понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:16

О богатој историји српског богослужења

У две вишетомне едиције биће сагледана вековна историја литургијског живота српске цркве, речено је на скупу у САНУ
Аутор: Бранислав Радивојшапетак, 26.01.2018. у 11:22
Пројекат представили проф. др Владимир Вукашиновић, академик Гојко Суботић, проф. др Смиља Марјановић Душанић и архимандрит др Тихон Ракићевић (Фото: СПЦ)

Уочи великог јубилеја, осам векова самосталности СПЦ, Институт за литургику Православног факултета Универзитета у Београду покренуо је пројекат „Историја српског богослужења”, који је јуче, уз присуство великог броја свештеника и академика, представљен у Српској академији наука. Циљ пројекта је да се у две вишетомне едиције сагледа вековна историја литургијског живота српске цркве.

Ова историја, речено је, обухвата литургијску праксу и њено окружење – храмове у којима се богослужења врше, ликовне и музичке уметничке изразе и паралеле оном што се верује и свештенослужи, предмете примењене уметности итд. На скупу су представљене и три књиге из едиције „Историја српског богослужења”: „Српска барокна теологија” Владимира Вукашиновића, „Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из 16. века” Ратка Хрваћанина и „Литурзи и литурголози” Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

Поздрављајући учеснике скупа и истичући да литургијски живот СПЦ није само пропедевтика вере, већ систем порука и симбола заснованих на вредностима цивилизације којој припадамо, председник САНУ академик Владимир С. Костић је, између осталог, рекао:

– У овом чудном времену изгубљених оваца, али и изгубљених пастира, гласови СПЦ, али и, без намере да правим непристојна поређења, САНУ, треба да доносе истину, разумевање и наду.

Говорећи о значају изучавања нашег наслеђа и идентитета, чему допринос даје и пројекат „Историја српског богослужења”, академик Гојко Суботић навео је да литургика свакако није једина област на коју су упућени да се упоредо баве теолози и стручњаци из других области, док је проф. др Смиља Марјановић Душанић објаснила да историја литургијског живота српске цркве, у оквиру поменутог пројекта, треба да обухвати целокупну литургијску праксу, али и контекст у којем се она развијала и трајала. Између осталог, и храмове у којима се богослужења изводе, ликовне и музичке уметничке представе које су пратиле свештенослужење, предмете примењене уметности у литургијској употреби, студије о специфичним начинима доживљавања и организовања литургијског времена…

– Циљ овако конципираног пројекта је да анализом литургичких извора употпуни слику о духовном развоју Срба у прошлости, комплементарну са оном коју нам остављају други извори – навела је проф. Марјановић Душанић. Она каже да презентовање овог значајног изворног корпуса, досад релативно непроученог у нас, има посебно место у свим оним научним истраживањима која теже да открију место ритуала, геста и побожне праксе у прошлости.

Др Тихон Ракићевић, архимандрит манастира Студеница, рекао је поводом рада на пројекту да „ово што се дешава представља појаву једне нове генерације истраживача заинтересованих да раде на нашим изворима и свештеним списима. – Стари свештени списи су негде боравили и чекали да се неко за њих заинтересује. То се и десило, те су они опет проговорили, али сада савременим језиком – приметио је Ракићевић.

Учесницима скупа на крају се обратио и уредник јуче представљених књига и управник Института за литургику и црквену уметност проф. др Владимир Вукашиновић. Он је објаснио да је идеја о овом пројекту настала током седмогодишњег рада на „Изворима за историју српске теологије – српска теологија 18. века”. – Радећи на овим књигама схватили смо да је, поред објављивања појединих теолошких извора и писања студија на савременом српском језику, неопходно и њихово шире промишљање у тематским и временским оквирима којима припадају. Због тога ће исходи истраживања историје српског богослужења истовремено послужити бољем разумевању не само српског, него и општег православног, а затим и шире схваћеног хришћанског светотајинског и литургијског живота. У томе ће се открити дубока истинитост речи Момчила Настасијевића, у његовом програмском есеју „За матерњу мелодију”: „Свима припадне само онај који је кореном дубоко продро у родно тле” – рекао је на крају др Вукашиновић.

Прошлост и будућност

– Стереотипно чујемо савете да треба готово хипнотизерски усредсређено да гледамо у будућност, не објашњавајући како се тамо, докле нам поглед досеже, будућност уопште препознаје, те да је прошлост само несрећна интрига увелико санкционисана временом које је боље да не узимамо ни у какве рачунице. А није тако! – рекао је академик Владимир С. Костић.

Метафизика власти

Компаративни научни приступ проблему церемонија отворио је својеврстан пут проучавању метафизике власти, те односу геста и ритуала у средњем веку. Ова истраживања која су ујединила шира интересовања историчара, социолога и антрополога, омогућила су постепено одређење владара као отеловљења политичке заједнице, показујући да се краљевство, легитимизовано најпре језиком литургије, постепено утемељује као правна категорија, у крилу шире сагледане политичке теологије, навела је на јучерашњем скупу др Смиља Марјановић Душанић.


Коментари2
e84ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Лекић
Смиљана Марјановић Душанић с правом подржава концепт пројекта "Историја српског богослужења", јер је тачка ослонца тог пројекта "анализа литургичких извора" којом би била употпуњена слика о духовном развоју Срба, комплементарна са оном коју нам откривају други извори", како каже. Ако се зна да је неверодостојност извора у којима се спомиње "римска круна" Стефана Немањића била основ за тврдњу Л. Ранкеа, оснивача европске критичке историографије, да је Првовенчани крунисан цариградском круном по источном обреду, руком Св. Саве, питање је - која издања Сплитске хронике Томе Архиђакона, Венецијанске хронике А. Дандола и тзв "Доментијана" и које литургичке изворе користи Ранке, а која С. Душанић Марјановић, Р. Радић и Љ. Максимовић када тврде да се ради о "крунисању римском круном у цркви Светих Петра и Павла у Расу", ако о томе ништа не зна ни један српски љетопис или дубровачка хроника, не зна Заворовић, Туберон, Орбини, Лукаревић, Српске хронике Ђ. Бранковића, Ј. Рајић, Теодосије...?!
Милан Лекић
Хрваћанин Ратко један је од најбољијех Срба литурголога. Његова "Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из 16. вијека" заслужује похвалу. Смиља Марјановић Душанић, користећи се Хрваћанином, могла би стручно и најбоље објаснити да ли је контроверзно "крунисања српског краља Стефана Првовенчаног у православном храму Светих Петра и Павла од стране папског легата", с обзиром да се тај податак не налази нити у једном веродостојном историјском извору - обављено уз мису или литургију?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља