среда, 21.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Синове челичи у леденој реци

Деветогодишњак из породице Басур први је стигао до часног крста, док двојицу млађих синова отац погружава у хладној речној води
Аутор: Бранко Пејовићсреда, 24.01.2018. у 22:00
Кад најмлађи први доплива до часног крста (Фото Лична архива)

Ужице – Радовао се деветогодишњи Ужичанин Лазар Басур кад је минулог Богојављења први допливао до часног крста у хладном Црном Рзаву на златиборским Водицама, међу 15 окупљених храбрих пливача. Старији су уважили Лазареву смелост, вољу и младост, омогућили му да постане носилац часног крста.

Уз сина је у тој леденој води пливао и његов отац Арсеније Басур (45), док су двојица Лазареве браће, седмогодишњи Захар и петогодишњи Макар, такође осетили јануарску студен Црног Рзава. Отац је овде обојицу обичајно погружавао, три пута потапао и вадио из воде у име Свете тројице: Оца, Сина и Светог Духа.

– Сву тројицу синова погружавам у речним водама на Богојављење још од њихове прве године. Све док не почну сами да пливају. Чим је Лазар постао пливач, он је изразио жељу да самостално плива за часни крст. Чини то, ево, већ другу годину. Оба пута на Златибору, и оба пута је постао носилац часног крста – казује за наш лист Арсеније Басур, посвећен православним вредностима, који се већ 21 годину заредом купа на Богојављење у хладним речним водама.

Њихове синове он и његова супруга Тања, којој је украјински град Харков завичај, одгајају у духу православља, па је и то богојављенско купање у реци верска традиција. Арсеније је рођен на чистој планини Јеловој гори надомак Ужица и није био активни спортиста, али је увек међу физички најспремнијим. Као дете умивао се хладном водом до појаса. У школи био носилац „Спартакове” дипломе, у војсци припадник специјалних јединица. Вешт је и као змијоловац. Године 1996. отишао је у Русију, у Сочи, да ради као грађевинац. Тамо, уз те послове, радио је на зближавању српског и руског народа, и почео обичајно да се купа на Богојављење: на рекама Кавказа у близини Сочија. Од тада чини то редовно, сада на нашим водама. У Сочију је упознао садашњу супругу Тању, тамо су им се родила сва тројица дечака, а после су сви заједно дошли да живе у Ужицу. Арсеније овде покушава да обичај богојављенског купања приближи народу, не само у време тог верског празника, већ и у свакодневном контакту с људима, радећи као таксиста.

– Нисам очекивао да ће Лазар, иако је здрав и чврст, пре своје десете године пливати за часни крст. Он је видео како ја то радим, допало му се, а већ сам њега и браћу у води погружавао поштујући тај вековни православни обичај, тако да је пожелео да за прошло Богојављење и сам заплива за часни крст. Супруга и ја смо се сложили, дали сагласност, иако смо бринули да ли он може да издржи ту хладноћу и напор, јер једно је погружавање детета, а друго захтевно пливање у леденој води. Изабрали смо Златибор да ту плива и Лазар је био одушевљен упркос великој студени и неповољним временским условима. За сваки случај пливао сам поред њега, а он је све витешки поднео. После првог пливања наредна се подразумевају. Дечаке васпитавам тако што им објашњавам да им је највредније поштење, људскост, пријатељство, храброст, неговање српске традиције. Материјалне вредности су пролазне, мање битне. Није лако у данашње време с тим трајним вредностима децу одгајати, из куће то треба да понесу – прича Басур.

На све ово носилац часног крста деветогодишњи Лазар, ученик трећег разреда ужичке ОШ „Нада Матић”, каже:

– Ово пливање није страшно. Моја браћа и ја никад се не прехлађујемо, целе године смо здрави. Бог ми је помогао да узмем часни крст. У слободно време тренирам фудбал у клубу „Капедунум”, а пливаћу и наредних година на Богојављење. Очекујем да и моја браћа са мном запливају.

Мајка Тања, која је фитнес тренер а повремено и преводилац руског, подржава учешће синова у овом православном обичају. – То је врло корисно за здравље, треба од малих ногу да се ради. Наравно, коме здравствено стање дозвољава, али никад није касно почети с купањем у хладној води. Сва тројица дечака су здрава и способна. Мени се, иначе, допада живот у Ужицу, волим овај град, али нисам заборавила ни свој завичај – рекла нам је Тања Басур.


Коментари2
0d5be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vuka
Daje srece da narod prvo nauci da postuje Bozanstvo, jer smo jedina zemlja u vasiljeni koja ritualno i skaradno "pominje" sve sto je vezano za Gospodnje Ime, dok pastiri pravoslavlja zatvaraju usi. A sto (po trendu) ne skacu u januarsku ledenu vodu , u pravu su jer Bog to ne trazi.
duric d
Svaka cast porodici Basur.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља