среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:20

Предлог за размишљање о језику и нама

У сусрет националном празнику просвете и културе, које оличава Свети Сава, као и најављеној Декларацији о опстанку српског народа, јавности је упућен „Предлог за размишљање о језику и нама”
петак, 26.01.2018. у 15:50
(Фото Танјуг)

У сусрет националном празнику просвете и културе, које оличава Свети Сава, као и најављеној Декларацији о опстанку српског народа, јавности је упућен „Предлог за размишљање о језику и нама”, који су потписали представници министарстава и значајних институција културе.

Предлог, који треба да подстакне и охрабри вођење бриге о језику, језичкој културе, ћирилици и подстакне културу читања, потписали су министар културе Србије Владан Вукосављевић, министар просвете и културе Републике Српске др Дане Малешевић, секретар Одељења за језик и књижевност САНУ академик Предраг Пипер, председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Потписници су и декан Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Љиљана Марковић, председник УО Задужбине „Доситеј Обрадовић” проф. др Душан Иванић, председник УО Вукове задужбине проф. др Бошко Сувајџић, председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срето Танасић и председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори проф. др Јелица Стојановић.

У „Предлогу за размишљање о језику и нама” указује се на значај језика, али и скреће пажња да се данас „у јавном простору вредност речи умногоме губи, а лепота још и више”.

„У површној брзини наших савремених живота, речи се расипају, често не служе ничему, само су део опште, увећане буке. Тако је на улици, у масовним медијима у којима основни смисао људске комуникације постаје главни губитник. Све бране попуштају, речи куљају, ниске и псовачке, речи затроване и безобзирне. А наследили смо, ипак, достојнији језик. Има још ствари важних, али језик је тема темељна, многе друге теме од језика зависе”, сагласни су потписници Предлога, који скрећу пажњу и на очувања ћирилице.

„Било је упечатљиво видети, широм Србије и Српске, како се дочекују програми акције „Негујмо српски језик”. Мимо свих великих речи, видело се колико се и стари и млади напросто радују своме језику, осећајући да питање језика није само језичко питање, него питање одржања и развитка. С језиком смо неко и нешто, без језика нисмо ништа. Ни појединачно, ни збирно”, стоји у Предлогу.

У Предлогу, који је министар Вукосављевић окарактерисао као „позив, будилицу, охрабрење, подстицај”, наглашава се да нам се „у раздобљу брзих и баналних екранских обавештења добра књига указује као спасоносна барка у глобалној стихији што нагриза и односи све баштињено и вредно из наших живота”.

„Вратити се књизи и читању, као налогу опстанка, у себи и међу другима”, позивају представници значајних институција.

„Као и раније, семе опстанка је у светској и домаћој књижевној баштини, у зачетном Савином слову, Доситејевој умној отворености и српском (Вуковом) народном песништву, у Андрићевој мудрој мери и књижевном безмерју Црњанског, у Попиним лирским загонеткама, у опомињућим призорима Новице Тадића”, наводи се у предлогу.

Лик овог народа и даље најпотпуније приказују наши велики писци, и Његош и Јаков Игњатовић, и Лаза Костић и Симо Матавуљ, Јован Дучић и Бора Станковић, Петар Кочић и Исидора Секулић, Григорије Божовић, као и Меша Селимовић или Добрица Ћосић. И не само они. Дакле, размишљајмо о језику и о нама и делујмо у корист језика и нас самих. Колико ко може, зна и осећа, стоји у Предлогу.

Вукосављевић је позвао све - од министарстава, преко установа културе до сваког појединца, да предузимају мере и акције, које могу произаћи из, данас представљеног, Предлога и констатовао да стање језичке културе није на задовољавајућем нивоу, да је ћирилица угрожена и да ту последицу историјских дешавања и духа времена није могуће поправити за један дан.

Проф. др Љиљана Марковић нагласила је да се кроз образовни систем и акције овог типа мора подизати свест о језику и неопходности његовог неговања, јер „сваки пут када употребимо ћирилицу или нешто прочитамо, правимо важан корак ка напретку културе и државе у сваком смислу”.

Танасић је рекао да вишедеценијско непостојање језичке политике довело до запуштености српског језика и губитка свести о његовом значају, а Сувајџић је нагласио да српски језик и културни простор морају бити поприште највеће битке и да је важно да имамо неку врсту институционалне и систематске бриге о језику и писму, посебно нагласивши улогу лектора као најбољих амбасадора Србије у свету.

Иванић је подсетио на Доситејеве речи да када пише својим језиком или говори, осећа се као у крилу своје мајке и поручио да „ту природност морамо да спроведемо у пракси”, јер „свак данас пише и говори како хоће”. (Танјуг)


Коментари34
852a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Због обавеза својих великих, накнадно прочитах овај део коментара и опротивуречења мојој маленкости: "Podrzavam borbu za knjizevni srpski jezik, a smeta mi svaki iskljuciv stav u vezi pisma. S postovanjem, Dragana Simonov. " Својом синтагмом "stav u vezi pisma" све сте рекли о себи, поштована Драгана, и о валидности "критике" мог залагања. Једноставно, Ваше оцене, сами доказујете, у вези са српским језиком и писмо0м нису компетентне. Нашом речју, нису ничим засноване.
Петар 1
Некада смо имали турске, а данас нажалост хрватске. Погледајмо како нам пишу те писмене особе: прочитах Nikola Andric (хрв.) или Endikeiouelei Eiendia:si (енг.) цитирам путем српске ћирилице: "- Иста мисао се мозе изразити на разлиците нацине сто це реци употребом разлицитих реци. Да наси професори немају појма о модерној лингвистици и теорији сазнанја залосно. Lidija (хрв.) или Elaidiaidзei: Предлог за размислјанје да се прво Влада описмени... Да ли сте икад погледали у огледало и запитали се колико сте ви писмено оваквим писањем! Мишљења сам да овако добро Министарство одавно Србија није имала. На крају дозволите ми да цитирам песника Матију Бећковића који недавно рече борцима против ћирилице: -" Ако незнају зашто је треба сачувати (ћирилицу) нека питају окупаторе, они су знали зашто су је укидали".
Dragana Simonovic
Oprostite, g. Kosta i g. Zbiljicu, ali vi se ovde ponasate kao botovi a ne ljudi kulture. Shvatili smo da se zalazete za cirilicno pismo, i to je sasvim dovoljno. Imajte mere. Uz to, argumentacja vam je navijacka i labava, a prisila da svakom replicirate ko drukcije misli zabrinjavajuca. Podrzavam borbu za knjizevni srpski jezik, a smeta mi svaki iskljuciv stav u vezi pisma. S postovanjem, Dragana Simonov.
Драгољуб Збиљић
Драгољуб Збиљић Исправка. Поштована Симоновићева, очигледно, ради супротно. Навија за туђе писмо у језику Срба. А моја маленкост, а чини ми се и г. Коста, заступају само оно што је пракса у свим другим језицима у вези с њиховим писмима. Сви други лингвисти нормирају свој језик на свом писму, јер су у пракси у писању језика два писма не само штетна него и немогућа. Када би то било могуће тако неговати свој језик и писма, бар би још једни лингвисти на свету нормирали језик свога народа у четири варијанте (две по изговору и две по писму). То нигде више не постоји, па то значи да моја маленкост и Коста само се залажемо за то да наши лингвисти ускладе свој рад према ономе како се поступа у свету с другим језицима и писмима за сваки други језик. Према томе, нас двојица ништа не претерујемо него се залажемо да у језику и свом писму не будемо "бела врана" у Европи и свету. То јест, да у лингвистици не измишљамо неку "српску топлу воду". Ми, једноставно, тражимо нормално нормирање српског јези
Препоручујем 2
Драгољуб Збиљић
Поштовани Симонов, очигледно, ради супротно. Навија за туђе писмо у језику Срба. А моја маленкост, а чини ми се и г. Коста, заступају само оно што је пракса у свим другим језицима у вези с њиховим писмима. Сви други лингвисти нормирају свој језик на свом писму, јер су у пракси у писању језика два писма не само штетна него и немогућа. Када би то било могуће тако неговати свој језик и писма, бар би још једни лингвисти на свету нормирали језик свога народа у четири варијанте (две по изговору и две по писму). То нигде више не постоји, па то значи да моја маленкост и Коста само се залажемо за то да наши лингвисти ускладе свој рад према ономе како се поступа у свету с другим језицима и писмима за сваки други језик. Према томе, нас двојица ништа не претерујемо него се залажемо да у језику и свом писму не будемо "бела врана" у Европи и свету. То јест, да у лингвистици не измишљамо неку "српску топлу воду". Ми једноставно, нисмо за то да се лингвисти понашају у пракси као до сада.
Препоручујем 1
ana đorđević
Odlično. Gospoda potpisnici su upravo potpisali crno na belo da njihove institucije treba ukinuti! Jer upravo su to institucije koje su i do sada trebale da vode računa o jeziku. Ako je stanje u jeziku i kuturi tako loše onda treba ukinuti ove institucije koje nisu radile svoj posao jer da jesu ova gospoda ne bi morala potisivati ovaj nesrećni predlog....DAKLE POKRENIMO PETICIJU (NE PREDLOG ZA RAZMIŠLJANJE ZA TO JE KASNO) ZA UKIDANJE I ORGANIZOVANJE EFIKASNIJEG FILOLOŠKOG FAKULTETA, INSTITUTA ZA SRPSKI JEZIK SANU, MATICE SRPSKE, NESREĆNE VUKOVE ZADUŽBINE, ZADUŽBINE DOSITEJA OBRADOVIĆA I NAJNEOZBILJNIJE OD SVIH OVIH INSTITUCIJA OD SVIH MINISTARSTVA KULTURE.
Драгољуб Збиљић
То је потпуно тачно, и за пропадање српског језика и, поготово, за овакав помор српске ћирилице (ћирилицоцид) директно су најодговорније плаћене српске језичке институције, јер су оне једине плаћене за практично, сврховити и јединствено нормирање српског језика. А шта су оне урадиле. Нормирале су српски језик у четири варијанте (две по изговору плус две по писму) и тако учиниле српски језик нефункционалним а српски народ разбијеним. А што се српског писма ћирилице тиче, српске језичке институције и лингвисти у њима ушли су свесно у процес постепеног замењивања српске ћирилице хрватском варијантом латинице. То су урадили у заједничком, удруженом антићириличком подухвату заједно с комунистичком влашћу у време усвајања Новосадског договора о српскохрватском, хрватскосрпском језику у Матици српској у Новом Саду 1954. године.
Препоручујем 1
Коста
Напротив, те установе су радиле управо то што су почело од Вукове реформе. У томе су, на жалост, биле веома успешне. Ово је први пут у више од сто година да Министарство културе признаје да је језик на издисају.
Препоручујем 2
Sreten Mandic
O nama,mislite o nasem DNK i rasnim pretpostavkama negovanja jednog jedinstvenog i neponovljivog pisma.Neka svako pise pismom koje zeli,vazno je da radi,voli i da je zivotno produktivan. To su po Frojdu jedini znaci normalnosti. Ostavite se opsesija pismom, ima ova drzava vaznija posla. Kultura jos preca.
Драгољуб Збиљић
Гдин Мандић каже: "Neka svako pise pismom koje zeli,vazno je da radi,voli i da je zivotno produktivan." А где то имате у свету у било ком језику тако решено питање писма да свако пише #pismom koje zeli"? Не постоји никаква могућност да пишете писмом којим желите ни у енглеском, ни у француском, ни у руском... Ни у било ком језику. Ту је жеља бесмислена. Па неко би желео да пише и кинеским писмом. Немогуће је у језику да се народ служи писмом по жељи. Свуда се у другим језицима изабира једно писмо којим се пише дотични језик, јер више писама за један језик била би бесмислица. Једини Срби су смишљено добили два писма, али се крије циљ тога. Циљ је био нескривен, да се Срби полатиниче, тј. да своје ћириличко писмо замене хрватском варијантом абецеде. И то се у пракси остварило 90 одсто до данас. Решење тог проблем јесте у складу с оним како се то питање решава у другим језицима. Практично је и могуће решити очување ћирилице да се она и у језику Срба изабере као једно (једино) писмо.
Препоручујем 3
Коста
Sreten Mandic "Ostavite se opsesija pismom, ima ova drzava vaznija posla. Kultura jos preca"...сами себи скачете у уста: национално писмо је неотуђиви део националне културе. Према томе оно је још преће.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља