ба ко­ји се обра­ћа за по­моћ при­па­да ста­ро­сној гру­пи од 13 до 23 го­ди­не, а ве­ћи­на је за­ви­сна од ви­део-игри­ца. 

– За­ви­сност се не де­фи­ни­ше бро­јем са­ти про­ве­де­ним у игра­њу игри­це већ кон­стант­ним по­ве­ћа­њем бро­ја са­ти и чи­ње­ни­цом да оста­ле ак­тив­но­сти као што су шко­ла, спорт и дру­же­ње са вр­шња­ци­ма „стра­да­ју” због игра­ња игри­ца. Ро­ди­те­љи­ма обич­но за­зво­ни аларм за уз­бу­ну ка­да схва­те да де­те озбиљ­но по­су­ста­је у шко­ли, а ма­ње су за­бри­ну­ти због чи­ње­ни­це да су де­ца по­ста­ла пре­ко­мер­но го­ја­зна и бле­да као кр­пе, јер сун­це не ви­де го­то­во ни­ка­да. Ме­ђу­тим, за­ни­мљи­во је да ће вр­шња­ци бо­ље и пре­ци­зни­је од по­ро­ди­це ди­јаг­но­сти­ко­ва­ти за­ви­сност код сво­јих дру­га­ра – они их зо­ву „но­у­лај­фе­ри” то јест осо­бе ко­је не­ма­ју жи­вот – ис­ти­че Ми­лан Ра­до­ва­но­вић.

Наш са­го­вор­ник ис­ти­че да пра­ви за­ви­сни­ци од игри­ца све буд­но вре­ме про­во­де уз ком­пју­тер, а ка­да по­ку­ша­те да им об­ја­сни­те ка­ко је то „са­мо игра”, они од­го­во­ре да ви­део-игри­це има­ју на­град­ни фонд од 25 ми­ли­о­на евра – про­фе­си­о­нал­ни геј­ме­ри су љу­ди ко­ји на јед­ном тур­ни­ру за­ра­ђу­ју ко­ли­ко и Но­вак Ђо­ко­вић на грен сле­му. На­жа­лост, или на сре­ћу, тек сва­ки сто­ти геј­мер за­ра­ди не­ке озбиљ­ни­је па­ре. Ме­ђу­тим, огро­ман но­вац ко­ји се вр­ти у ин­ду­стри­ји ви­део-игри­ца пред­ста­вља озби­љан мо­тив клин­ци­ма да се так­ми­че. 

– Мла­да осо­ба ко­ја де­сет са­ти днев­но игра ви­део-игри­це ис­цр­пље­на је као да је де­сет са­ти би­ла на тре­нин­гу, али до­дат­ни про­блем пред­ста­вља чи­ње­ни­ца да се она ни­је ба­ви­ла фи­зич­ком ак­тив­но­шћу, већ је са­ти­ма би­ла при­ко­ва­на уз екран и ве­ро­ват­но узи­ма­ла го­ми­лу гриц­ка­ли­ца и енер­гет­ских на­пи­та­ка. Осим школ­ског успе­ха, стра­да и емо­тив­ни и со­ци­јал­ни жи­вот ти­неј­џе­ра – они не­ма­ју ни де­вој­ке, ни дру­га­ре и не ба­ве се спор­том – упо­зо­ра­ва Ми­лан Ра­до­ва­но­вић. 

Од при­ме­ћу­је да број за­ви­сни­ка од ви­део-игри­ца ра­сте от­ка­да су на тр­жи­ште из­ба­че­ни ан­дро­ид те­ле­фо­ни и об­ја­шња­ва да је за игра­ње не­ка­да био по­тре­бан ком­пју­тер. Ро­ди­те­љи су та­да има­ли ве­ћу кон­тро­лу над деч­јим по­на­ша­њем јер су ком­пју­тер јед­но­став­но мо­гли да из­не­су из со­бе или да га ис­кљу­че из стру­је. Да­нас се де­те сву­где кре­ће са те­ле­фо­ном и не­мо­гу­ће је кон­тро­ли­са­ти шта де­те ра­ди на те­ле­фо­ну – чак и ка­да оде на „спа­ва­ње”, оно игра игри­цу ис­под јор­га­на. 

Др Ми­ра Ко­ва­че­вић, ди­рек­тор­ка Спе­ци­јал­не бол­ни­це за бо­ле­сти за­ви­сно­сти ис­ти­че да не­ма пу­но ових па­ци­је­на­та, јер за­ви­сни­ци од ви­део-игри­ца из­бе­га­ва­ју да до­ђу у бол­ни­цу у ко­јој се ле­че нар­ко­ма­ни и ал­ко­хо­ли­ча­ри. Дру­ги раз­лог је тај што се за­ви­сност од игри­ца још увек не пре­по­зна­је као бо­лест за­ви­сно­сти, иако има исте ка­рак­те­ри­сти­ке као и све дру­ге за­ви­сно­сти.

– За­ви­сни­ци од ви­део-игри­ца су мла­ди, бо­ље сто­је­ћи и обра­зо­ва­ни љу­ди, али сва­ко мо­же да раз­ви­је за­ви­сност јер се основ­не ве­шти­не нео­п­ход­не за игра­ње игри­ца бр­зо са­вла­да­ју. Оно што за­бри­ња­ва је­су ре­зул­та­ти не­дав­не сту­ди­је ко­ји го­во­ре о то­ме да они ко­ји игра­ју агре­сив­не ви­део-игри­це вре­ме­ном оту­пе на вир­ту­ел­но на­си­ље па по­ста­ју рав­но­ду­шни на ре­ал­но на­си­ље – за­кљу­чу­је док­тор­ка Ко­ва­че­вић. 


Коментари4
2ca49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jagoda
Itekako crno sto vise vremena od malena na nebulozama to prazniji mozak za zdravo razmisljanje o posledicama razmislite sami a vide se svugde oko vas .
Petar V. Terzic
U nemilosrdnoj informativnoj eri zatocenici smo haosa izazovnih informacija svake vrste. U tom opstem galimatijasu narocito moraju biti oprezni i odgovorni roditelji dece koja su stalno "na kompjuteru". Ukoliko se ne ispostuju sledeci principi, deca ce postati zavisnici i tada ce biti nuzna pomoc psihoterapeuta. Naime, roditelji moraju znati: a/ postaviti svojoj deci "digitalnu granicu" od 90 minuta, b/ kontrolisiti upotrebu mobilnog telefona i c/ terati decu u spoljasnji svet. S druge strane, dobro i zlo su u stalnoj borbi. Ma koliko virtuelni svet predstavljao bekstvo od objektivne stvarnosti, ipak, ako se kompjuter racionalno koristi, nije "djavo tako crn kako izgleda". Naime, ma koliko stvara iluziju uzivanja, sto neumereno koriscenje u krajnjem slucaju povlaci zavisnost, roditelji dece "na kompjuteru" treba da znaju da deca - boraveci u svetu maste - razvijaju svoju radoznalost, motivaciju i kreativnost, sto potvrdjuje Ajnstajnov zakljucak: "Imaginacija je vaznija od znanja".
Branislav
Bihevioralno!? Postovani zdravstveni radnici imaju los rukopris, a ni recnik im nije bolji. Behaviour = ponasanje, vladanje Lako je i udobno "nabudziti" izraz koji ni sami ne razumete. Vratio bi ja vas nazad u skolske klupe. Kod inzenjera postoji "technical writer", osoba koja vodi racuna da tehnicka papirologija sasrzi jasno i jezgrovito izrazavanje. Jasno i jezgrovito izrazavanje doprinosi laksem shvatanju i prihvatanju teskog gradiva, izbegavanju nedoumica. Cini mi se da je ova oblast potpuno zanemarena u cenjenom medicinskom obrazovanju u Srbiji.
Милош Лазић
Не кривите новинарку. "Бихевиоралне зависности у Србији" је назив стручне студије, а не "паметовање" ауторке текста.
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља