субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Студирао отац, студираће и син

Родитељи наших академских грађана су у око 45 одсто случајева завршили вишу школу или факултет, иако их је у укупном становништву само 16,3 одсто
Аутор: Бранислав Радивојшанедеља, 28.01.2018. у 22:00
Данас у Србији око 56 одсто студената сами финансирају своје школовање (Фото Д. Јевремовић)

Професор Филозофског факултета у Београду Слободан Цвејић у разговору за  ,Политику” истакао је да високо образовање данас губи некадашњу позитивну улогу социјалне промоције сиромашних. Некада су наиме деца радника и сељака у релативно великом броју доспевала на универзитете, завршавала их и тако уз образовање мењали социјалну структуру друштва, док је данас таквих генерацијских искакања из слоја у слој много мање.

Да ли је професор Цвејић у праву? Најлакше бисмо то проверили једноставним увидом у социјалну слику данашње студентске популације, али испоставило се да на универзитету нису били расположени за новинарска завиривања у „породична стабла” њихових полазника, па смо информације о томе потражили из друге руке. Истраживање Центра за образовне политике и Универзитета у Београду из 2014. године (објављено 2016) говори управо о социјалном пореклу данашњих студената. У истраживању је учествовало њих 3780 из 16 градова, а оно је показало да су родитељи наших студената (један или оба) у 44,5 одсто случајева с дипломом факултета или више школе. Дакле реч је малтене о сваком другом, док је 55,3 одсто њих са завршеном средњом или основном школом.

Да је социјална структура наше студентске популације неповољна јасно је ако погледамо колика је заступљеност оних са основним и средњим, с једне, и вишим и високим образовањем, с друге стране, у укупном становништву (старијем од 15 година) регистрована на последњем попису 2011. године. Оних са завршеном средњом школом (и основном и ниже) било је укупно 83,7 одсто, а оних с високим и вишим образовањем 16,3 одсто. Иако ова поређења треба прихватити условно, ипак, преостаје закључак: њих 83,7 одсто са средњом и основном школом родитељи су 55,3 одсто студената, док само њих 16,3 одсто с високим и вишим образовањем покривају преосталих 44,5 одсто будућих високошколаца.

Истраживачи Центра за образовне политике Јасминка Чекић Марковић и Витомир Јовановић, као део ауторског тима, упоређивали су ове податке из Србије са онима из Хрватске, Словачке и Аустрије и установили су да су у Хрватској слични односи као и код нас: њихових 53 одсто студената су из породица средњошколаца и основаца, а 47 одсто из породица с факултетом и вишом школом, али је зато у Словачкој тај однос 60 одсто према четрдесет одсто у корист родитеља средњошколаца и нижих, док је у Аустрији студентских породица средњошколаца и основаца чак 67 одсто. Поређења су показала и да је очева студената који обављају мануелне послове у Србији само 30 одсто, а у Хрватској 35 одсто и Словачкој 43 одсто, тако да су на крају овог обимног истраживања аутори констатовали да код нас постоји висок степен неједнакости у приступу високом образовању услед социо-културних и економских фактора.

Професор Цвејић ову неповољну структуру доводи у везу и с чињеницом да данас у Србији око 56 одсто студената сами финансирају своје школовање, а познато је да су родитељи с нижим степеном образовања, по правилу, и с већим ризиком од сиромаштва, дакле и уз мање могућности да сопственим новцем финансирају студирање своје деце.

А како је некад било? О томе се може нешто сазнати из рада Наде Голнер објављеног у часопису ,,Политичка мисао” средином шездесетих година прошлог века (доступан на интернету) из којег се види да је проценат студената из радничких породица од педесетих до средине шездесетих година у порасту, да је удео родитеља пољопривредника релативно стабилан док се истовремено смањује постотак оних из службеничких породица. И Нада Голнер је поредила тадашње југословенске проценте са онима из других земаља констатујући да је најповољнија структура, кад је о радничком пореклу студената реч, у тадашњем СССР-у, у коме их је школске 1964/65. било 32 одсто (код нас тада 15-20 одсто).

Из тог времена је и изјава Стевана Безданова „да се деца из радничких породица углавном оријентишу на радничка занимања, док су само 13 одсто њих студенти”. Голнерова је своје залагање за отварање врата високог школства за младе из свих друштвених слојева, а поготово из породица радника и пољопривредника, образлагала тиме да је ,,интелигенција, као прирођена способност, више или мање распоређена на све друштвене категорије”, па је онда у интересу заједнице да ,,приступ високом школству омогући што већем броју људи из разних социјалних средина како бисмо добили што већи број способних а образованих”.

А годину-две после тога, 3. јуна 1968, у резолуцији студентских демонстрација, као трећи захтев, наведено је да ,,социјална структура студената представља одраз друштвене структуре”.

Данас смо очигледно још даље од тог захтева „шездесетосмаша”.


Коментари3
9fb1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Petronijevic
Da, ali to pravilo treba da vazi na svim univerzitetima i fakultetima. Nepravda je ogromna a i los je primer za one koji vredno rade i imaju ideje kako sistem moze da se popravi. Nisam prosla na konkursu iako sam bila najbolji student i stipendista ministarstva. Sve to me uz brojna priznanja i duplo vise referenci od pojedinih profesora koji su cinili komisiju nije me kvalifikovalo ni za asistenta ni za docenta. Prosao je kandidat sa 7.89, samo zato sto mu je otac uticajan. Od autonomije su napravili lakrdiju i komisija moze po necijoj direktivi "diskreciono" da odbaci najboljeg (najnepodobnijeg) kandidata. Za ovo je krivo ministarstvo.
Milica Petronijevic
Otac profesor na univerzitetu, bice i sin. To pravilo je upropastilo visoko obrazovanje. Danas gotovo da ne postoji katedra ili laboratorija u kojoj nema barem jednog naslednika. Zene se po pravilu zaposljavaju na drugim departmanima ili administraciji. Najbolji odlaze a mogli su dati doprinos. Sramota!
Информатичар
Има и потпуно супротних примера. Већ више деценија на Електротехничком факултету у Београду се не може запослити дете професора. Било је брачних парова, али су у брак ступили после запошљавања. Тешко је рећи да ли је и то добро, јер је много квалитетне деце отишло у иностранство, али је сигурно боље од овога што се дешава у Крагујевцу и не само у њему.
Препоручујем 33

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља