среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20
СРБИЈА ТРЖИШТЕ ЗА НЕПРОДАТУ ГАРДЕРОБУ ИЗ ЕУ

После једног прања „м” постаје „с”

Роба све неквалитетнија јер произвођачи прескачу неколико важних технолошких процеса обраде материјала, што производњу појефтињује и до 30 одсто
Аутор: Ивана Албуновићнедеља, 28.01.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Увозна гардероба која се продаје на тржишту Србије све је лошијег квалитета, посебно она која се нуди на сезонским снижењима која су у току, а често је не прати исправна произвођачка декларација о саставу материјала.

Полиестер је практично потпуно заменио памук, а купац више нема никакву шансу да препозна сировински састав робе. Због уштеде у производњи произвођачи, последњих година, прескачу неколико технолошких процеса обраде материјала, што укупну производњу појефтињује за 30 одсто. Резултат тога је оно што смо махом сви искусили – гардероба се после неколико прања превише „скупља” (за читав број) и боја брзо бледи. Овако стање на тржишту гардеробе оцењује Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа и директор текстилне фирме „Модус”.

– После једног прања величина „м” постаје „с”. Иза тога се крије енормно богаћење произвођача на великим количинама робе. Ако, пре производње, тканину машински не дорадите на такозвано скупљање, имаћете 15 одсто више материјала. Али, тада ће се гардероба од памука скупити много више од два до четири одсто колико је предвиђено – објашњава наш саговорник, додајући и да се често ни боја не дорађује на постојаност јер је то скуп процес.

О овоме о чему Кнежевић говори сведочи делом и писмо читатељке која се обратила нашој редакцији за савет. Каже да је недавно на снижењу купила мушку мајицу турског произвођача где се, на оригиналној декларацији, наводи да је сировински састав – 100 одсто памук.

– Код куће сам прочитала декларацију прихефтану уз турску, нашег контролора, где пише, сасвим супротно, да је сировински састав 75 одсто полиестер и 25 одсто вискоза. Шта сада? Коме веровати – мајица је од дебљег материјала па је тешко проценити квалитет и састав – пита наша читатељка.

Кнежевић одговара да купац никако не може да одгонетне композицију материјала нити да ли је декларација лажирана.

Свака лабораторија, наравно, једноставним методама долази до тачног састава. Суштина је у томе да је немогуће потпуно исконтролисати милионе комада који стижу на тржиште.

– Произвођач практично на декларацији може да напише шта год хоће. Тржишна инспекција би требало да упоређује решења о квалитету и декларисаног квалитета, али то се за 90 одсто увозне робе уопште не ради – каже наш саговорник.

За масовну потрошњу, додаје, данас се производи добро дизајнирана роба просечног квалитета материјала. Иде се на детаље, принтове, украсе, карнере, траке, да би се прикрио лош квалитет. И буџети купаца су лимитирани, али је чињеница да је та роба практично за једнократну употребу, такозвана „памперс” гардероба.

– Код нас се чисте лагери великих брендова. Све што не прође у ЕУ, не одговара њиховом стандарду и укусима, завршава на трећим тржиштима. Више нико ни не очекује да ће му мајица трајати десет година. Гардероба из секондхенд и кинеских радњи толико је јефтина да они који желе да остану конкурентни са добрим материјалима то више не могу бити – истиче Кнежевић.

Међутим, сваки увозник има обавезу да прибави сертификат о саставу и квалитету материјала коју издају овлашћене, акредитоване лабораторије. Проблем је, каже, што више ни роба већине угледних брендова не подразумева квалитет. Око 90 одсто материјала и гардеробе производи се у Кини или на Блиском истоку. Чак ни наручиоци послова из Европске уније немају надлежне људе у тим земљама који ће контролисати материјале, те не могу да гарантују квалитет. Тако се природне тканине добрим технолошким решењима замењују синтетичким. То се ради поступком такозваног „бомбардовања” предива.

– Чак и мени, који имам искуство, понекад се догоди када опипам материјал да помислим да је памук, а заправо је јефтини полиестер – каже Кнежевић. То се не ради само због цене (квалитетан „чешљани” памук није драстично скупљи од полиестера) већ и због тога што је полиестер дуготрајнији, погоднији за обраду, принтове, шивење.


Коментари7
878cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар
Кад смо код квалитета одеће не налази се баш квалитетна одећа ни у Европи. Вероватно је боља од оне које се продаје у Србији али су то нијансе. Радим канцеларијски посао и требају ми кошуље. Памучну кошуљу могу да носим максимум два дана и са десетак колико сам увек имао приметио сам да се троше. Модерне кошуље су све, листом оне које се не гужвају али после 22 до макс. 24 прања се крзају на крагнама. Кошуља може да буде чист памук, хуго бос или томи хилфигер, стрелсон итд али траје 2 до 2,5 год. Све се потапа у течност која спречава гужвање и уништава материјал. Морате да лупите кошуљу од органског памука који италијански Албини или Томас Мејсон онда то кошта папрено и за обичне људе и на Западу. Све је направљено да не траје дуго. Модерна одећа је добра за узгајиваче памука, за текстилну индустрију јер се стално обрће и прави ново, за супруге које не морају да се муче са пеглањем, чак и за рециклажну идустрију али није добра за ваш џеп!
svetlana
Komletno srpsko tržište je takvo. Nigde kvaliteta nigde usluge. Kvalitet srpske robe prati i kvalitet usluga u Srbiji. Laži i prevare u svakoj prodavnici, i na svakom ćošku. Samo smo po tome poznati. Udjete u prodavnicu, trgovci u Novom Sadu su toliko arogantni i mrzovoljni da se čoveku ne mili da udje u prodavnicu, a kamoli da kupi nešto od ovog teškog bofla od robe koji nude, a tek cene za isti bofl.
Братислав Рисимовић
Нико још није отишао у апс, укључујући тржишне инспекторе. Али, ко сме да пипне "стране инвеститоре"...
Јован Скерлић
Да ли Србија има увозне стандарде?
Живко
Стално коментаришемо исто...Проблем је у нашем стандарду(читај плата одн.колико нас плате послодавци).Трговци практично набављају бофл робу из иностранства( ми ништа не производимо!),јер знају да ми квалитет нисмо у стању да платимо.Након овога се поставља питање, а шта је решење..е па нема паметних да то установе!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља