петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

За Кину моравски канал је изводљив и исплатив

Према прелиминарним проценама, вредност пројекта била би 12 милијарди евра, а изградња би трајала до седам година
Аутор: Јелена Церовинанедеља, 28.01.2018. у 22:00
Плански извештај слива реке Мораве – развој хидроелектрана фаза 1 у Србији

Пекинг је спреман да пружи подршку разматрању реализације пројекта изградње канала Дунав – Морава – Вардар –Егејско море, уз сагласност и сарадњу Београда, Скопља и Атине, поручили су високи кинески државни званичници с којима се ових дана срео Томислав Николић, председник Националног савета за координацију сарадње с Русијом и Кином. Да су Кинези заинтересовани за спајање Дунава и Егејског мора није новост, јер је њихова компанија „Чајна Геџуба корпорејшн” 2013. године урадила студију која је показала да је изградња канала и изводљива и исплатива. И политичари у ове три државе су се позитивно изјашњавали о идеји старој 114 година, коју је у време свог председничког мандата ревитализовао Томислав Николић.

Последњи пут је о томе говорио председник Македоније Ђорђе Иванов. Он је крајем децембра прошле године позвао владу у Скопљу да оснује тим експерата и почне да ради са српским и грчким званичницима на реализацији тог пројекта. Према његовим речима, нема боље мере изградње поверења у региону од изградње балканског канала Дунав–Морава–Вардар.

„Тај канал ће заувек променити наш регион и побољшати живот наших грађана. Подржавам ту идеју и већ сам о томе разговарао са српским председником (Александром Вучићем) и грчким премијером (Алексисом Ципрасом)”, рекао је Иванов, обраћајући се посланицима у Собрању и позвао своју владу да ради са српским и грчким званичницима на реализацији овог пројекта.

После разговора с домаћинима у Београду у јануару прошле године, Ципрас је рекао: „Одлучили смо да наставимо своје значајне и велике идеје визионарског карактера.” Како не би било забуне, одмах је објаснио да не мисли само на брзу пругу до Солуна већ и на идеју повезивања Београда са Солуном речним путем.

Стручњаци, међутим, немају јединствен став као политичари. Део њих сматра да је реч о мегаломанском и неисплативом пројекту који би донео више штете него користи. Али, има и оних који мисле да би он донео велику добробит, како за становништво настањено у областима где би пролазио, тако и за читаве државе. Чињеница је и да је идеја о изградњи тог канала зачета још почетком 20. века, урађено је мноштво пројеката, али нико до данас није успео да реализује ове замисли.

Како је својевремено објаснио професор Ненад Милеуснић, члан Одбора за економске науке САНУ, први пројекат изградње канала јавности предочен је још давне 1904. године. Израдио га је професор Универзитета у Београду Никола Стаменковић. Објашњавајући зашто би канал био користан, Милеуснић је рекао да би се његовом изградњом скратио пут бродовима од Београда до Солуна и то за читавих 1.260 километара. А колико је то економски исплативо указују подаци по којима је речни саобраћај више него двоструко јефтинији од друмског.

„Остварио би се не само јефтин и ефикасан транспорт људи и робе, него би се новим системом електрана који би се ту градио обезбедила знатна производња електричне енергије. Акумулацијом воде становништво би се снабдело питком водом која недостаје, а омогућило би се и наводњавање пољопривредног земљишта. Затим би се извела заштита земљишта од поплава и трајно регулисали токови нивоа воде Велике, Јужне, Западне Мораве, Пчиње и Вардара. Развио би се бањски туризам, изградила пристаништа у приобалним градовима”, објаснио је Милеуснић.

Међутим, извршни директор Института „Јарослав Чарни” Марина Бабић каже да постоје делови овог воденог тока од Дунава до Егејског мора, попут Сталаћке и Грделичке клисуре, на којима је тешко замислити изградњу канала на шта је указано и кинеским експертима који су радили студију 2013. године.

„У сливу Јужне Мораве постоји недостатак воде, тамо има проблема и с водоснабдевањем становништва. Када је 1970. рађена студија планиране су акумулације које је требало да служе само за обезбеђење воде за овај пловни пут, јер сваки пут кад се брод преводи преко преводнице постоји одређени губитак воде. Биле су предвиђене три акумулације, а чини ми се да су две од њих морале да буду на територији Косова. Сада би требало видети где би могло да се нађе место за неку нову акумулацију”, објашњава Марина Бабић за „Политику”.

Највећи проблем би, како каже, ипак представљале клисуре, поготово Грделичка, где се већ гради ауто-пут. Постоје и паралелни регионални и локални путеви. „Не могу да замислим да ту може да прође и пловни пут, али Кинези су успели да ураде и теже ствари”, каже наша саговорница.

И поред ових сугестија, Кинези су у својој студији, између осталог, закључили да је „пројекат изградње моравског канала кроз Србију изводљив и исплатив” и да има позитиван утицај „с обзиром на то да повезује западну и средњу Европу с Егејским морем и смањује трошкове транспорта, побољшава мобилност, безбедност и квалитет живота, повећава количину обновљиве енергије у систему, доноси економску корист и позитивно утиче на оптимизацију енергетске структуре у Србији”.

Такође, сматрају Кинези, изградња канала допринела би стабилнијем снабдевању пијаћом водом, заштити од поплава, а све би то „позитивно утицало на развој индустрије и привреде и на запошљавање људи, чиме се повећава животни стандард у том делу Србије”. Међутим, поједини македонски грађевинци тврде да би, уколико би се кренуло у изградњу канала Морава–Вардар–Егеј, биле потопљене велике пољопривредне површине у Македонији и најмање три насеља. Према неким прелиминарним проценама које су дали Кинези, вредност пројекта била би око 12 милијарди евра, а изградња би могла да се заврши за пет до седам година.


Коментари76
0a747
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikolaj
ajmo akcija ljudi ovo ce obezbediti puno profita i jos vaznije bezbednost zemlje jer ce ovo biti kljucan kanal za prevoz roba iz Evrope rekama do Egejskog mora i Srbija prakticno dobija izlaz na more
Dušan
1904. je kanal možda i imao ošravdanje; nije bilo puteva ni kamiona, železnice spore. Fanas je to drugačije. Pored toga, ne vidim terete koji podnose višenedeljni transport brodom. Koliki bi to brodovi bili? Verovatno malo veći od kamiona sa prikolicom. Prvo treba analizirati moguće terete, isplativost itd. Sećam seda se šezdesetih godina šećerna repa iz Apatina u Crvenku prevozila vodenim putem. Nije bilo nijednog asfaltnog puta, o kamionima da ne i govorim, bilo je nekoliko pretovara. Danas se vozi sa polja direktno na traku.
ivan
Ako ga Kinezi izgrade i damo ga na koncesiju uz poštovanje svih ekoloških i vodooprivrednih kriterijuma bi moglo da dođe do realizacije.Usput bi se moglo rešiti navodnjavanje u pojasu kanala.
Vidovdan
Puna podrska ovom projektu! Vise verujem kineskim strucnim ekspertima nego srpskim ekspertima teorija zavere. Poredenje Amerike u vezi Panamskog kanala i Kine u vezi balkanskog kanala Dunav-Morava-Vardar je, po meni, bez ikakve osnove. Vise me plase makedonska politicka (ne)stabilnost, arapska i turska investiranja i poslovi (tj. kupovine po Srbiji) i zapadni krupni kapital (kao da je svakog dana Black Fridy) nego poslovanja (i bilo koji drugi oblik saradnje) sa Kinom i Rusijom.
Slobodan pljakov
Citam vek puno puta ideje kanal Dunav-Morava-Vardar-Solun.Ideja je odlicna no uslovi i tern nisu bas dobri osobeno u Makedonoja.Od taotske klisura to je juzno od Skopje pored vardara na 5-10m je zeleznicka pruga a do Veles odkle sam ja je klisura.To treba da se premesti pruga sa druge strane velka brda i bi naisli na druge probleme.Kako ide vreme Vardar ima sve manje vode ovo kazem posto mo je vardar na 100m.Najspltiv transport robe je dase modernizuje zeleznica i vozove idi 100-120km/cas,dase poveze a toje pri kraj autoputa gde sve se vise odvija transpotr F-k0/F-ko.jedna masina na zeleznici ponese teret od 800-1000t i moze da ponese kontenjetre kako radi zapad i onda roba ide lokalno gde nema pruge.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља