недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

У окружењу старих радио-апарата између „РР 121” и „симфоније”

Некадашњи председник општине Црвени крст у Нишу Драган Бојковић колекционар старих уређаја ЕИ Ниш
Аутор: Тома Тодоровићчетвртак, 25.01.2018. у 12:31
(Фото Т. Тодоровић)

Ниш – На десетине старих радио-апарата и вредна колекција уређаја који су пре пола века и више били „последња реч технике”, права су атракција у дому Нишлија Драгана Бојковића, до пре неколико година председника нишке Градске општине Црвени крст. Данас пензионер Бојковић сваки слободан тренутак посвећује свом хобију којим, каже, највише чува велико богатство прошлости из некадашњег производног програма Електронске индустрије Ниш.

– Први радио-уређај у Нишу произведен је 1951. године у фабрици некадашњег „Завода РР (касније ЕИ) – био је то транзисторски пријемник у кожној футроли и за то време велика атракција. Убрзо после тога почела је серијска производња апарата „РР 121” и „РР 131”, а већ 1953. године, наводи Бојковић, и радио са три дирке (командна „дугмета”).

Овај радио-апарат био је домаћи производ, односно конструисан је у развојним и пројектним бироима ЕИ и израдили су га нишки инжењери. Каснијих година производили су се у Електронској индустрији савременији уређаји, а најтраженији били су годинама и деценијама модели „симфонија” и „мелодија”. И ове моделе имам у својој колекцији, исправни су и раде, емитују музичке и говорне програме као да су јуче сишли са фабричке производне траке. Производња управо радио-апарата у ЕИ била је убедљиво највећа и ови уређаји били су најтраженији и највише продавани и у нашој земљи и у свету, каже Драган Бојковић.

У ЕИ „Ниш”, наставља Бојковић, пре неколико деценија производили су се први стерео радио-уређаји у овом делу Европе. У периоду када су повлачени из производње радио-апарати са лампама и у духу времена, јер је у ЕИ помно праћен развој радио и стерео индустрије у свету, нови, атрактивни и по изгледу и звуку добијали су ознаке и називе попут произведених у развијеним земљама Европе и САД. На тржиште некадашње СФРЈ, али веома много и у извоз, одлазили су аудио уређаји ЕИ ХСР-30, потом ХСР-40, све док није достигнут за то време од пре безмало пола века максимум и врхунац када је произведен стерео радио-апарат ХСР-160 изузетне јачине и врхунског квалитета.

– Мислим да је апарат „концерт”, један од највреднијих у овој колекцији, али и некадашњој производњи у ЕИ, јер, што се мало зна, представља претечу стерео технике у радио-индустрији и врхунац у производњи радио-апарата са електронским цевима. Има и девет лампи и два канала, и дан-данас емитује изузетан звук и у правом смислу речи био је први предстерео апарат.

Бојковић трага за десетак модела произведених у Електронској индустрији:

– Мој циљ је да пронађем још неке примерке радио-уређаја и оне типове и моделе који су се производили у малим серијама и тешко их је наћи. Тренутно недостају у овој колекцији, али сам сигуран да ћу их у овој, или најкасније почетком наредне године, када планирам да отворим јединствен мини-музеј старих радио-пријемника, негде ископати – каже Бојковић.

Овај нишки пензионер радио је својевремено као финансијски руководилац у више фабрика ЕИ. За радио-апарате интересује се још од средње школе, када је сам конструисао и направио појачало за игранке. Своју колекцију посебно је обогатио одласком у пензију пре шест година. Најстарији радио-апарат у његовој колекцији је марке „Телефункен” из 1928. године, који је Бојковић добио на поклон од свог комшије. И већину уређаја које поседује набавио је код пријатеља, суседа и рођака. Многе је и купио.

Прошле јесени, изложбом старих радио-апарата у време одржавања Форума напредних технологија, Драган Бојковић привукао је велику пажњу посетилаца, међу њима и стручњака из Јапана, који су били одушевљени и задивљени оним што су видели. Јапанци су разговарали са Бојковићем интересујући се највише за некадашњу технику и начине производње ових уређаја у Нишу. Поред производа из нишке ЕИ у колекцији овог Нишлије је и много апарата произведених широм света. Међу њима је и поменути и најстарији „Телефункенов” модел али и многи други.


Коментари3
c9557
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bob Petrovich
Ako je RR Nis napravio prvi tranzistorski prenosni radio prijemnik 1951 to je SVETSKA senzacija, jer se do sada mislilo da je prvi prototip tranzistorskog radio aparata napravila RCA 1952 a prvi komercijalni "tranzistor" Sony 1954 godine.
Juraj
Kada je reč o EI svakako treba pomenti i tamošnju proizvodnju elektronskih cevi. Tetroda KT90 dizjnirana od EI-inžinjera Blagomir Bukumira je legendarna i ugradjivana u najrafiniranije proizvode hi-fi tehnike u Evropi, vrlo često u najbolja pojačala za električne gitare. Snaga pojačanja je nenadmašna, a u zimske večeri toplota i toplo svetlo koje od njih bije podseća na lepo davno prošlo vreme. Na Ibeju same kutije pakovanja koštaju 15 dolara, a par koršćenih KT-90 lampi minimum 400 dolara i odmah se prodaje. Danas zamenu za nju proizvodi Elekrtro-Harmoniks u Rusiji ali kvalitet nije ni blizu EI-originala.
Bob Petrovich
EI lampe su sve do 1990-tih bile SVETSKI vrh, od EI su ih kupovali i prepakivali svetski poznati koncerni SIEMENS, PHILLIPS i mnogi drugi. (postoje primerci radjeni za Bundeswehr) Velika je steta sto je proizvodnja ugasena jer kineske i ruske lampe nisu ni blizu po kvalitetu, pitajte bilo kog hajfistu vlasnika McIntosh lampaskih uredjaja.
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља