субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Буђење туризма на Златару

Атракција је ноћно скијање на стази која се с брда спушта до Нове Вароши
Аутор: Бранко Пејовићсубота, 20.01.2018. у 21:41
(Фото ТСЦ Златар)

Зла­тар – Не­кад с раз­ви­је­ним ту­ри­змом, па по­том у ду­гом за­сто­ју, пла­ни­на Зла­тар по­след­њих го­ди­на по­но­во при­вла­чи го­сте. Са­да су ов­де и ком­фор­ни хо­те­ли, ски­ја­ли­шта са ве­штач­ким осне­жа­ва­њем, за­тво­ре­ни ба­зен, бо­га­ти­ја по­ну­да, а од­у­век је бла­го­твор­ни ва­здух Зла­та­ра го­дио ви­син­ским при­пре­ма­ма спор­ти­ста и био при­род­ни лек за умор­не од бр­зог тем­па сва­ко­дне­ви­це. 

– На­кон зна­чај­них ула­га­ња у ту­ри­стич­ку ин­фра­струк­ту­ру ту­ри­стич­ки про­мет на Зла­та­ру у по­след­ње три го­ди­не бе­ле­жи раст. И ове зи­ме ов­де има ту­ри­ста. Са 285 сун­ча­них да­на у го­ди­ни и го­то­во че­ти­ри ме­се­ца под сне­гом, са око че­ти­ри ки­ло­ме­тра уре­ђе­них ски-ста­за опре­мље­них си­сте­мом за ве­штач­ко осне­жа­ва­ње и жи­ча­ра­ма, Зла­тар је пла­ни­на по­год­на за од­мор, ре­кре­а­ци­ју и ужи­ва­ње у при­ро­ди – ка­же за наш лист Ро­са Ја­ко­вље­вић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ко-спорт­ског цен­тра Зла­тар.

И док се, на­рав­но, зла­тар­ска ски­ја­ли­шта по ду­жи­ни и опре­мље­но­сти не мо­гу по­ре­ди­ти са ве­ћим ко­па­о­нич­ким и зла­ти­бор­ским, ипак има­ју по­себ­ност: је­ди­но ов­де је ски-ста­за ко­ја са пла­нин­ског уз­ви­ше­ња во­ди мал­те­не до цен­тра гра­да, тик из­над Но­ве Ва­ро­ши. 

– На ски­ја­ли­шту Зла­тар су две ре­кре­а­тив­не ски-ста­зе ду­жи­не 1.000 ме­та­ра и 450 ме­та­ра, ко­је оп­слу­жу­је лифт ка­па­ци­те­та 800 ски­ја­ша на сат. За уме­шни­је ски­ја­ше при­пре­мље­на је ски-ста­за Бре­жђа, ко­ја се спу­шта до са­мог гра­да, ду­жи­не 1.200 ме­та­ра са че­тво­ро­сед­ном жи­ча­ром ка­па­ци­те­та 1.560 ски­ја­ша на сат. Осве­тље­на је це­лом ду­жи­ном, па је по­себ­на атрак­ци­ја за ноћ­но ски­ја­ње – на­во­ди ди­рек­тор­ка, до­да­ју­ћи да су го­сти­ма ов­де на рас­по­ла­га­њу и уре­ђе­не пе­шач­ке ста­зе и из­ле­ти. По­лу­пан­си­он у хо­те­ли­ма је од 2.600 до 3.800 ди­на­ра, ле­жај у при­ват­ним апарт­ма­ни­ма око 10 евра. 

Тре­нут­но на Зла­та­ру има око 1.000 ле­жа­је­ва за из­да­ва­ње: ту су че­ти­ри хо­те­ла, два мо­те­ла, шест ко­на­чи­штва, два ре­сто­ра­на с пре­но­ћи­штем, 57 обје­ка­та у до­ма­ћој ра­ди­но­сти. Кључ­ни по­тез за раз­вој на­пра­ви­ла је оп­шти­на Но­ва Ва­рош кад је пре не­ко­ли­ко го­ди­на узе­ла на де­се­то­го­ди­шњи за­куп ов­да­шњи хо­тел „Па­но­ра­му”. Уло­жи­ла је зна­чај­на сред­ства у ре­но­ви­ра­ње хо­те­ла по ко­ме се пла­ни­на пре­по­зна­ва­ла, на­пра­вљен је адре­на­лин парк, уре­ђен за­тво­ре­ни ба­зен... Број но­ће­ња у „Па­но­ра­ми” по­ве­ћан је за 11.000, при­ход за 15 ми­ли­о­на ди­на­ра. Ни­кли су у бли­зи­ни и ма­њи но­ви хо­те­ли, при­ват­не ви­ле и пан­си­о­ни, го­сти су по­но­во от­кри­ли јеф­тин и за­ни­мљив Зла­тар.

А кад се до­ђе ов­де, упу­ћу­ју нас ту­ри­стич­ки рад­ни­ци, оба­ве­зно ва­ља ви­де­ти ов­да­шње осо­бе­но­сти: ме­ан­дре Ув­ца из­над ко­јих ле­ти бе­ло­гла­ви суп, про­ба­ти зла­тар­ски сир и хељ­до­пи­ту, чу­ти из­вор­но пе­ва­ње „из ви­ка”, по­сма­тра­ти три је­зе­ра, се­ло на­род­ног гра­ди­тељ­ства Штит­ко­во, цр­кве брв­на­ре у Ку­ћа­ни­ма и Ра­ди­је­ви­ћи­ма, ма­на­сти­ре у Ру­то­ши­ма, Бо­же­ти­ћи­ма и у Во­де­ној По­ља­ни, Кај­ма­ка­ми­ју, Ле­де­ну пе­ћи­ну, Сре­тењ­ски ноћ­ни сла­лом, Зла­тар­ску ша­ра­ни­ја­ду и дру­го рет­ко, а вред­но.

Бу­ђе­ње ту­ри­зма на Зла­та­ру од зна­ча­ја је за цео но­во­ва­ро­шки крај, али и за ту­ри­стич­ки раз­ви­је­ну ју­го­за­пад­ну Ср­би­ју у ко­јој су и Зла­ти­бор, Та­ра, Ка­ме­на Го­ра, Го­ли­ја... Ди­рек­тор ТО ре­ги­је за­пад­на Ср­би­ја Ми­ро­слав Ра­ђен по­здра­вља овај ис­ко­рак Зла­та­ра: 

– По­сле ду­го­го­ди­шње стаг­на­ци­је па и на­за­до­ва­ња, пла­ни­на Зла­тар да­нас је пра­ви би­сер у ту­ри­стич­кој по­ну­ди за­пад­не Ср­би­је. Ула­га­ња у ту­ри­стич­ку ин­фра­струк­ту­ру и сме­штај­не ка­па­ци­те­те, као и осми­шље­не про­мо­тив­не ак­тив­но­сти до­ве­ле су до то­га да се на Зла­та­ру ове и про­шле го­ди­не тра­жи кре­вет ви­ше. Ка­да ка­же­мо да је Зла­тар „фа­бри­ка цр­ве­них крв­них зр­на­ца” то ни­је са­мо фра­за, јер бо­ра­вак на Зла­та­ру бла­го­твор­но де­лу­је на здра­вље љу­ди, а од­мор у не­так­ну­тој при­ро­ди сан је свих ко­ји же­ле да по­бег­ну из град­ске вре­ве. За са­да, исти­на, још увек не ра­ди за­тво­ре­ни РХ цен­тар „Зла­тар”, али се на­да­мо да би про­блем с њим мо­гао би­ти ре­шен, те да ће се по­нов­ним отва­ра­њем тог не­кад вр­ло по­се­ће­ног РХ цен­тра упот­пу­ни­ти по­ну­да пла­ни­не – ис­ти­че Ра­ђен. 


Коментари5
65b23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
РХ центар "Златар" да држава одреши кесу и да се модернизује (технологија, производи, менаџмент и запослени) и у старту намени за лечење једне од највећих пошасти богатих земаља, Америке, Канаде, ЕУ, Емираћана, Саудијаца..прекомерне гојазности, "мајке" многих знаних и незнаних болести. Не медицином већ Хипократовим начелом да им храна буде лек а лек храна. Не гладовањем него уношењем нискокалоричне здраве и свеже хране (пуно воћа, поврћа, салата, интегралних житарица, посног млека и млечних прозивода...и што више физичких активности (гимнастика, пливање, брзо ходање..)као и испијање што више здраве планинске воде на празан желудац да испере унутрашње органе и избаци масноћу и прљавштину. Гарантовано и проверено, за три недеље се скида десетак килогрма. А оно што је највжније, научи се како се треба здраво хранити и здраво живети. Изузетно погодно за пензионере поменутих земаља. Нема пансион него се продају собе засебно а засебно храна (може на рачун собе). Мањи рачуни али већа зарада.
Jeremija
A sada, kad navale beogradski investotori.....to će ličiti na sve osim na planinu.
ВлаДо
Само да се пази да се преостале планине лепотице не упропасте као што су већ упропашћене Златибор и Копаоник.На Златибору се између сваке две зграде зида и трећа.Зидају се самостојеће куће (колико земљишта толики објект).Наслањају кућу на кућу а ако удаље није размак већи од два метра.На све стране ничу осмоспратнице које околним зградама заклањају светлост,сунце и поглед. На улицама нема тротоара.Туристи немају где да шетају са децом и гурају колица.Пешачка зона је искњучиво само око језера.Ако возите уском улицом низбрдо онај има предност који иде узбрдо.Како да му дате предност када немате где да се склоните.И тако редом из године у годину ситуација све гора.Држава ратује са општином Чајетина и док двоје ратују трећи користи а то је невлашће,јавашлук,корупција и све остало под једним именом беззакоње.
Radovan
Upravo sam se vratio sa Zlatibora i sve sto pise VlaDo je apsolutno tacno. Nisam tamo bio dve sezone pa sam se sokirao kada sam video da se na mestima gde su nekada bila javna sankalista za malu decu, nikle visespratnice a priroda unistena.
Препоручујем 15
Srdjan B
Bio sam vise puta divno se odmorio .Ljudi su ljubazni hoteli dobri skipas jeftini i dobre staze.Leti imaju dosta jezera za kupanej koje su prave oaze.Svaka preporuka

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља