среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:23

Групни рад као превенција насиља

У Центру за социјални рад четири месеца осморо мушкараца који су починили насиље учило кроз заједничке разговоре са психолозима како да промене своје понашање
Аутор: Александра Исаковуторак, 23.01.2018. у 22:54
Срђан Печеничић

Суботица – У Центру за социјални рад управо је завршен третман за починиоце насиља у партнерским односима, и ово је једна од новина у раду ове установе. Психолог Борис Телечки, водитељ третмана подсећа да је први пут оваква терапијска група формирана уз подршку УНДП-а 2014. године, а пројекат је тада реализован у више градова Србије. Овога пута, рад са починиоцима насиља остварен је у оквиру конкурсног финансирања посредством Министарства правде који је новац добијен начелом опортунитета, усмерио на неки начин у превенцију насиља. Колико је то у случају Суботице било оправдано показују подаци које износи Мирослава Багавац, директорка Центра за социјални рад: у 2016. било је 139 случајева пријављеног насиља, да би у 2017. години било три и по пута више, односно 507 случајева.

Кроз овакав терапијска рад обраћа се велика пажња на решавање проблема у случајевима партнерског насиља. 

Телечки објашњава да се у односу према жртви и даље предузимају активности процесне заштите у оквиру новог, знатно рестриктивног Закона о спречавању и борби против насиља. „Ово је додатак и сматрамо да третман има будућност јер има свеобухватан приступ са циљем заустављања насиља. Имамо ситуације да починиоци формирају нове породице и велика је вероватноћа да у њима поново почине неко насилно дело. Зато овај третман полази од претпоставке да се утиче на њих, да промене обрасце мишљења и понашања, да науче да контролишу своје импулсе и да их тако вратимо у заједницу”, објашњава Телечки.

Није сваки насилник био подобан за ову врсту заједничког третмана. Правни основ одређивало је основно јавно тужилаштво, а то је претпостављало да није реч о особи која је починила тежи облик насиља, да не постоји претња убиством или самоубиством, да особа не поседује оружје, да у насиље није укључено дете. Полазећи од тих критеријума ОЈТ је Центру за социјални рад упутило списак од око 15 особа које су починиле неки лакши облик насиља у партнерским односима. Међутим, након озбиљних процена, са тог списак тек шесторо људи је прихваћено за третман, док се двоје добровољно јавило. „Ми смо сваког појединачно позвали на разговор и у овој психолошкој процени било нам је важно да сазнамо да ли особа преузима одговорност за почињено насиље, односно да ли има капацитет за промену”, каже Телечки. Након тога отпочео је четворомесечни групни рад који се у почетку одвијао у атмосфери благе нелагоде да би се временом опустили током квалитетних интерактивних третмана где су полазници износили своје искуство, налазили решења како превазићи кризне моменте и активно учествовали у малим психолошким радионицама.

У раду је коришћен прилагођен норвешки модел, објашњава нам Телечки, што је претпоставило обраду осам битних тема од дефинисања насиља, преузимања одговорности до разговора о последицама насиља. Телечки наводи да су се први ефекти јавили већ када су почели да разговарају о видовима психолошког насиља које до тада нису препознавали, а да је на учеснике третмана снажан утицај оставио и разговор на тему односа између њих и деце, односно да ли је то модел понашања који желе да даље пренесу. У раду са групом учествовали су психолози Нада Вереш и Телечки, који наглашава да је управо чињеница да им је он као мушкарац говорио о алтернативи насиља био и један од начина како да се превазиђу неки стереотипи укорењени у наше претежно патријархално друштво.

Третман предвиђа и да се у року од три и шест месеци ради процена успеха овакве превенције, али први резултати су охрабрујући јер током рада у групи нико од њих није поновио насиље у партнерским односима.

„У друштву у којем је за мушкарца огромна срамота да се јави психологу и психотерапеуту за помоћ овај третман је вишеструко значајан, па макар имали и само једног човека. Али он делује на разбијање предрасуда, на нормализацију тражења помоћи и на промену једног успостављеног система вредности који је пожељан за мушкарце, а није одговарајући”, каже Телечки.

Директорка центра Мирослава Багавац наводи да ће и ове године кроз конкурсно финансирање настојати да наставе са програмом, али да желе да нагласак ставе и на ангажовање супервизије. „Желимо уз помоћ супервизора да урадимо добру идентификацију корисника, јер је то један од начина да повећамо успех у третману”, каже Багавац.


Коментари2
68950
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogdan
Pa kako da obrazuju školski kadar i decu kad upravo pokušavaju suprotno- guranjem prerane seksualizacije dece u kritičnom uzrastu formiranja ličnosti hoće da prave idiote još od malih nogu....
Miodrag X
Vidi se da je vas rad izuzetno produktivan u negativnom smislu. Pre nego sto ste poceli da radite nasilja skoro da nije ni bilo. U 2016 godini registrovano je 139 slucajeva a u 2017 godini 507. Ako se ta brojka u 2018 godini popne na 2000 treba vas zamoliti da prestanete raditi. U USA takve ustanove ne postoje a nisam cuo da u srpskoj populaciji postoji nasilje u porodici. Obrazujte vi na odgovarajuci nacin obrazovne predskolske i skolske ustanove za decu i eliminisite nasilja u ucionicama pa ce vam rezultat biti izostanak nasilja u porodicama i smanjeni broj kriminala u zivotu. Naravno i vlast treba da se zalozi za poboljsanje zivotnog standard stanovnistva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља