четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Оригинална Шумановићева писма Петровићу у Адлигату

У Удружење Адлигат стигла су три оригинална писма Саве Шумановића упућена Растку Петровићу, три изванредна сведочанства о значајном и дугом пријатељству двојице српских великана
недеља, 28.01.2018. у 13:44
Сава Шумановић (Фото архива Политике)

Писма су поклоњена удружењу поводом пете годишњице од регистрације и 136 година од отварања за јавност Библиотеке Лазић (од 1882), која чини темељ удружења.

Једну од својих најпознатијих слика „Пијану лађу” Сава је насликао за седам дана и ноћи интензивног рада, пошто му је истоимену песму Артура Рембоа рецитовао Растко.

Током тешких тренутака душевне слабости, Сава Шумановић је у својим писмима умео тешко да увреди пријатеље, па и Растка Петровића.

Од априла до августа 1930. године био је смештен, како сам каже „у лудницу”, на Пропедеветичку клинику у Београду код доктора Раденка Станковића и доктора Андре Николића.

Током боравка у болници насликао је неколико акварела и написао неколико писама, од којих се два, која је писао пошто је започео примање успешне терапије, сада налазе у Адлигату.

Саветник Адлигата, Никола Кусовац, обрадовао се када је чуо за садржину писама, пошто се у њима огледа прави Шумановић, који са пуно топлине, љубави и жаљења моли пријатеља за опроштај, објашњава тешко стање у којем се нашао, са много брижности пише о родитељима и свима који су, услед његове слабости коју није скривио, пропатили.

У трећем писму, послатом из Париза, Сава пише о томе како прихвата молбу да ослика корице и плакат за нову Расткову књигу, што је посебно занимљиво јер, колико је нама познато, то никада није реализовано.

Поклонодавац, Даница Леко каже да је писма Саве Шумановића наследила после смрти њеног оца, Марка Д. Лека, професора београдског универзитета. „ Чувала сам их као једну од највећих вредности у породичној архиви чији се највећи део од 2016. године налази у Адлигату. Мој отац је ова писма лично добио на поклон од покојне Иванке Дероко, удовице Александра Дерока који је био веома близак са мојим оцем. Један део Дерокове архиве је после његове смрти, као побочни сродник и пријатељ, преузео мој отац и та архива се такође данас може видети у Адлигату. Избор Дерокових личних докумената је у сталној поставци Музеја књиге. Легат породице Леко основан је у Адлигату крајем 2016. године, мада Виктору Лазићу за овај пројекат поклањамо књиге и предмете још од 2013. године.” каже Даница Леко.

Виктор Лазић, председник Удружења, каже како му је посебно занимљива прича како су се писма нашла у архиви Александра Дерока.„Александар Дероко и Растко Петровић су били побратими, најбољи пријатељи. Са њима се често дружила једна веома образована девојка, Иванка Павловић, из добростојеће породице, у коју се Растко заљубио. Њих троје чинили су нераздвојни трио. Дероко и Петровић су заједно путовали по српским црквама и манастирима, дивили су се српској средњовековној уметности. Као и Растко Петровић, и Дероко је једно време био у Паризу, где је, захваљујући Растку који је уживао велико поштовање међу француским уметницима и интелектуалцима, упознао Саву Шумановића, Пикаса, Родена...” казао је Лазић.

Породица Леко поседује 17 Шумановићевих писама, а Даница Леко је најавила и донацију преосталих четрнаест.  (Танјуг)


Коментари2
9dd24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila
Nedavno sam gledala odlicnu monodramu mladog glumca Mihaila Jovanovica ( njegov master) na maloj sceni u Narodnom pozoristu nastalu od memoarskog teksta Save Sumanovica. Preporucujem!
Гордана
Битно је скупити расуто што се више може јер само тако знамо ко смо, шта имамо и одакле смо. Браво за Лазиће

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља