среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:07
ПОЛА ВЕКА ХРАНИТЕЉСТВА

Децу у Србији збрињава 5.500 породица

У наредном периоду развијаћемо урбано хранитељство и трудићемо се да подмладимо ове породице, јер више од половине хранитеља има између 51 и 65 година, кажу у Центру за породични смештај и усвојење
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 28.01.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Када су Мишо и Загорка Новаковић, мештани Јадранске Лешнице, пре тачно пола века узели на хранитељство девојчицу Смиљу Чотрић, нису ни слутили да ће ово мачванско село постати једна од најбројнијих хранитељских колонија у Србији. Захваљујући њиховој несебичној љубави, девојчица Смиља, која је одрасла у породици Новаковић, и сама је постала хранитељица – са супругом Радишом и синовима, она и данас брине о двоје деце без родитељског старања.

Најмлађи хранитељски пар у Јадранској Лешници су Бранка (30) и Перица (38) Букован, који имају троје биолошке деце и тренутно брину о дечаку основношколског узраста. Током прошле године они су на хранитељство узели и бебу која је у међувремену враћена у своју биолошку породицу.

Они су само неки од 40 породица Јадранске Лешнице који ове године прослављају пола века хранитељства, а Мирјана Новаков, в. д. директора Центра за породични смештај и усвојење Београд, који покрива и Лозницу, Шабац и Ваљево, истиче да је хранитељство и даље везано за рурална и приградска насеља. У Милошевцу више од пола века постоји хранитељска колонија, а у Обреновцу, Младеновцу, Барајеву и Сурчину има неколико десетина хранитељских породица.

„У ужем градском језгру на прсте једне руке могу се пребројати породице које воде рачуна о деци. Примера ради, на територији општине Савски венац постоји само једна хранитељска породица а број хранитеља на Врачару и Старом граду је више него симболичан. Због тога ћемо у наредном периоду развијати урбано хранитељство и трудићемо се да ’подмладимо’ хранитељске породице, јер подаци говоре да преко половине хранитеља има између 51 и 65 година. Не желимо да минимизирамо значај великог животног и родитељског искуства који имају људи у шестој и седмој деценији живота, али за веома малу децу потребни су и физичка и ментална снага”, прича Мирјана Новаков.

Захваљујући интензивној кампањи Центра за породични смештај деце и омладине, број породица које желе да на својој трпези направе места за још један дечји тањирић је – утростручен у односу на пре неколико година, а према подацима Министарства за рад у Србији постоји око 5.500 хранитељских породица. На евиденцији Центра за породични смештај и усвојење Београд у 2017. години налазило се 767 хранитељских породица и 1.165 деце. Само у току претходне године 142 деце смештено је у хранитељске породице, а број хранитељских породица повећао се за 47.

У последњем периоду стручњаци Центра за породични смештај радили су на едукацији хранитеља за специјализовано хранитељство намењено деци са сметњама у развоју, за ургентно хранитељство – за децу која се измештају из угрожавајућих ситуација и за предах хранитељство које подразумева привремено измештање деце с тешким развојним сметњама у хранитељску породицу, како би њихови родитељи предахнули од обавеза.

„Само у току прошле године око 40 беба право из породилишта смештено је у наручје хранитеља. Неким мамама трудноћа се десила док су правиле планове за будућност па нису биле спремне за нову животну улогу, а неке су донеле на свет децу с развојним сметњама које нису у стању да гаје. За сву ову децу држава је трећи родитељ и има обавезу да пронађе усвојитеље или хранитеље – баш као и за малишане који су жртве породичног насиља и оне чијим је очевима и мајкама одузето родитељско право. Због тога је селекција хранитеља толико строга и захтевна – ми не смемо да трауматизовано дете поверимо на старање особама које немају капацитет њега гаје на адекватан начин. Хранитељство је специфично, тешко и одговорно занимање које се обавља у сарадњи са саветницима Центра за хранитељство а сви хранитељи сваке две године пролазе процену подобности”, објашњава наша саговорница.

Мирјана Новаков додаје да је правилником о хранитељству предвиђено да саветник најмање једном месечно обилази породицу, а само током претходне године 67 хранитељских породица изгубило је лиценцу за хранитељство – иако је најчешћи разлог одустајање од хранитељства, има и оних који су ту лиценцу изгубили јер су неадекватно бринули о детету.

„Треба рећи да трећину свих хранитељских породица чине сродничке породице – у нашој средини хранитељством се обично баве баке и деке који преузимају бригу о детету када се очевима и мајкама одузме родитељско право због неадекватног старања о детету или због болести која онемогућава адекватно старање о детету. Добро је када дете остане у кругу породице и када детињство проводи уз особе које познаје и које чине део његове проширене породице, али наглашавамо да и рођаци морају да прођу кроз обуку за хранитељство”, истиче психолог Центра за породични смештај и усвојење Светлана Миленковић.

Говорећи о мотивацији за хранитељство, она каже да је најчешће реч о огромној љубави према детету. Занимљивост везана за хранитеље гласи да се већина њих остварила у родитељској улози и за хранитељство се опредељују из потпуно алтруистичних мотива. Неки од њих и сами имају малу децу која су пресрећна што су им у дом стигли брат или сестра, а неки су децу извели на пут па имају синдром „празног гнезда”.


Коментари6
85b7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vladan
Hraniteljstvo - ne davati decu svakom, kontrole podizanja dece - ko ih radi? Nije sumnjicavost, ali zasto decu davati ljudima koji vec imaju decu, oni realno drugacije gledaju na "usvojenu" decu. Domovi koje treba urediti, popuniti sa kvalitetnim kadrom, sa finansijski zadovoljnim radnicima to je resenje. Deca sa posebnim potrebama - ostavljena... ko moze da ih kvalitetno podize ako nije roditelj takvog deteta... Sigurno je da novac koji daje drzava hraniteljima treba da se usmeri u domove gde su sva ostavljena deca ravnopravna... Deca sa posebnim potrebama moraju imati vecu finansijsku podrsku drzave...drzava ih osim jednog dana u godini ne vidi...
Ana
Pratim u novinama slucaj da su nasoj poznatoj, psihologu, Mili Aleckovic, koja je prihvatila kao hraniteljka jednoj devojcici sa Kosova. Dete je imalo srecu, da pored psiholoske i strucne pomoci, ide u elitnu skolu, putije. Mila se vezala za dete , kao i dete za nju i njenog muza, emocija se rodila i dete je procvetalo a hteli su da je stave u specijalnu skolu. Hraniteljka Mila je sve ucinila da dete nadoknadi sve ono sto mu je nedostajalo godinama. Dok jednog dana, nisu upali u njen stan i brutalno odvelji maloletnu devojcicu u kucnim papucama, ostavljajuci iza sebe svoje dve macke, torbu sa knjigama, trotinet. kako je to moguce, otrgnuti dete na najbrutalniji nacin?!Kako je moguce oteti dete jednoj cestitoj hraniteljki, humanoj i posvecenoj! Objasnite mi, molim vas!
milena
Pratila sam u medijima situaciju kada su porodici Trkulja oduzeli dete iz neznanih razloga i njihovu agoniju i očaj jer se ne mogu pomiriti sa tim. Smatraju da su dobri roditelji i teško im je što ne mogu videti svoju devojčicu. Moram reći da sam veoma skeptična do takvih događaja. Pristalica sam toga da dete mora rasti u krugu svoje porodice i samo u krajnjem slučaju, kada postoji odluka Suda o problematičnosti roditelja, dozvoljavam mogućnost hraniteljskih porodica. Smatram da je smiselno da porodicama gde postoji siromaštvo, država materijalno pomogne da deca žive sa svojim roditeljima, jer samo pravi roditelj može svom detetu nuditi ljubav i brigu koju neće dobiti u hraniteljskoj porodici, a činjenica je da se za hraniteljstvo mnogi odlučuju zbog materijalnih razloga. Imajući u vidu da je to danas postao trend i da neke evropske zemlje forsiraju takav vid oduzimanja i zbrinjavanja dece, za mene je to jako zabrinjavajuće. U svakom slučaju, moramo podržati biološku porodicu.
Ивана
Па шта ако је хранитељство и даље везано за рурална и приградска насеља? У ком циљу мора да се развија урбано хранитељство? У селима и приградским насељима се живи углавном у породичним кућама, па је и стамбени простор већи него по градовима и лакше је примити новог члана у породицу. Већа је и незапосленост, па хранитељство омогућава женама које не раде да се посвете деци о којој брину, а то им је и плаћено. Једна хранитељка коју познајем каже да је надокнада коју прима сасвим довољна за потребе двоје деце које чува. Она се тако дивно брине о тој деци да их је милина видети.
Frane
Stani bre, da li je Jadranska ili Jadarska Lesnica ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља