понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 28.01.2018. у 10:39 Бранислав Радивојша

Дневници пуни добрих оцена

Кроз приватне школе врти се неколико стотина милиона евра, а и они који се редовно образују похађају плаћене допунске часове. – Многи се питају јесу ли сви одликаши заслужили своје петице. - Сваки седми ученик у Србији је „вуковац”, петина је осми разред завршила с петицама из свих школских предмета, а чак половина са одличним успехом
Просечна оцена ученика у основним школама је виша од четири (Фото Д. Јевремовић)

Економски форум у Давосу ове године је био посвећен разликама између богатих и сиромашних на светском плану, а ми у Србији имамо наше унутрашње неједнакости које нису тако велике као глобалне, али их зато има свуда. Па чак и у школама, иако оне нису лако видљиве.

Објашњавајући откуд ове неједнакости, социолог Данило Вуковић каже да се образовање данас све више посматра као систем који припрема раднике за тржиште рада, а не људе спремне да учествују у јавном животу.

– Некада су политички циљеви и идеологије, на пример, једнакост и социјална правда, у многоме дефинисали правце развоја образовања, а сада то место постепено заузимају предузетнички дух и вештине потребне за запошљавање – наводи овај сарадник Секонс групе за развојну иницијативу која се бави проблемима неједнакости у нашем друштву.

– Сада школа није једино, а често ни централно место учења. Истраживања су показала да долази до померања „догађаја учења” из школског у ваншколски, односно, породични простор. Боље резултате постижу ученици који имају подршку породице, а то су деца чији су родитељи са вишим образовањем. Зато је међу децом најнижег социоекономског статуса функционално неписмених 55 одсто, а само седам процената оних с највишим постигнућима на ПИСА тесту, док је међу децом највишег социоекономског статуса 24 одсто функционално неписмених и исто толико оних с највишим постигнућима.

Питамо овог доцента на Правном факултету у Београду зашто се допунска настава доводи у везу с неједнакостима у образовном систему, а он одговара да више од трећине овдашњих ученика похађа додатне часове, а више од четвртине допунске.

Један од разлога зашто је деци потребна допунска настава показује се у налазима ПИСА студије: часови матерњег језика у Србији трају у просеку 145 минута недељно, док ученици у земљама ОЕЦД-а имају на располагању 217 минута. Просечан недељни фонд часова математике у Србији износи 155, а у државама ОЕЦД-а 214 минута.

Будући да наша деца не добијају довољну подршку од образовног система, многи родитељи окрећу се плаћању приватних часова. Шта је у томе неједнакост? У чињеници да приватне часове најмање похађају деца којој су они најпотребнији: Роми, деца из сеоских средина и сиромашних породица.

– Очекивано, приватне часове чешће похађају ученици вишег социоекономског статуса (53 одсто) него они из нижих слојева (32 процента). Ова разлика је мања у већини европских земаља са успешним образовним системима – каже Вуковић и објашњава да се неједнакост исказује и кроз друге ваннаставне активности: 29 одсто деце млађе од 15 година похађа приватне часове страног језика, 35 одсто тренира неки спорт, али је и учешће у овим активностима у најјачој вези са образовањем родитеља и њиховим приходима – што су приходи и образовање виши, већа је и шанса да ће деца ићи на ове додатне активности.

– Промене у оквиру традиционалне јавне школе довеле су до раста новог тржишта, вредног неколико стотина милиона евра, тржишта приватних пружалаца образовних услуга, било да је реч о наставницима, приватним школама језика, приватним школама, или издавачима уџбеника, пружаоцима рекреативних услуга... – додаје наш саговорник.

И такозване табеле успеха ученика и школа Данило Вуковић доводи у везу с наглашеним јачањем тржишне логике у образовању. Нека европска истраживања показују да увођење конкуренције међу школама на основу успеха њихових ученика доводи до тога да добре школе успевају да привуку добре ученике, нарочито из породица средњег и вишег социоекономског статуса.

Нешто слично дешава се и код нас. Прву промену регистровало је ПИСА истраживање из 2009. године: школе које имају виша постигнућа на ПИСА тесту имају и више ученика из породица с вишим социоекономским статусом.

Како се ова конкуренција међу школама одражава на ђачке оцене? Тако што су оне све више „недискриминативне”, а у ствари – необјективне. Просечна оцена ученика у основним школама је виша од четири, а чак три четвртине њих на крају основне школе има одличан или врло добар успех.

Штавише, сведоци смо инфлације најбољих и надарених ђака: сваки седми ученик у Србији је „вуковац”, петина је осми разред завршила с петицама из свих школских предмета, а чак половина са одличним успехом.

„Ово је очигледан одговор школа на маркетизацију, односно увођење тржишних принципа у њихов рад. И то одговор система са слабом способношћу контроле квалитета и у ситуацији демографског пада, када је број ђака све мањи, а тиме и императив да се они привуку и тако обезбеди економски опстанак школе све већи.”

– Поменуте промене показују да се квалитет образовања у Србији урушава због реформи инспирисаних неолибералним политикама. Те промене посебно погађају ниже социјалне слојеве, који морају да инвестирају у ресурсе које немају, пре свега у социјални и економски капитал, како би помогли у образовању својих млађих нараштаја. Економске и друштвене неједнакости на овај начин се развијају врло рано, када индивидуални развој деце тек почиње и када она, кроз образовање, праве прве кораке у свом будућем позиционирању у друштву. То ствара тешко надокнадиве губитке за децу из нижих друштвених слојева – закључује Данило Вуковић.

Коментари6
ec7f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jasmina
Sistemsko uništavanje prosvete traje od devedesetih. Najveći doprinos tome dao je ministar prosvete Žarko Obradović u čija dva mandata je krenula pomama odlikaša, vukovaca, lažiranih matura, pokušaj gašenja Petnice, srozavanje prosvetnih radnika, eskalacija mita i korupcije u prosveti, eskalacija nasilja u školama, nekontrolisana moć školskih uprava i direktora škola itd. Nikada nije snosio odgovornost za to, čak šta više ! Svaki prosvetni radnik u Srbiji zna da je titula "Grobar srpske prosvete i školstva", zasluženo njegova !
Vasa
Vukovic je 100% u pravu. Danasnjem robovlasnicko-trzisnom kapitalizmu, vucicevsko-MMFovskog tipa u Srbiji ili Bangladesu, nisu potrebni intelektualci, strucnjaci ili visoke tehnolohije. Ne. Od nas su im potrebni iskljucivo motaci kablova. 'Ruke'. Sto jeftinije! ... Tu nastaje veliki problem. Sta ako si do azijskih motaonica kablova imao odlican, kompetitivni obrazovni sistem koji si razvijao decenijama? Kako sada one koji izlaze iz tog sistema, sa kvalitetnim obrazovanjem i velikim ocekivanjima i ambicijama, udenuti u azijske znojare sa vucicevim minimalcem?! Resenje je u dvostepenom napadu na prethodni sistem. Sa jedne strane organizuje se inferiorni 'dualni' sistem koji sa svojim minimalistickim, uzduz i popreko skracenim programom, direktno isporucuje na brzinu priucene 18godisnje radnike u gorepomenute znojare. Sa druge strane u svim ostalim skolama potrebno je smanjiti kvalitet i kolicinu nastave i programa, istovremeno drasticno snizavajuci konkurenciju i ocenjivacke kriterijume!
mirka
U vreme kada sam ja isla u osnovnu i srednju skolu bilo je jako, jako malo vukovaca, i oni su to zaista bili. Jedna id vukovaca iz moje generacije u osnovnoj skoli je sada narodna poslanica. Nisam simpaziter njene stranke ali je jako postujem kao postenu, veoma prijatnu i dragu osobu. Ovo danas je samo stancovanje vukovaca i odlikasa bez pokrica u znanju
Bane
Nažalost razlika između bogatih i siromašnih je ogromna u Srbiji i najveća je u evropi, po podacima Eurostata ,, U Srbiji najplaćenijih 20 odsto ima 9 puta veće prihode od primanja najmanje plaćenih 20 odsto, a u EU -28 taj odnos je 1:5,2. Ispod granice siromaštva u EU-28 je 24,8 % stanovništvau - Srbiji je 37,6 %. Nakon socijalnih transfera u u EU 28 je ispod granice siromaštva 16,5 odsto stanovništva – a u Srbiji 25,4 .,, Sve je računato prema lokalnoj kupovnoj moći a publikovano je u 2017.
Nenad
Ma te privatne skole su fenomenalne . U jednoj vecernjoj u USA sam i sam drzao vecernju nastavu ( Programiranje CNC masina) i na kraju niko me nije ni pitao sta ja to ucim studente , koliko znaju i tako dalje. Glavni problem je bio nedge na pola semestra kada jedan Poljak nije uplatio svoju ratu za skolu . Dolazila neka sekretarica zvala se Zina , jurila Poljaka ( uplatnicu ) . Kada je covek uplatio niko se vise do kraja nije pojavljivao niti zanimao sta ti ljudi i koliko iznose znanja na kraju . Ne mislim da je mnogo drugacije i u Srbiji sa privatnim skolama. Ipak imamo mi i nas "ponos" , ETF i druge drzavne fakultete koje i te kako priznaju i vrednuju , recimo Nemci . A imamo i pravi dragulj MATEMATICKU GIMNAZIJU u Beogradu koja je hiljadu svetlosnih godina od podosta dobrih skola na zapadu a sa ovim privatnim porediti to je uvreda za zdrav razum . Toliko .
Mirko
Od 28 učenika na maturi Matematičke Gimnazije 23 je otišlo negde u daleki svet.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља