недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:46

Мађарска продужава блокаду Украјине у НАТО-у

Орбанова влада жели бољи статус закарпатских Мађара у Украјини
Аутор: Биљана Митриновићуторак, 23.01.2018. у 22:00
Владу Виктора Орбана ЕУ види као пропутиновску (Фото Спутњик)

Мађарска ће наставити да држи на снази вето на одржавање састанка министара одбране у Комисији НАТО–Украјина све док не буде решен погоршан однос власти у Кијеву према закарпатским Мађарима у Украјини.

Одлуком коју је прошле недеље саопштио мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто настављена је политика блокирања Украјине у НАТО и ЕУ, које спроводи влада у Будимпешти од октобра прошле године. Оваква мађарска политика према Украјини уследила је пошто је 25. септембра прошле године украјински председник Петро Порошенко потписао рестриктивни закон према мањинама о употреби матерњег језика у образовању, који је скупштина претходно усвојила, углавном због руског становништва и употребе руског језика, али се односи и на мађарску, румунску и остале мањине. Поводом закона који је ступио на снагу 1. јануара, поред Русије, Мађарске и Румуније оштро су реаговале и Пољска и Словачка. 

Чим је усвојен закон који предвиђа да је образовање мањина на матерњем језику могуће само у нижим разредима основне школе, а да се даље спроводи на украјинском језику, због ускраћених права за око 150.000 закарпатских Мађара званична Будимпешта је у октобру ставила вето на одржавање самита Украјина–НАТО, који је требало да буде одржан у децембру.

Како је за сазивање самита потребна једногласна одлука, захваљујући неуобичајеном потезу чланице, овај за Украјину значајан састанак није одржан. Осим тога, званична Будимпешта блокира и пут Кијева ка ЕУ, тврдећи да је нови закон о образовању у супротности с европским законима.

Сијарто је крајем прошле недеље рекао да је мађарска влада спремна на консултације са владом у Кијеву и да могу да се договоре у вези са законом, али само уколико је садржај споразума у складу са интересима закарпатских Мађара.

„Мађарска има 150.000 разлога зашто је заинтересована за демократију у Украјини и добре украјинско-мађаске односе, дакле, због чињенице да у Украјини, првенствено у Закарпатју, живи 150.000 Мађара”, рекао је Сијарто.

Мађарски министар је оценио да је, као држава која је подржавала украјински процес евроинтеграција, однос према њеној мањини доживела као „нож у леђа”.

Иако владу Виктора Орбана у Бриселу доживљавају као пропутиновску, а блокаду Украјине у НАТО и ЕУ као услугу Москви, не могу да кажу ништа против критика овог закона, јер је и Венецијанска комисија 8. децембра препоручила Кијеву да унесе измене и допуне у закон о образовању.

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) усвојила је резолуцију којом се нови украјински закон о образовању осуђује због кршења права националних мањина. У резолуцији је наведено да „државе имају право да подстичу учење званичног језика”, али су при томе обавезне да „када држава примењује мере за пропаганду званичног језика, оне треба да иду под руку са мерама заштите језика националних мањина”.

И Русија упорно захтева реакцију међународних институција, укључујући високог комесара УН за људска права, комесара за људска права Савета Европе и представника ОЕБС-а за националне мањине.

Проблем са законом о образовању подгрејао је старо територијално питање између Украјине и Мађарске. У року од две недеље након што је Порошенко потписао закон, Министарство иностраних послова Мађарске је подржало удружење Мађара у Закарпатју у спровођењу акције „Самоопредељење за Закарпатје”. Украјински министар иностраних послова Павел Климкин је одмах послао протестну ноту са захтевом да се забрани та „провокација” и надом да ће Мађарска и даље поштовати територијалну целовитост Украјине.

Будимпешта одавно покреће питање самоопредељења Закарпатја, где живи већи део украјинских Мађара. За аутономију се залажу и неке странке у Мађарској, а с времена на време на ту тему се оглашавају и становници Закарпатја. У априлу 2016. године Закарпатски обласни савет се обратио централним властима Украјине захтевом да властима региона дају веће надлежности, позивајући се на референдум из 1991. године. Наиме, гласајући за излазак Украјине из састава СССР-а, тада је више од 78 одсто становника те области подржало и давање специјалног самоуправног статуса региону, али резултати народног изјашњавања нису реализовани.


Коментари2
f0cf8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danilo obradovic
Ukrajini je preko potrebna svaka vrsta pomoci u odbrani svog suvereniteta .Madjarska iako clanica EU ,konzumira sve fondove ali nekim odlukama zabija noz u ledja te iste EU organizacije .Manjine su samo naivan razlog ,to je resivo pitanje ,ovde se kriju ciljevi malog Orbana koji svojim istupima bukvalno upozorava da se uskoro nemoze tolerirati .Nedoslednost EU politike kod nekih clanica koje zele dodir fondova ali i ne zajednicki stav o nekim krucijalnim pitanjima ce doci kraj .
Миле96
Од украјинског уласка у НАТО нема ништа, јер Украјина има нерешених теротиралних проблема, а ко контролише Крим тај контролише и Црно море, а самим тим и Украјину.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља