понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.01.2018. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић

Смањењем пореза и доприноса на зараде до конкурентније привреде

Док у Србији оптерећења на зараде износе 64,3 одсто у Македонији је 35 до 37, Мађарској 42-43, Бугарској 20, БиХ 20 до 25. Један од предлога је и да се иде на прогресивно опорезивање зарада, како је у Румунији, где су стопе ниже на мање плате и обрнуто
Растерећењем зарада послодавци би вишак новца искористили или за нове инвестиције или за повећање плата (Фото Д. Јевремовић)

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) понудила је јуче влади десет предлога како да унапреди услове пословања, међу којима је и смањење пореза и доприноса на зараде. Тиме је НАЛЕД практично подржао предлог Фискалног савета Србије, који је уочи нове године предложио исто то, истичући да би доприноси на зараде у 2018. могли бити смањени за најмање два до највише 3,5 одсто. То би уз раст јавних инвестиција била још једна мера за подстицање привредног раста.

Буџетски простор, оценио је Фискални савет, од 15 милијарди динара омогућава смањење пореза и доприноса на зараде са 64 на 62 одсто. С тим што би већи буџетски простор од 25 милијарди динара омогућио смањење пореза и доприноса на плате на чак 60,5 одсто.

С друге стране, министар финансија Душан Вујовић, каже да „није тешко убедити министра финансија да треба смањити оптерећења на плате, већ све остале како да покријемо дефицит у Пензионом фонду, обезбедимо средства за здравство, за социјалну заштиту”.
Ако се смање оптерећења на плате, поставља се питање одакле ће се обезбедити већи извор средстава. Уколико 300.000 предузетника бира оно што им закон дозвољава, да на минималац уплаћују порезе и доприносе, онда наравно неко други мора да обезбеди средства која ће у просеку дати оно што нам треба, изјавио је министар.
Драгољуб Рајић, директор Мреже за пословну подршку, не слаже се с министром финансија и каже да би се мањак у буџету вратио за годину или две, какав је случај био у Хрватској и Мађарској, али да овде нема воље да се таква одлука донесе. Те да му и јучерашња најава о смањењу ових намета више личи на предизборну кампању.

– У последње две године овакве приче се пласирају пред изборе и после тога ништа. Али, ако се погледа реална ситуација има простора да се ови намети смање. Уколико Србија хоће да постане извозно конкурентна, влада овакву одлуку мора да донесе. Јер све источноевропске земље имају неупоредиво ниже стопе оптерећења од Србије. Македонија од 35 до 37, Мађарска од 42 до 43,  Бугарска 20, БиХ од 20 до 25 – каже Рајић.

Колико ови намети кваре посао српским извозним фирмама потврђује и најновији упит који је Мрежа радила међу текстилним фирмама. Само је једна фирма из Ивањице добила посао вредан 300.000 евра, док је у Македонију отишло девет милиона евра и три у Бугарску. Само зато што су конкурентнији од нас, немају толике намете, објашњава Рајић.

Растерећењем зарада, послодавци би вишак новца искористили или за нове инвестиције, или за повећање плата. И у једном и другом случају новац би се вратио у буџет кроз већи ПДВ.

Један од предлога је и да се иде на прогресивно опорезивање зарада, како је у Румунији, где су стопе ниже на мање плате и обрнуто. С тим што има земаља које су предузетнике ослободиле плаћања намета током првих 12 до 18 месеци. Ако фирма после тога не успе, иде у стечај. Ако успе, почиње опорезивање које важи и за све друге послодавце. И док се, дакле, у источноевропским земљама овај намет државе креће од 37 до 50 одсто у Србији је 64,3 процента, дакле, највише.

Небојша Атанацковић, послодавац и члан Социјално-економског савета, каже да постоје услови да се оптерећења које делом плаћа газда а делом запослени смање.

– Држава је обећала послодавцима да ће Закон о накнадама бити на расправи у фебруару. С обзиром на то да постоји 500 накнада – пaрафискалних намета, који сваки послодавац мора да плати, много би значило укидање било ког од њих, па и смањење пореза и доприноса на зараде – каже он.

Министар финансија се, додаје Атанацковић, међутим боји да би тиме настао велики дефицит у буџету, јер све гледа од данас до сутра. Али заборавља да би то фирмама дало ветар у леђа и да би и они који иначе не пријављују своје раднике тада то урадили. Онда би се каса пунила опет од пореза и доприноса, од ПДВ, радници би имали веће плате, више би куповали и трошили и тиме пунили државну касу.

– Циљ сваког послодавца је да му на крају године остане профит, а сан радника да му зарада буде већа. Смањењем намета на плате остварила би се ова жеља и једнима и другима. С обзиром на то, да последње две године имамо веће приходе у буџету, кроз бољу наплату ПДВ-а, да расте наплата доприноса за ПИО, па су издвајања државе с 48 пала на 30 одсто, реални основ за растерећење постоји – закључује овај послодавац.

Коментари16
15840
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Ovaj procenat od 64,3% se odnosi na udeo poreza u neto plati, a ne odnosi na ukupan trošak za platu. Pogledajte platni listić ili neki od kalkulatora na internetu. Napr. za neto platu od 50000 RSD, ukupan trosak za platu je 81571 RSD - što znači da zaposleni dobija na "ruke" 61,3%, a da je su sve dažbine 38,7%. U ovom članku je izmešano poređenje poreza iz različitih zemalja u odnosu na ukupan trošak za platu (napr.38,7%) i u odnosu na neto ispačenu platu (napr.63.1%). Svakako neophodno je povećati neto plate i kontrolu trškova prikupljenih poreza. Svaki zaposleni trebalo bi da računa da stižu dani kada će im trebati i bolje zdravstvena zaštita i dovoljno visoke penzije, tako da mislim da tu i nema prostora za dalje umanjenje poreza. To što su sada tako niske plate, samo poslodacima ide na ruku. Trebalo bi da nam je cilj da imamo visokoobrazovanu radnu snagu, čija dodata vrednost više vredi od manuelnog repetetivnog posla.
Milan Stošić
Ove mere nisu nigde dale rezultate.Naprotiv,samo je pomoglo kompanijama da uvećaju profit,iznesu ga u poreske rajeve,a države bi onda pribelgle uzimanju kredita i povećanju poreza koje plaća stanovništvo kako bi nadomestile rupu u budžetu.2000-tih je to uradio Djelić,a rezultat toga nije bilo smanjenje nezaposlenosti i povećanje plata,već se otvorila ogromna rupa u budžetu od 2 milijarde evra,koja je popunjavana kreditima.U Srbiji gde su stranci danas dominantni vlasnici,to bi dovelo do toga da se uveća profit koji iznose iz Srbije i izazvalo pritisak na kurs dinara.Pošto više nema prostora da se stvorena rupa u budžetu popuni kreditima,država bi podigla poreze koje plaća stanovništvo,što bi izazvalo dalji pad kupovne moći i prihoda države i tako u krug.Pravo rešenje bi bilo smanjenje nepotrebnih troškova države,pre svega preglomazne administracije,ukidanje gomile nepotrebnih agencija i usmeravanje novca ka podizanju domaće izvozno orjentisane privrede.
Славиша Гавриловић
Не, ја имам други приједлог, нека запослени добије пуни износ зараде у који су укључени и порези и доприноси и нето износ. И нека он сам уплаћује те дажбине, према неком свом интересу, у неким границама од... до, а не исплатилац зараде. А кључни проблем привреде није висока стопа опорезивања зарада већ чињеница да нисмо у стању да се пробијемо на свјетском тржишту са нашим услугама и роба. Зато ама баш немамо рјешење.
Muradin Rebronja
Боље, као код нас у Канади, да им дају бруто износ са списком свих дажбина и на крају нето исплата. Слично ценама где су истакнуте нето, плус посебно ПДВ (такса). На тај начин свако зна колико га држава кошта. На тај начин се и ломе копља на изборима ко може да смањи те порезе, допроносе...па да њима остане више. Најбољи начин је да крешу непотребне државне трошкове, што они стално и раде. Због тога су тамо и бизнисмени који отварају нова продуктивна радна места најважнији и најугледнији њуди, а не политичари, као у Србији. Једно је пример земље бизниса и бизнисмена а друго политике и политичара.
Ilic Momcilo
Ne mogu drugacije da gledam ove razloge,nego pokrivanje nesposobnosti privrednika i zastite njihovih "slamarica",kao i pravdanje stranih investitora. I ta zastita ponovo ide na stetu zaposlenih i na kraju predugog radnog veka, penzionera i njihovih penzija.Pa dokle gospodo,koliko vam je potrebno da se najedete.!?Mislim pre svega na drzavu.
Nenad
Cak i 62% je ogromna taksa. U Kanadi koja ima progresivan sistem drzavna taksa na platu ide ovako: 15% na prvih $46,605 + 20.5% na sledecih $46,603 (od 46,605 do $93,208), + 26% na sledecih $51,281 (od $93,208 do $144,489), + 29% na sledecih $61,353 (od 144,489 do $205,842), + 33% na preko $205,842. Znaci Kanada koja na Zapadu vazi za zemlju sa visokim taksama nije ni blizu Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља