понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:07

Српске фирме обраћају се Стразбуру, хрватске – Београду

Закон о управљању државном имовином, о коме хрватски парламент расправља ових дана, омогућава да се у закуп на 30 година даје имовина која је у процесу сукцесије, каже Милорад Пуповац
Аутор: Јелена Церовинанедеља, 21.01.2018. у 22:00
Некадашње београдско летовалиште у Јел­си на Хва­ру (Фотодокументација „Политике”)

Хрватски сабор је пре неколико дана почео расправу о Предлогу закона о управљању државном имовином, који омогућава да имовина српских фирми у овој земљи буде дата у вишедеценијски закуп. Реч је o изузетно вредном пословном простору, одмаралиштима на хрватском приморју, становима чији су власници некада успешна предузећа из Србије, која годинама пред хрватским судовима безуспешно траже да им се врати отета имовина.

У закону против кога су устали српски посланици у сабору, наводи се да је влада „до склапања одговарајућег међународног уговора овлашћена дати у вишегодишњи закуп некретнине у земљишнокњижном власништву на које се примењује забрана из чл. 1 Уредбе о забрани располагања некретнинама на територији Хрватске”. 

Реч је иначе о Уредби из 1991. године, којом су власти у Хрватској забраниле располагање имовином у власништву „институција, република, предузећа и других правних особа из бивших југословенских држава”. Та имовина је уписана на Хрватски фонд за приватизацију, односно практично подржављена.

Образлажући нови закон о управљању државном имовином Горан Марић, министар државне имовине, у сабору је пре неколико дана рекао да је предлог да се та имовина „стави у функцију”, а не да се решава питање власништва. Али додао је и да „када је реч о имовини Републике Хрватске на подручју бивших република – нико чак није ни питао за власништво”.

Како за „Политику” појашњава Милорад Пуповац, председник Српског националног већа, расправа о закону у Хрватском сабору је почела прошлог четвртка и српски заступници су одмах изнели своје примедбе и забринутост. „Закон омогућава да се у закуп на 30 година да имовина која је у процесу сукцесије, односно она која је обухваћена Бечким споразумом о сукцесији између бивших југословенских република из 2001. Ми смо против тога да се мимо уговора о сукцесији и мимо споразума страна у сукцесији отвара било који процес који може стране које су потписнице, а то значи и власнике тих некретнина, ограничити у располагању њиховом имовином. Закон неће дирати у имовинско-правне односе, али је проблем што се имовина може ставити на дугогодишње располагање”, каже Пуповац и најављује да ће осим протеста у сабору, српски заступници упутити и писмо председнику владе Андреју Пленковићу, у коме ће изразити своје неслагање са законом.

У Бечком споразуму о сукцесији, на који се позива Пуповац, а чији потписник је и Хрватска, у Анексу Г стоји да сва имовинска права морају бити враћена на дан 31. децембра 1990. године. То је време у коме је највећи број српских предузећа имао у власништву одмаралишта, туристичке објекте и пословни простор широм Хрватске. Загреб, међутим, каже да се Анекс Г не може примењивати без билатералног споразума. А истовремено, годинама избегава потписивање таквог споразума. И то не само са Србијом већ и са БиХ. Споразум је потписао са Македонијом и Словенијом.

Према писању хрватских медија, Нафтна индустрија Србије у овој земљи има више од тридесет пумпи, одмаралишта у Ровињу, Макарској, Хвару и на Брачу, складишта, пословне просторе као и удео у Јадранском нафтоводу. Највећи део НИС-ове имовине је продат, а бензинским пумпама управља ИНА, која истовремено тражи да јој се врати њена имовина у Србији. Међу атрактивнијим некретнинама које у Хрватској потражују власници из Србије јесу и зграда Хрватског фудбалског савеза у Загребу, која је власништво „Генекса”. Ова фирма у Хрватској има и 37 станова, хотел у Ровињу од 1.155 квадрата, одмаралишта од око 3.000 квадрата у Дубровнику. У хрватској штампи се као власник највреднијег туристичког комплекса наводи Град Београд, који има неколико објеката у Јелси на Хвару, површине више од десет хиљада квадрата. Комплекс се не користи, а као власник је укњижена Хрватска.

Југобанка је власник виле од 619 квадрата у Светом Јакову поред Дубровника. Сада је тамо смештен пензионерски дом за свештенике Дубровачке надбискупије. У згради на коју право полаже крагујевачка „Застава” је седиште загребачке Полицијске управе. Инвест банка је такође имала много експозитура у славонској жупанији. „Тигар”, „Путник”, „Центротекстил”, ЕИ „Ниш”, „Вино Жупа”, „Инекс”, „Утва”, „Синтелон”,  ПИК „Бечеј”, „Пионир” из Суботице, „Први мај” Пирот такође су власници вредне имовине у Хрватској.

Пошто су изгубили наду да ће правду наћи пред хрватским судовима, неке од ових фирми на крају су се обратиле Суду за људска права у Стразбуру. Њихов правни заступник Зоран Ристић, из новосадске адвокатске канцеларије „Ристић и партнери”, каже за „Политику” да нови закони Хрватској служе како би предупредила одлуке суда у Стразбуру.

„Прво смо се обратили хрватском правосуђу да врате имовину, али су ти спорови били осуђени на неуспех. До сада су продали преко 30 одсто имовине као да је њихова. Фирма ’Неимар’ из Новог Сада има одмаралиште у Водицама и изгубила је десет година водећи спорове у Хрватској. Као њихов правни заступник обратио сам се суду у Стразбуру, који је прихватио апликацију и већ је одржано претприступно рочиште”, објашњава Ристић.

И док је српским фирмама последња нада да ће вратити отету имовину Суд за људска права у Стразбуру, хрватска предузећа добијају спорове пред судовима у Београду. „Наши судови без икаквог проблема враћају имовину хрватским фирмама. Ја сам заступао неке од њих. Тако је ’Електропромет’ из Загреба пре десетак дана добио спор пред Привредним судом у Београду и наређено је да му се у Улици војводе Миленка врати простор од 85 квадрата које је незаконито користила Задруга „Шумадија”. Следеће недеље ова хрватска фирма улази у свој простор. Али то у Хрватској није могуће”, каже Зоран Ристић.


Коментари20
309c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetislav
Ja sam ubijedjen da drzava Hrvatska jos misli da su glavna republika u SFRJ i da mogu da rade sta hoce.Na zapadu privatno vlasnistvo ja jedina SVETINJA,zato savjetujem sve ljude da tuze Hrvatsku u Strazburu i povrate imovinu.Ako nemaju pare za sud,potrazite kupca za svoju imovinu koji ce vam pomoci za troskove.Pozravljam rad sudova u Srbiji.
ivor
Promašio si seo fudbal. Nije privatna imovina u pitanju nego ona društvena od srpskih preduzeća iz devedesetih. Kao što INA više nije hrvatska u Srbiji nego se to sad zove NIS, tako i Srbija može da zaboravi odmarališta koja su državne firme imale. Slobodno možeš da ideš da se žališ u Štrazburg, ali dok se Srbija i Hrvatska same ne dogovore zaboravi na bilo kakve povrate.
Препоручујем 2
andra
- Prema Srbiji neka primeni Hrvatska isti princip kao Srbija prema svojim gradjanima u restituciji. Restitucijom predvidjaju isplatu od 10%. Hrvstska neka isplati 10% od vrednodti i to je to. Posteno...
Петар,Загреб.
Нису се противили и кукали ваши комунисти кад је требало. Јожица Броз је за ратне заробљенике у Њемачким војним лагерима ,зна се тко је у лагерима чамио добио једнократну исплату од Вилија Брандта. Преживјели ратни заробљеници нису добили нити марку да купе килу банана. Та милијарда и нешто марака утрошена је за изградњу Нуклеарке у Кршком. Истина ,није лаж. Провјерите. Јој,morti bi mi bilo bolje da drzim jezik za gupcem. Објавите слободно,Петар се не боји,а могу киднут на лијево и надесно.
Boris
Oni su bre mnogo mudriji od vas Srbijanaca kad je trebalo te stvari koje pisu u ovom tekstu resavati Hrvati su doveli za predsednika Ivu Josipovica koji je vrlo lukav pa je uspostavijo takve prisne odnose sa tadasnjim predsednikom Srbije Tadicom da je ovaj kao I vecina Srbijanaca poverovala da su nam oni veliki prijatelji da je proslost mali nesporazum da ce sve u buducnosti biti sredjeno da ce mo biti pravi susedi da je EU buducnost I jedni I drugih I mnogo hvalospeva ali samo kad je njima odgovaralo da su ovi u Srbiji tek sada dozvali pameti ali kasno oni su u EU I u velikoj su prednosti
Дејан.Р.Тошић
Istorijska rertospektiva razvoja i katastrofe celokupnog srpskog društva je porazna činjenica za svakog samosvesnog građanina.Od stradanja u 1912.1913. 1914.i 1941.g. preko komunizma od 1945.god.sa krvavim raspletom raspada SFRJ,u kome su srpski građani izgubili i imovinu i teritorije i u Makedoniji,Crnoj Gori,BiH,Hrvatskoj,Sloveniji,i na Kosovu i Metohiji.Društvo isceđeno desetogodišnjim sankcijama,bombardovanjem,privatizacijonom tranzicijom,društvo zaduženo sa preko 70% BDP,sa ne sprovedenim ni privrednim ni pravosudnim reformama,sa ne sprovedenom restitucijom oduzete imovine,sa ne popisanom državnom imovinom,sa ne rešenim granicama sa susedima,društvo politički podeljeno između Rusije i E.U.i S.A.D.sa minimalnom zaradom po satu od 135 din.Takvo društvo nema snage,ni novca,da se bori u pravosudnom međunarodnom sistemu za imovinu svojih građana ili državnu imovinu.To je slika srpskog društva danas,slika koja se neće promeniti ni za narednih 100 god.šta god pisali ili mislili.
Дејан.Р.Тошић
Г-дине "Латиф",нисмо ми као друштво ни гори ни бољи од других,једноставан пример вам је развој Дубровника.Зашто је Дубровачка република била појам развоја и културе кроз читав средњи век на Балкану. Одговор је једноставан.Геостратешки положај са доласком Турака им је омогућио развој трговине и то управо захваљујући Османлијама који нису имали развијену привреду а држали су под собом читаво тржиште Балкана.Српско средњевековно друштво је пре њих имало такву улогу.Значи није се радило о правом човеку на правом месту који је заслужан за просперитет Дубровачке републике већ стање свести и памћења већине чланова друштва да виде своју прилику за развој и опстанак и уздизање у тамном времену под турским освајачем.Ништа се није променило ни сада,увек се могу катастрофалне геостратешке околности које су задесиле друштво употребити као прилика за просперитет. Да би се то видело,не сме се заборавити да се тада не сме куцати на врата рата, већ на врата економије,финансија,културе,и пољопривреде.
Препоручујем 3
Latif
Pošto smo takvi kako ste naveli, budite mudri pa predložite: ŠTA SADA? Da li da dignemo ruke od svega? ili da se kolektivno poubijamo? ili da idemo u neki novi rat? Sve što ste rekli nije ništa novo. Sami mi moramo, makar I ovakvi kakvi jesmo, tražiti izlaz . Pa I ovaj članak nam može biti nekakav slabi putokaz.
Препоручујем 12

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља