понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06

Храм Светог Саве на извору српске историје

У Дежеви код Новог Пазара гради се храм посвећен највећем српском просветитељу
Аутор: Славка Бакрачевићсубота, 27.01.2018. у 10:01
Завршени су основни грађевински радови (Фото С. Бакрачевић)

Дежева код Новог Пазара – Ово село требало би да буде место српског ходочашћа. Многа деца у Београду, Нишу или Новом Саду нису чула за Дежеву и Мишчиће. Воде их на екскурзије у Грчку и Турску, а заобилазе постојбину Стефана Немање и Светог Саве, казује пензионисани професор Мирко Поповац, који свакодневно пролази поред остатака Саборне цркве Немањића.

Није Дежева обично село, овде је Стефан Немања стварао прву српску државу, у овој долини били су његови двори и саборна црква, овдашњим стазама ходали су његови синови Вукан, Стефан Првовенчани и Растко, овде су расли и други велики Немањићи: Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин. Из Дежевске долине у свет су кренула два српска цара – Душан Силни и Урош Нејаки.

Остаци Саборне цркве Немањића откривени су сасвим случајно, 1981. године, док су сељаци орали њиву, па наишли на неки чудан камен. Уследила су археолошка истраживања и сада напола откривени зидови са траговима живописа и некрополе са надгробним споменицима из 13. и 14. века сведоче о догађајима пре осам векова. На стотинак метара од остатака цркве и сада, мада запуштена, постоји Краљева чесма, коју народ зове „вода цара Симеона”. Немањини двори, крунски посед Немањића, по претпоставци историчара требало би да су у близини.

Одатле, па све горе до подно планине Голије, иако је Дежева дала православљу највећег просветитеља, нема ниједне православне богомоље. И тако је било читавих осам векова. Пре шест година, под геслом „Срби сложно цркву граде”, уз велике напоре тадашњег дежевског пароха Радослава Јанковића, почело се са прикупљањем добровољних прилога за нову богомољу непосредно поред остатака Саборне цркве Немањића.

Пројекат је урадио Завод за заштиту споменика у Краљеву, а камен темељац освештао владика тимочки отац Јустин у октобру 2012. године, уз благослов владике рашко-призренског Теодосија.

– Ово није црква од локалног значаја, као што ни Свети Сава није значајан само за Дежеву и овај крај, него за цео српски народ. Док у Београду наша црква и верни народ подижу велелепни Храм Светог Саве на Врачару, ми у његовој родној Дежеви подижемо скромнији храм на месту где је највећи међу Србима угледао светлост овог света. Зато с правом кажемо да животни пут Светог Саве почиње у Дежеви, која је тада била у срцу српских земаља – каже дежевски парох Иван Јеремић.

Дежевски домаћини давали су за нови храм колико су могли. И они који живе овде, али и они расути широм света.

Пре две године, приликом боравка у Новом Пазару, светињу је обишао и тадашњи српски премијер Александар Вучић. Свештенство му се пожалило да је понестало новца од донација. Премијер је обећао да ће Влада Србије издвојити средства да се храм заврши. Тада одобрена средства већ су „узидана” у нови храм.

Храм Светог Саве је сазидан. Али, потребно је још доста новца. Преостали су завршни, али најскупљи радови – да се кров опточи бакром, уреде фасада и унутрашњост храма. И верници у Дежеви и парох Иван очекују да неће бити заборављени, и да у каси државе Србије има новца за цркву на извору српске историје.

Нови храм Светог Саве види се из просторија основне школе. Школа од прошле године носи име српског просветитеља, а ђаци о најсветлијем периоду средњовековне српске историје могу да уче гледајући кроз прозор на места одакле је та историја почела.


Коментари14
2cbfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Лекић
Поново дискурзивно иживљавање са српском историјом. Свети Сава рођен је 1175. године, не у селу, већ у главном граду Србије Немањића - Котору древном. Стефан Немања као жупан Рашки (1155-1166) могао је имати своје дворе у Расу, Пазаришту или Градини. Међутим, када је 1166. преузео од свог оца Тихомира/Теше/Десе трон великог жупана Српског (Босна, Рас), Далмације, Захумља, Хума, Травуније, Конавала и Диоклије, велико-жупански српски престо из преднемањићке Србије, који се до тада налазио у Стону, Благају, Љзбињу, Немања"уређује Котор и своје дворе за главни град" (Михајло Анхијалски, Никита Хонијат, Стефан Првовенчани). Котор је био админитартивно средиште Србије све до 1422. Најстарије свеске српског средњевековног архива чуване су у Котору (данас се налазе у Задру и Дубровнику). Двојици Которана цар Душан поклонио је Мљет, а краљ Александар је 1939. припојио диоклијско приморје уз Мљет, Хвар, Брач - знамо коме.
Божидар Митровић, доктор правних наука
Није крив новинар који написа (и остаде жив) "овде је Стефан Немања стварао прву српску државу"! Па у којој су држави живели његови преци? Не само на политичким наукама марксисти нису учили новинаре него ни на правним факултетима децу не уче да су у Европи постојале и постоје две цивилизације: 1. територијална, Римска у коме се припадност човека друштву одређује по територији и 2. персонална, родна цивилизација где се припадност човека заједници одређује по роду, те древним словенима, који су живели на огромним просторима нису требале међе (као браћи Ромулу и Рему због чега се браћа и дан данас међусобно убијају због међа). Е само је тако то "прва српска држава по Римском, територијаланом принципу", који је окупациона Ромеја наметнула Немањићима, тако да је већи број Срба остао ван РасКе/Рашке. Али је Св. Сава то схватио па је православљем објединио све Србе. Исто стање је и данас: Ватикан и извршни орган НАТО не дају да сви Срби живе у једној држави. Аман новинари читајте правне књиге
UJEDINjENjE
Odlična analiza, zato je zadatak svih pravoslavnih Srba (bez obzira da li žive na Balkanu, EU ili SAD) da se PROGLASI UJEDINjENjE Srbije i Srpske, a da se ne prizna samostalnost Kosova.
Препоручујем 20
Milan Dorcolac
Sve je bilo donekle prihvatljivo dok niste stigli do Vatikana i NATO. Slabo ko zna da je Rimski Papa generalisimus NATO-a.
Препоручујем 14
Прикажи још одговора
petar petrovic
Zar to nije SADAK
Milan Dorcolac
Deca se vode u Grcku jer Grcka ima duzu i interesantni istoriju koja je, uzgred budi receno, svetska bastina. Srpska istorija to nije!
Mera
Prvo, Grčka ne može da se po doprinosu meri jer je kolevka Evropske civilizacije, i istoka i zapada. Mi smo imali sreću da smo bili pored Vizantije i naučili mnogo pa i slikanje. Često učenici i nadmaše učitelje kakav je slučaj i u freskama. Nije mali broj naroda koji daju pečat i osnovu svetskoj civilizaciji, kao Grci, a potom postaju prilićno mali i bez uticaja !
Препоручујем 2
PetarPetrovic
Deca se vode u Grcku da bi im se uzele pare. Od tog silnog vremena sto su tamo vecinu provedu u autobusu i malo nesto da vide Partenon i ostale sitnice. Njihovo bogato nasledje se ne ogleda toliko u materijalnom nego i ne materijalnom. Ono sto materijalno imaju je rasuto sirom Grcke i dobrom delom po ostrvima. Pored toga bogati deo materijlane Grcke kulture se nalazi na egejskoh obali Turske, Krimu, Siciliji i juznoj Italiji. Odlika svake nacije je da se stvori osecaj pripadnosti odredjenoj grupi koja dele zajednicke odlike. Na taj nacin ta grupa povecava svoje sanse za opstanak. Ako grupa nema zajednicak obelizja lakse je rasturiti i unistiti. Zato se dana i forsiraju toliko kapitalizam i globalizam. Ironija je da nacije od kojih su proistekli ovi pojmovi se najvise dice svojom istorijom i kulturom i ne pada im napamet da budu gradjani sveta tj. "Zemljani" vec USA first, UK first itd.
Препоручујем 21
Прикажи још одговора
Nikola Nesic
U potpunosti se slažem da malo činimo da svoju zemlju i bogatu istoriju prikažemo sebi i svojoj deci. Radije ih prepustimo organizovanim ekskurzijama u okolnm zemljama. Međutim jednako je sramno da lokalne samouprave ne čine ništa da do istih dođemo ili saznamo. Stari Ras, Trgovište su prepušteni prirodi i volji onih koji prođu pored. O manastirima brinu bratstva i kler, i kao što vidimo iz ovog priloga neko podseti i premijera na sredstva. Ali ono što je naše, ali ne pripada crkvi, kao pomenuti ostatci utvrde ili grada Rasa, je ničija briga. Naša lokalna rukovodstva više brinu brigu da dobiju izbore, udovolje glasačima i centralama u Beogradi, nego što vide ispred svog nosa kako im propadaju stotine godina istorije. Primer zaboravljene Deževe je dobar, i sam sam u poseti crkvi svetog Petra i Pavla, Đurđevim stupovima i Sopoćanima nedavno čuo priču o Deževi, ali bez smernica sa ovo selo. Ostavio sam za drugi put, možda posle ovog članaka. Potrebno je više volje za našu Srbiju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља