четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44
114 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА ПРВОГ БРОЈА „ПОЛИТИКЕ”

Како смо прегазили време

Аутор: Александар Апостоловскисреда, 24.01.2018. у 22:00
Колпортер „Политике“ 1912. године у Београду (Фотодокументација Политике)

Први број „Политике”, штампан у тиражу од 2.450 примерака, на четири странице, по цени од пет пара, изашао је 25. јануара 1904. године. Оснивач и одговорни уредник Владислав Рибникар навео је у пријави властима да ће лист бити политички и независан.

Попримајући обрисе модерног и либералног, али истовремено традиционалног и пре свега родољубивог листа, „Политика” је започела авантуру без преседана, која траје до данас и трајаће колико и Србија. Историја је показала да ни „Политика” ни Србија немају други избор, јер наш лист није излазио само током Првог и Другог светског рата. Дакле, „Политика” се није штампала само кад је земља била окупирана!

Отуда најстарији политички дневник на Балкану одавно више не представља само новине, већ националну институцију у којој су сарађивали Бранислав Нушић, Милош Црњански, Јован Дучић, Иво Андрић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић и читава екипа највећих писаца.

Поклањали су јој репортаже, приче, коментаре и хронике, мада се прича да су се неки од њих добро ценкали за хонораре, те наша редакцијска историја, од првог броја па до овог данашњег, представља панораму последњих век и 14 година. Попут временске машине којом се путује кроз епохе.

Од насловнице првог броја до последње стране данашњег, документоване су све националне победе и порази, истине, заблуде и митови, бродолом „Титаника” и Октобарска револуција, лет на Месец и убиство Кенедија, светски рекорди и кошеви у последњем нападу, мистериозна убиства, од политичких атентата до крвавих уличних туча у предграђима.

„Политика” је једини југословенски лист који је имао свог извештача са светског првенства у Уругвају 1930. године. Бора Јовановић извештаје је слао телеграмом, а по читавој земљи читаоци су јурили колпортере „Политике” како би прочитали фудбалске приче из земље Недођије. Бора је с једнаким ентузијазмом описивао епопеју прежаљених фудбалера, превођених Мошом и Тиркетом, не заборављајући да у фудбалске приче уметне и егзотични живот заборављених емиграната и политичка дешавања у Латинској Америци.

Сећам се како је пре више од 20 година зазвонио редакцијски телефон. Предраг Милојевић желео је да се видимо.

– Ко је тај? – питао сам наглас, озбиљно радећи на тексту, као сваки почетник. Негде у Београду пукла је водоводна цев. Зашто бих знао ко је Предраг Милојевић, питао сам се, док су ми се старије колеге подсмевале. Пролазећи кроз редакцијског „топлог зеца”, правдао сам се да нисам дипломирао новинарство, што се, уосталом, и може приметити.

Већ после пет минута сазнао сам да је Предраг Милојевић највећи српски новинар. Сутрадан, док сам се из његовог стана враћао у редакцију, схватио сам да је чика Предраг највеће светско новинарско перо које је икада пришло писаћој машини.

Био је то човек који је интервјуисао Адолфа Хитлера, седео са Мусолинијем, пио виски с Винстоном Черчилом, спорио се с Николом Пашићем и о томе писао незаборавне интервјуе и репортаже, предвиђајући да свет поново клизи ка амбису. Извештавао је са суђења Чаруги, разбојнику леве оријентације осуђеном на смрт вешањем. Карте за сусрет Чаругиног врата с конопцем, а дешавало се то у Осијеку, биле су распродате две недеље унапред, док су за глумце осијечког театра припремљене почасне ложе да би на очигледном примеру учили како се умире.

Шта је чика Предраг хтео од мене? Ништа посебно. Само да ме упозна. Прочитао је моју репортажу са неке фудбалске утакмице, из неког села крај Београда. Посаветовао ме да на исти начин као што шкрабам о сељацима који су јурили судију – а чини ми се да су као хладно оружје носили виле – пишем и о онима који нам кроје судбине. Али кад одрастем.

Испричао ми је још нешто. Са Хитлером је, као дописник „Политике” из Берлина, приликом првог сурета успоставио коректан однос. Чак му се вођа Трећег рајха учинио симпатичним. Пет година касније протеран је из Берлина као новинар који је претња нацистичкој Немачкој.

Писао је до последњег часа, разбарушено, цинично, мудро.

– Право је рекао Гете: Лакше је почети писати него престати... Јер ништа друго у животу нисам радио, ни умео – објашњавао је своју страст за писањем. Преживео је две династије, три Југославије, четири рата, пет режима. Писао је седам деценија, а памтио осам. Умро је у 98. години.

Прегазио је време, као и многе наше колеге чије текстове памтимо боље од догађаја и личности које су описивали.


Коментари10
2e3ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Ciric
Aleksandre, Vi ste Predrag našeg doba!
Ilic Momcilo
Sve najbolje i mojoj "Politici".Zelim joj da nastavi sa uspesnim i realnim radom i da taj radni uspeh jos unapredi.Ucio sam uz nju,saznavao mnoge stvari i zeleo bih da tako nastavi i za nase mlade ljude.Posebna mi je zelja da se "Politika"kao i do sada,podjednako brine o svim ljudima podjednako,bilo sta da su ti ljudi.Voleo bih da i dalje pamti i da se i dalje ne odrice dela istorije,jedinog dela svetske istorije, kada su bili najblize jednakosti i seljak i radnik i profesor i direktor i politicar i kada su bili odlicne komsije i druzili se i opravdavali ono,"Covek je coveku covek".Hvala ti "Politiko" i samo nastavi tako da radis za sve ljude.
Педест година са Политиком
Срећан рођендан! Сви новинари, свако јутро, кад крену у Политику, треба да се сете Рибникаревог обећања, да ће лист бити политички и независан! Издржите и у овим тешким временима!
Патас
Срећан вам рођендан! И да останете неутрални и професионални и даље, колико је то могуће у овим тешким временима.
Srdjan Ž.Veljković
Sve čestitke Politici. I jedno pitanje, dugogodišnjeg vernog čitaoca. Da li je to moguče, da je naša Politika, tadašnja dakle,kao list, bila nezavisna?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља