среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:44
НАУКА

У Србији сваке године ново налазиште црног злата

Аутор: Јасна Петровић-Стојановићнедеља, 21.01.2018. у 22:00
Узор­ци наф­те узе­ти из утро­бе зе­мље (Фо­то НИС)

У ата­ру се­ла Јер­ме­нов­ци у ју­жном Ба­на­ту 1951. го­ди­не по­че­ла су ис­тра­жи­ва­ња на­ла­зи­шта наф­те, да би цр­но зла­то пр­ви пут из­би­ло на по­вр­ши­ну 9. но­вем­бра 1952. Кон­ти­ну­и­ра­на пр­о­из­вод­ња кре­ће че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је и тра­је до да­нас.

Нафт­на ин­ду­стри­ја Ср­би­је, уз по­моћ свог На­уч­но-тех­но­ло­шког цен­тра, и да­ље пр­о­на­ла­зи на­ла­зи­шта наф­те и га­са у Ср­би­ји. Ак­ти­ван раз­вој На­уч­но-тех­нич­ког цен­тра, при­ме­на са­вре­ме­них тех­ни­ка и тех­но­ло­ги­ја, ство­ри­ли су мо­гућ­ност да НИС у по­след­њих пет го­ди­на от­кри­је нај­ма­ње по још јед­но но­во на­ла­зи­ште (Ка­си­дол, Ки­кин­да за­пад, Ме­лен­ци, Иђош, Бе­геј­ци, Мај­дан ду­бо­ко...). Та­ко­ђе, сва­ке го­ди­не при­пре­ми се сва по­треб­на тех­нич­ка до­ку­мен­та­ци­ја за бу­ше­ње и из­бу­ши од 20 до 50 бу­шо­ти­на наф­те и га­са.

На­уч­но-тех­но­ло­шки цен­тар НИС-а у Но­вом Са­ду је осно­ван је 2009. го­ди­не, а од сре­ди­не 2012. по­слу­је као ћер­ка ком­па­ни­ја НИС-а. Цен­тар је ме­сто где се укр­шта­ју зна­ње и прак­са, ис­тра­жи­ва­ње и пр­о­из­вод­ња у обла­сти ге­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња и раз­ра­де ле­жи­шта.

То­ком прет­ход­не че­ти­ри го­ди­не мо­дер­ни­зо­ва­на је ла­бо­ра­то­риј­ска и ИТ ин­фра­струк­ту­ра, ис­ти­че ди­рек­тор НТЦ-а Ни­ко­лај За­лев­ски, на­ба­вље­ни су нај­на­пред­ни­ји софт­вер­ски пр­о­из­во­ди из обла­сти ис­тра­жи­ва­ња и пр­о­из­вод­ње угљо­во­до­ни­ка, а отво­ре­не су и но­ве кан­це­ла­ри­је за за­по­сле­не. Укуп­не ин­ве­сти­ци­је из­но­си­ле су ви­ше од 10 ми­ли­о­на евра. 

– На истом ме­сту ра­де се нај­са­вре­ме­ни­ја ла­бо­ра­то­риј­ска ис­пи­ти­ва­ња је­зга­ра и флу­и­да сло­је­ва (узор­ци узе­ти из утро­бе зе­мље), ди­ги­тал­ни 3Д мо­де­ли ле­жи­шта, ана­ли­зи­ра­ју и уво­де но­ве тех­но­ло­ги­је пр­о­из­вод­ње наф­те и га­са, пр­о­јек­то­ва­ње обје­ка­та и ин­фра­струк­ту­ре за са­би­ра­ње и тран­спорт наф­те и га­са – ка­же За­лев­ски.

На­ме­ра је да НТЦ по­ста­не ре­ги­о­нал­на ба­за, за­до­во­љи по­тре­бе НИС-а, „Га­спром­њеф­та” и ње­го­вих ћер­ки ком­па­ни­ја, али и да пру­жи услу­ге тре­ћим ли­ци­ма ван НИС-а. Глав­ни адут цен­тра пред­ста­вља ње­го­ва ка­дров­ска ба­за у ко­јој је шест док­то­ра на­у­ка, ви­ше од 50 ви­со­ко­про­фе­си­о­нал­них струч­ња­ка с ма­стер ди­пло­мом и ви­ше од сто­ти­ну струч­ња­ка са бе­че­лор ди­пло­мом.

За­лев­ски ка­же да је Ср­би­ја спе­ци­фич­на ка­да су у пи­та­њу на­ла­зи­шта наф­те и да је прак­са по­ка­за­ла да у Па­нон­ском ба­се­ну, где је ге­о­ло­ги­ја ве­о­ма ком­пли­ко­ва­на, ле­же раз­ли­чи­те вр­сте наф­те, на ду­би­ни од 600 ме­та­ра до че­ти­ри ки­ло­ме­та­ра. Ви­ше је, ме­ђу­тим, те­шке па­ра­фин­ске наф­те, ко­ја је ло­ши­јег ква­ли­те­та и те­жа за пр­о­из­вод­њу, при­пре­му и тран­спорт до ра­фи­не­ри­је.

Сва­ке го­ди­не, НТЦ спро­во­ди ре­ги­о­нал­на ге­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња у Ср­би­ји и на Бал­ка­ну ка­ко би се пр­о­це­ни­ла мо­гућ­но­сти за от­кри­ва­ње но­вих нафт­них и га­сних по­ља. Го­ди­шње се у НТЦ-у об­ра­ди ви­ше од 2.500 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра 3Д и ви­ше од 1.000 ки­ло­ме­та­ра 2Д се­и­зми­ке, што је нај­са­вре­ме­ни­ји на­чин утвр­ђи­ва­ња на­ла­зи­шта наф­те. Од ре­зул­та­та ге­о­ло­шко-ис­тра­жних ра­до­ва за­ви­си да­ља стра­те­ги­ја об­на­вља­ња и пра­ва­ца ис­тра­жног бу­ше­ња у Ср­би­ји и окру­же­њу. НИС та­ко­ђе ис­тра­жу­је наф­ту у Ма­ђар­ској, Ру­му­ни­ји и БиХ.

Нај­ва­жни­ји план и убу­ду­ће је да се пр­о­на­ђе на­чин за по­ве­ћа­ње пр­о­из­вод­ње наф­те на ле­жи­шти­ма у Ср­би­ји (ге­о­ло­зи то зо­ву ко­е­фи­ци­јент ис­ко­ри­шће­ња наф­те), ко­ја су по­при­лич­но ста­ра, али има­ју по­тен­ци­јал с об­зи­ром на но­ве тех­но­ло­ги­је и ис­ку­ство струч­ња­ка НИС-а. У пла­ну НИС-а и НТЦ-а је упо­тре­ба мо­дер­них тех­но­ло­ги­ја и смарт ре­ше­ња у пр­о­це­су пр­о­из­вод­ње наф­те и га­са, ко­ја ће олак­ша­ти екс­пло­а­та­ци­ју наф­те и по­ве­ћа­ти ефи­ка­сност, за­кљу­чу­је За­лев­ски.


Коментари6
37769
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Ј акшић
Приликом рада на документацији за израду магистарског рада,између осталог,прочитао сам и један документ о потенцијалном конзорцијуму за експлоатацију рудног блага Србије у којем се наводи да се највеће могућности за налазишта нафте и гаса крију на подручју Стига,конкретно у подручју села:Острово,Кленовик .Бабушинац ,Маљуревац.Вероватно је да су надлежни упознати са овим пројектима немачких окупационих власти које ништа нису препуштале случајностима.
Nikola Peković
Mesto se zove Brabušnica. A za tu naftu tamo na tom polju nisam siguran . . .jedino u dubljim slojevim (mozda) Sva geološka ispitivanja koja se urade u Srbiji,rezultati se šalju za Moskvu. Tako da ne znamo ni pola šta se nalazi .
Препоручујем 1
Crni dijamanti
Razocaran sam, slomljen bolom i tugom i neutesan za vecna vremena, ali se jos uvek potajno nadam da ce se u Srbiji uskoro pronaci i dijamanti
Раде Ковачевић
Да је Србија за Сједињене Државе само малено поље на шаховској табли земаљског планиглоба, то је Србија добро схватила 1999. када ју је амерички милитаристички колос бесомучно бомбардовао скоро три месеца, уништвајући, у име (лажне!) заштите људских и грађанских права, њене градове, фабрике, цивилне објекте, саобраћајну инфраструктуру, цивиле, старе особе и малолетну децу, природне ресурсе... Да Србија није била баш то и такво безопасно малено поље за егзерцирање америчке авијације и добра прилика за депоновање америчког војног радиоактивног отпада, Србија не би ни била бомбардована, јер у супротном, ако су људска и грађанска права Американцима толико света, зашто Американци после пада Берлинског зида нису бомбардовали Саудијску Арабију, Кину, Индонезију, Пакистан, Русију, Индију..!? Својевремено, када су у XIX веку уништавани амерички домороци, тадашњи амерички председник се хвалио да је тај рат ( а, у ствари, геноцид), цитирам, « најпреведнији међу свим ратовима ».
Милан Топалов
"...уништвајући, у име (лажне!) заштите људских и грађанских права, њене градове, фабрике, цивилне објекте, саобраћајну инфраструктуру, цивиле, старе особе и малолетну децу, природне ресурсе...", написа г. Ковачевић! "О мај", што би Лала рек'о, "овде није ништа остало, а, после су нам све узели"!!! Поздрав из Баната!
Препоручујем 8
Sasa Trajkovic
Srbija po starom običaju kasni ne koristeći sopstvene resurse ogromno rudno bogatstvo, nafta, zlato... jer energenti su pokretač svake industrije ali ne jeftini tekstil ili poljuprivredne proizvode koje prodajemo kao sirovina za zapadne sokove koje nam posle skupo prodaju u marketima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља