петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:54
НЕ САМО О ПОСЛУ: Предраг Ковачевић

Кад уз судбину, стигне и секира

После двоструког прелома лобање, повреде мозга и обе руке, повреда, које му је нанео психички оболели пацијент, нишки хирург се вратио скалпелу и наставио блиставу каријеру у пластичној и трансплантационој хирургији
Аутор: Тома Тодоровићсреда, 31.01.2018. у 13:15
Др Предраг Ковачевић (Фото Лична архива)

Постоје људи који цео свој живот проведу мирно и тихо, непрестано радећи и усавршавајући се. О једном од заиста великог броја врхунских медицинских стручњака у Нишу, о проф. др Предрагу Ковачевићу, директору Клинике за пластичну хирургију и професору на нишком Медицинском факултету, доста се говорило претходне јесени. Доктор Ковачевић је предводио тим лекара разних специјалности који је хитним оперативним захватима направио јединствен медицински трансплантациони подвиг и „пришио“ одсечене руке тешко повређеним пацијентима: једном страдалом приликом машинског сечења дрва за огрев, а другом после несреће у јами рудника биле су одсечене руке у висини надлактице. Све то се догодило у размаку од само три дана

На медицину са само 17 година

Животна прича Предрага Ковачевића је нешто што се не може ни лако пренети ни осликати. Надасве скроман и одан професији за коју се определио, испричао нам је какав је био његов нимало лак, али и веома успешан животни пут.

– Почетком шездесетих година прошлог века моји родитељи су се из Ниша преселили у Зеницу, у Босни и Херцеговини, јер у нишком крају нису могли да добију посао. Рођен сам 6. јуна 1969. Пошао сам годину дана раније од своје генерације у школу и у Зеници сам завршио најпре осмогодишњу, а потом за три године и средњу медицинску школу која траје, што је познато, четири године. Трећи и четврти разред медицинске завршио сам у једној школској години. Било је то 1986. године, имао сам 17 година и пријавио сам се за одлазак у војску – присећа се наш саговорник.

У војску није примљен јер није имао довољно година, па је одлучио да дође у Ниш на студије.

– Био сам убедљиво најмлађи студент на Медицинском факултету и Универзитету у Нишу, а дипломирао сам у року и са мање од 22 године постао лекар – каже Ковачевић.

Те 1991. године Предраг Ковачевић је завршио лекарски стаж, а почетком следеће постао стручни сарадник на Медицинском факултету. Ускоро бива примљен и на посао на Хируршкој клиници, јер је већ започео специјализацију пластичне хирургије. Између дипломирања и запослења, међутим, Предраг остаје потпуно сам.

– Мајка и отац одлучили су да се 1990. године врате из Зенице у Ниш и буду крај мене. Крајем 1991. изненада је отац преминуо, а после само три месеца мајка је погинула у саобраћајној несрећи у центру Ниша... Већ сам се забављао са колегиницом са студија Татјаном и после извесног времена, када смо решили да нашу везу крунишемо браком, ја се нађем скоро у безизлазној ситуацији. Имам стан, који је остао од родитеља, имам девојку, треба да је верим, али немам с ким да одем код њених у Лебане, на југу Србије, да је запросим. И одлучим да замолим проф. др Милана Вишњића, хирурга и професора Медицинског факултета, касније декана ове установе, да пође са мном на веридбу. И он прихвати и пође...

Са супругом и синовима  (Фото Лична архива)

Оженили се Татјана и Предраг и 1994. родио им се први син Тома, данас студент медицине, а 1999. године и Сава, ове године матурант једне нишке гимназије. Татјана је специјализирала анестезију и сада ради у КЦ Ниш на Очној клиници.

Предрагова прича од тада постаје заиста посебна и указује на то да није баш лако схватити колико је живот чудна појава.

– Одмах пошто сам 1992. уписао специјализацију из области пластичне хирургије, уписао сам и студије стоматологије. Специјализацију пластичне хирургије сам завршио 1997, а студије стоматологије наредне 1998. године. Од 1999. до 2004. године завршио сам и специјализацију максилофацијалне хирургије, а у 2013. и 2014. години и субспецијализацију онкологије главе и врата у Немачкој, у Франкфурту на Мајни. У међувремену на факултету сам 2001. године биран на место асистента, пет година касније за доцента, а 2011. године за ванредног професора.

Пре шест и по година др Предраг Ковачевић преживео је најбруталнији, дивљачки и сигурно нигде и никада на сличан начин изведен и забележен напад пацијента на лекара. Недалеко од радног места у КЦ Ниш и хируршке сале у којој је радио до пола сата пре тешког инцидента, нападнут је секиром и два пута с леђа ударен у главу. Али, преживео је насртај монструма. Нерадо о томе говори, али је ипак после доста убеђивања пристао да исприча шта се све догодило тога дана.

– Завршио сам посао на клиници, кренуо кући и успут свратио до једне стаклорезачке радње у близини Клиничког центра. Истог тренутка када сам ушао у ту радњу с леђа ме је, без иједне изговорене речи, напао човек са секиром у рукама који је, касније сам сазнао, био на лечењу у нишкој Клиници за ментално здравље. Ударио ме је секиром два пута по глави и нанео врло тешке повреде. Имао сам двоструки прелом лобање, повреду мозга, али и обе руке, јер сам се после шока који сам доживео и првог задобијеног ударца бранио и штитио рукама.

Тромесечни опоравак

Три месеца одсуствовао је због лечења и опоравка др Ковачевић због овог напада.

– Јесте опоравио сам се, поново почео без икаквих проблема да радим са пацијентима и у хируршкој сали, али у међувремену и сазнао позадину тог напада. Тај исти човек који је због мучког напада истога дана ухапшен и после одржаног суђења послат на обавезно психијатријско лечење, био је пацијент и Клинике за ментално, али и код нас на Пластичној хирургији. Један од мојих колега хирурга му је урадио интервенцију због повреде на прсту на којем је тај пацијент повредио тетиву и уградио му металну протезу. Касније је тај исти човек тражио да му се мала метална протеза уклони са зглоба прста и скине јер је умислио да му је уграђен уређај преко којег га неко прати. Успут је стално претио да ће се осветити што му је уграђен „прислушни уређај“. Када се по ко зна који пут појавио на нашој клиници, урађена је нова операција и протеза му је извађена. Две године после тога он је остварио ранију претњу о освети, напао је мене, јер ме је, дефинитивно, помешао са неким другим лекаром.

Били сте сведок и оштећени на суђењу за тај напад?

– Јесам, шта сам могао да замерим умно оболелом човеку. Знам да се цела судница насмејала јер сам покушао све да окренем на шалу када сам судији који ме је саслушавао рекао да бих сигурно горе прошао и више настрадао јер је нападач погрешио када је одлучио да ме секиром удара по глави. Како сам одрастао у Босни рекао сам „Где удари Босанца у главу”...


Коментари3
1b729
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kostic
Bravo za profesora Kovacevica, odlican hirurg!
Tanja
Divna porodica, poznajem ih...
dejan
Imao sam lepo iskustvo kao pacijent sa Profesorom Kovačevićem,sve pohvale!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља