четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:12
10 ПИТАЊА О СЛАВАМА

Преживела и најтежа времена

Етнолози поручују да није реч о искључиво верској традицији и обреду, јер неке породице су религиозне па ће наглашавати верску димензију обичаја, док ће атеисти наглашавати културну традицију
Аутор: Бранка Јакшићчетвртак, 25.01.2018. у 13:15
(Фото Б. Педовић)

Зимски низ броји готово 80 крсних слава у Србији. Под оболом кућног свеца окупља се и прославља и младо и старо, и у селу и у граду. И сви верују да о славама знају све. Али, није тако! О друштвеном феномену, али и новим аспектима крсне славе, на основу сопствених истраживања, за Магазин говори др Лидија Радуловић, професорка етнологије и антропологије београдског Филозофског факултета.

– Слава није искључиво верска традиција и обред, као што ни све народне традиције нису верског карактера, па је у том смислу друштвени карактер славе доминантан за већину породица у Србији – поручује наша саговорница.

1. Други светски рат и комунистичка идеологија маргинализовали су крсне славе. Када су се славски обичаји вратили у српске домове?

Први талас обнове прослављања породичне славе почео у другој половини осамдесетих. Будући да се у породичној слави, или крсном имену преплићу нехришћански, христијанизовани и хришћански елементи, ретрадиционализација је значила повратак православној традицији, али и повратак народној традицијској култури и формама народне побожности.

Једини празник којим се велича значај породице

2. Каква је у повратку традицији и вери била улога СПЦ?

Мало је познато да је 1985. године Свети архијерејски сабор СПЦ донео одлуку о слављењу и преношењу крсне славе. С једне стране је јачао утицај СПЦ која инсистира да је крсна слава дужност сваког Србина православне вере. С друге стране, популистички покрет деведесетих обновио је многе српске обичаје. У том другом таласу још већи број породица је обновио традицију обележавања славе или тек почео да слави. Пресудну улогу имале су промењене политичке, друштвене и економске околности, па славе постају обележје националног идентитета. Изједначавање националног и верског идентитета, карактеристично за бившу Југославију, допринело је обнављању и обликовању крсних слава.

Крсна слава је празник којим би требало да се прославља и велича значај породице

3. Шта се променило у славским обичајима?

Свакако не можемо да говоримо о јединственом моделу: традиционални модел се прилагођава савременом животу. Често нас и црквени званичници критички опомињу да не славимо у духу православља. Из црквених кругова стижу оштри ставови да Србин без славе, ни верски ни национално, не може бити припадник Цркве и нације, да се крсна слава сматра дужношћу сваког Србина православне вере и прославља се у част свеца заштитника, да је то један од видљивих израза српске побожности, али да верник не сме да дозволи да се само за славу, Божић и Ускрс сети своје вере. Црква тражи да се верници повинују одлукама Сабора. Мислим да то ствара конфузију код људи, па је питање како се заправо слави слава – очекивано. Као што постоје различити типови односа према религији, тако постоји и различит однос према прослављању крсне славе. Неке породице су религиозне па ће наглашавати верску димензију обичаја, док ће атеисти наглашавати културну традицију. Они неће отићи у цркву, али ће задржати главне религијске реквизите и обележја славе као што су славски колач, свећа, вино и кољиво.

Некад само кафа и колачи
– Модел церемонијалне гозбе потиче са села, а пренет је у град миграцијама које су започеле између два рата. Градско становништво је славило тако што би госте послуживали кафом, пићем и ситним колачима – подсећа др Лидија Радуловић.

4. Шта је суштина славе и како је доживљава већина Срба?

Слава није искључиво верска традиција и обред. Друштвени карактер славе доминантан је за већину породица у Србији. Породица може да верује или не верује, на овај или онај начин да прославља хришћанског свеца као заштитника породице. Данас су славски ритуали најчешће поједностављени у градовима. Редуковане су представе о свецу, начелно, многи знају да је реч о патрону породице, али не верују да он утиче на њен живот. Крсна слава је практично једини породични празник којим би требало да се прославља и велича значај породице.

5. Да ли се слава претвара у неразумно надметање за богатију трпезу?

Најчешћи су коментари да се слава свела на гозбу, утркивање која ће породица да припреми више и разноврсније хране и да се често претвори у весеље. За истраживаче, етнологе и антропологе драгоцено је све што се дешава са славом. И у традиционалној култури су се породице трудиле да припреме што обилнију трпезу. На селу домаћин је имао све потребне производе из сопствене производње, па се новца трошило мање. Данас је слава и на селу, а поготово у граду, велики породични материјални издатак. У економској кризи прекомерним трошењем породица шаље поруку да успева да се избори с недаћама и да у сваком смислу успева да задржи статус у друштву.

(Фото Ж. Јовановић)

6. Појединци такозване елите издвајају се по гламурозним прославама слава. Камо то води?

Поједини медији имају велики утицај на стварање модела крсне славе. Они издвајају политичку и квазикултурну елиту, џет-сет, под изговором да народ жели да види како су славу прославили Цеца, Лепа Брена и Боба, породица Карић... Они се приказују као чувари културне баштине и српског идентитета.

7. Да ли је социјализам маргинализовао славе?

Погрешно је и мишљење да се у социјализму није славило и да је тај политички поредак славу обликовао као световни празник. Наша истраживања показују да је то само донекле тачно: нашли смо много породица које тврде да никада нису ни престајале да славе славу. Постоје готово митске приче о тајним прославама или да се иза прослава рођендана крила крсна слава... Декларативно се и тада признавало право на верско опредељење и слободу верског изражавања као неотуђиво људско право. То наводно није важило за припаднике Савеза комуниста, па су многи због тога што су славили славу искључени из партије.

(Фото Р. Крстинић)
Гостопримство се враћа
– Крсна слава је породични празник у којем се истичу заједништво и жеље да укућани живе здрави и срећни. За већину породица је важан друштвени моменат гостопримства који се пружа у посебној атмосфери церемонијалне гозбе. Али то није обично гостопримство: обавезан је реципроцитет којим обнављамо и одржавамо друштвене везе међу породицама и појединцима – поручује др Лидија Радуловић.

8. Како су партијске забране утицале на народне традиционалне обичаје?

Чланови партије нису смели да обележавају Божић, славе, да се венчавају у цркви и крсте децу. Међутим, у истраживањима на терену наилазила сам на анегдотске приче о партијским састанцима који су скраћивани због одласка на славе седамдесетих година. Обично су то саговорници објашњавали неговањем традиције, јер за њих слава није питање вере и религиозности већ поштовања традиције. У том смислу, у социјализму су славили и они који су били чланови Савеза комуниста.

9. Чини се да су традиција и вера, премда потиснуте, ипак преживеле социјализам?

Чињеница је да је у социјалистичком периоду дошло до дехристијанизације, нове идеологије, политички систем уводио је нове обичаје световног карактера. Није потискивана само хришћанска религија, православна и католичка, већ су потискиване и народне традиције које су сматране празноверицама. С друге стране, велико је питање колико је то продукт социјализма, а колико обележје модернизације која је захватила Европу. И у земљама које нису биле социјалистичке долазило је до дехристијанизације и смањена је верска активност.

10. Какав је ваш лични став о слави?

Крсна слава је 2014. године уписана на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, али то не значи да би сада сви у Србији требало да славе по том традиционалном моделу, или да би Српска православна црква требало да прописује начине слављења. Сматрам да су различити модели и праксе слављења такође вид културног богатства које треба неговати и подржавати.


Коментари0
137d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља