субота, 20.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Форензички интервју за децу жртве насиља

Разговор се обавља се ван суднице, у просторијама прилагођеним узрасту детета, а питања поставља психолог који је преко „бубице” у директном контакту са тужиоцем
Аутор: Мирослава Дерикоњићпонедељак, 22.01.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Прво основно јавно тужилаштво у Београду једно је од малобројних у Србији које у предметима насиља у породици користи форензички интервју – посебан начин испитивања малолетника који су били жртве насиља. Испитивање деце обавља се ван суднице, у просторијама прилагођеним узрасту детета, а питања му поставља психолог који је преко „бубице” у директном контакту са тужиоцем и осталим учесницима у поступку.

– Након што поступајући тужилац на основу Законика о кривичном поступку, донесе решење о посебно осетљивом сведоку, контактира се Центар за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду како би се у њиховим просторијама заказао интервју. Присуствују му пуномоћник оштећеног, психолог које је претходно вештачио дете, бранилац окривљеног, законски заступник малолетника, поступајући тужилац и психолог центра. 

Оштећеном питања поставља психолог који је посебно обучен за ову врсту испитивања и то у просторији која је адаптирана за боравак деце, а цео разговор снима се оптички и тонски. Психолог са микрофоном, који дете не види, прима информације од учесника у поступку који се налазе у другој просторији и тонски и оптички прате разговор преко екрана рачунара. Питања се постављају тако да психолог чује, али не и дете, гласове поступајућег тужиоца и осталих учесника поступка кроз „бубицу” – објашњавају за „Политику” у Првом основном тужилаштву.

По обављеном разговору, психолог доставља тужиоцу компакт-диск са снимљеним разговором на основу којег се касније, у просторијама тужилаштва, сачињава транскрипт. Записник који потписују учесници у поступку, у последњем пасусу садржи напомену да је сачињени транскрипт његов саставни део.

Праћење алкохоличара и наркомана
Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног тужилаштва увело је праксу да осумњичени којима је наложена обавеза одвикавања од алкохола или дроге, периодично присуствују састанцима групе за координацију. Они тада достављају извештаје лекара код којих су на програму лечења, дају изјаву о тренутном стању, породичним приликама... На овај начин се, кажу у тужилаштву, ефикасно врши надзор и нека врста контроле у примени одређених института, али и прати положај жртве. 

– На овај начин се деци и малолетницима омогућава да избегну сведочење у просторијама суда и тужилаштва, као и да им учешће у кривичном поступку буде максимално олакшано. Циљ је да се дете заштити од секундарне виктимизације, да се повећа његова способност да спремније и квалитетније да исказ, али и да се повећа поверење детета и родитеља у судски поступак – наводе у тужилаштву.

У оквиру Одељења за борбу против насиља у породици организују се састанци групе за координацију којима председава заменик тужиоца задужен за општину за коју је формирана подгрупа, а којима обавезно присуствују надлежни полицијски службеник и психолог надлежног центра за социјални рад.

– Како би се жртви насиља пружила свеобухватна подршка, на састанке се позивају и лекар, психолог, психијатар, представник васпитне установе, директор школе и педагози. Било је случајева да састанку присуствују сви чланови породице као и психолог школе коју похађа дете које је евентуално жртва психичког насиља. На састанцима се дискутује о свим пријављеним случајевима насиља без обзира на то да ли је реч о кривичним пријавама и интервенцијама надлежне полицијске станице или извештајима Градског центра за социјални рад. У зависности од процене степена ризика од насиља или његових рецидива, присутни на састанцима групе за координацију израђују индивидуалне планове заштите и подршке жртви. Планови се припајају списима предмета и прати се њихова примена – објашњавају у тужилаштву.

Уколико жртва није дошла на састанак, позива се телефоном и са њом се обавља разговор о евентуалном понављању насиља или другог облика узнемиравања, имајући у виду променљивост параметара за процену ризика. Садржина разговора, наводе у тужилаштву, уноси се у записник, а истовремено се одређују и радње и мере које предузима полиција, социјални радници и тужиоци како би се жртва оснажила и била јој пружена сва неопходна помоћ.


Коментари0
41880
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља