Уочи великог јубилеја, осам векова самосталности СПЦ, Институт за литургику Православног факултета Универзитета у Београду покренуо је пројекат „Историја српског богослужења”, који је јуче, уз присуство великог броја свештеника и академика, представљен у Српској академији наука. Циљ пројекта је да се у две вишетомне едиције сагледа вековна историја литургијског живота српске цркве.

Ова историја, речено је, обухвата литургијску праксу и њено окружење – храмове у којима се богослужења врше, ликовне и музичке уметничке изразе и паралеле оном што се верује и свештенослужи, предмете примењене уметности итд. На скупу су представљене и три књиге из едиције „Историја српског богослужења”: „Српска барокна теологија” Владимира Вукашиновића, „Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из 16. века” Ратка Хрваћанина и „Литурзи и литурголози” Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

Поздрављајући учеснике скупа и истичући да литургијски живот СПЦ није само пропедевтика вере, већ систем порука и симбола заснованих на вредностима цивилизације којој припадамо, председник САНУ академик Владимир С. Костић је, између осталог, рекао:

– У овом чудном времену изгубљених оваца, али и изгубљених пастира, гласови СПЦ, али и, без намере да правим непристојна поређења, САНУ, треба да доносе истину, разумевање и наду.

Говорећи о значају изучавања нашег наслеђа и идентитета, чему допринос даје и пројекат „Историја српског богослужења”, академик Гојко Суботић навео је да литургика свакако није једина област на коју су упућени да се упоредо баве теолози и стручњаци из других области, док је проф. др Смиља Марјановић Душанић објаснила да историја литургијског живота српске цркве, у оквиру поменутог пројекта, треба да обухвати целокупну литургијску праксу, али и контекст у којем се она развијала и трајала. Између осталог, и храмове у којима се богослужења изводе, ликовне и музичке уметничке представе које су пратиле свештенослужење, предмете примењене уметности у литургијској употреби, студије о специфичним начинима доживљавања и организовања литургијског времена…

– Циљ овако конципираног пројекта је да анализом литургичких извора употпуни слику о духовном развоју Срба у прошлости, комплементарну са оном коју нам остављају други извори – навела је проф. Марјановић Душанић. Она каже да презентовање овог значајног изворног корпуса, досад релативно непроученог у нас, има посебно место у свим оним научним истраживањима која теже да открију место ритуала, геста и побожне праксе у прошлости.

Др Тихон Ракићевић, архимандрит манастира Студеница, рекао је поводом рада на пројекту да „ово што се дешава представља појаву једне нове генерације истраживача заинтересованих да раде на нашим изворима и свештеним списима. – Стари свештени списи су негде боравили и чекали да се неко за њих заинтересује. То се и десило, те су они опет проговорили, али сада савременим језиком – приметио је Ракићевић.

Учесницима скупа на крају се обратио и уредник јуче представљених књига и управник Института за литургику и црквену уметност проф. др Владимир Вукашиновић. Он је објаснио да је идеја о овом пројекту настала током седмогодишњег рада на „Изворима за историју српске теологије – српска теологија 18. века”. – Радећи на овим књигама схватили смо да је, поред објављивања појединих теолошких извора и писања студија на савременом српском језику, неопходно и њихово шире промишљање у тематским и временским оквирима којима припадају. Због тога ће исходи истраживања историје српског богослужења истовремено послужити бољем разумевању не само српског, него и општег православног, а затим и шире схваћеног хришћанског светотајинског и литургијског живота. У томе ће се открити дубока истинитост речи Момчила Настасијевића, у његовом програмском есеју „За матерњу мелодију”: „Свима припадне само онај који је кореном дубоко продро у родно тле” – рекао је на крају др Вукашиновић.

Прошлост и будућност

– Стереотипно чујемо савете да треба готово хипнотизерски усредсређено да гледамо у будућност, не објашњавајући како се тамо, докле нам поглед досеже, будућност уопште препознаје, те да је прошлост само несрећна интрига увелико санкционисана временом које је боље да не узимамо ни у какве рачунице. А није тако! – рекао је академик Владимир С. Костић.

Метафизика власти

Компаративни научни приступ проблему церемонија отворио је својеврстан пут проучавању метафизике власти, те односу геста и ритуала у средњем веку. Ова истраживања која су ујединила шира интересовања историчара, социолога и антрополога, омогућила су постепено одређење владара као отеловљења политичке заједнице, показујући да се краљевство, легитимизовано најпре језиком литургије, постепено утемељује као правна категорија, у крилу шире сагледане политичке теологије, навела је на јучерашњем скупу др Смиља Марјановић Душанић.