уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00
ЗАНАТИ

Добар мајстор пара вреди

Славко Новаковић, новосадски кројач, велики је заљубљеник у занате и чини све да са својим колегама усмери што више младих да дођу до поштеног и сигурног хлеба
Аутор: Драгољуб Стевановићчетвртак, 01.02.2018. у 13:15
Славко Новаковић у својој радњи

У Србији има 220 хиљада предузетничких фирми. Највише је трговачких радњи, нешто мање угоститељских, а најмање занатских. То су све мале фирме али ако свако запосли два, три радника дође се до цифре од петсто, шесто хиљада људи и исто толико породица које могу да живе од предузетништва.

То је рачуница Славка Новаковића, новосадског кројача који одолева „зубу времена” у свом занимању. Кинеска роба, „секондхенд”, италијански текстил или онај новопазарски велика су конкуренција, али „ако си добар мајстор, посла увек има”.

Славко је заљубљеник у занатство, а радњу је наследио од свог оца. У последње време се и ангажовао и постао председник Удружења занатлија Новог Сада. Преко „Балканске конференције” и још неких пројеката које финансира Европска унија одлази у иностранство на семинаре да се упозна са начином образовања занатлија у европским државама, а најимпресивније утиске доноси из немачког Кобленца који је незванична европска престоница шегрта и калфи.

Заговорник је дуалног образовања у школама које би требало да крене 2019. године. Дотле, сви се некако сналазе и покушавају да организују у оквиру приватних школа уз државну помоћ тромесечне или шестомесечне курсеве за заинтересоване након којих полазници могу наставити да се усавршавају и надограђују.

А у Кобленцу у интернату више од 1.600 шегрта спрема се за разне занате. Компаније их не третирају као ђаке већ раднике, лепо их плаћају, нешто мање од запослених, али осим плате имају и сва остала права из радног односа.

Атрактивно и за туристе
– У удружењу занатлија дајемо логистику и за учење старих заната, а ту спадају златари, јувелири, гравери, ћурчије, много тога има. Туристи воле сувенире и сличне занатске производе и купују и код нас и у суседним земљама. Често те слике можете видети и на приморју кад крузери застају да би туристи обишли град, а онда стану у ред да купе неки предмет за успомену. Нови Сад је помагао субвенцијама и финансирао школовање и стручно усавршавање, тако да деца нису морала да плаћају, каже Славко Новаковић . У Војводини ради 55.000 предузетника, од чега занатлије чине четвртину.

– Када сам прошетао интернатом видим на једним вратима пише „ковачница”. Помислио сам на чекиће и наковње а унутра млади седе за компјутерима и праве нацрте. У следећој учионици друга група је склапала моделе од дрвета и папира а у тек трећој сам уочио стругове и остале алате који су подсећали на некадашњу ковачницу. Сада је све дигитализовано а од некадашњег заната остало је само име. Данас се ковачи школују као велики мајстори који ће бити потребни индустрији у многим градовима Европске уније. На другом месту, у великој хали, имао сам прилике да гледам како се уче да праве пут од коцки као у нашој Скадарлији. У Европи има доста старих градова и зато је то знање потребно, као што је рецимо и вештина рестаурације баварских кућа. Сви су ти занати јако важни, Немци то знају, они су занатска земља, држава јаког средњег слоја, и код њих се може много научити и о дуалном образовању које је већ уведено у земље источне Европе – преноси своја искуства Новаковић.

Новаковић би волео да и код нас има више таквих ковача, али и тесара, варилаца, месара који кад заврше школу постану готови мајстори, спремни и за највеће компаније.

– Прави мајстор се увек добро плаћа, само се неквалификовани радници не цене довољно – вели Славко и жали за временима када је наш систем био пример многим источноевропским земљама које су преписивале нека решења из нашег образовања ученика у привреди. Чак нам и Немци данас признају да су и они преписивали неке одредбе популарних „ШУП школа”, то јест школа ученика у привреди. На то нас стално подсећају и мотивишу да се вратимо традицији у овој области коју смо неговали пре увођења „шуварица”, тј. усмереног образовања.

Новаковић наводи неке наше добре примере: Електротехничка школа у Новом Саду отворена је уз помоћ ЕУ, и то са једним одељењем. Данас је „порасла” на три, а деца имају пуно практичне обуке коју изводе у „Електровојводини” и још неким компанијама.

Међу тренутно најомиљенијима су школе за фризере. Оне најелитније похађају врло талентована деца, па чак и неки одлични ученици. Најбољи ђаци стизали су на међународна такмичења, а многима су по завршетку школе родитељи помагали да отварају „фризераје”, објашњава Новаковић.

Још један пример: портир из једне новинске куће остао је без посла и морао је да се преквалификује. Пошто му је деда био столар отворио је и подруме и таване, пронашао старе алате и сада је догурао до хале од неколико десетина запослених који израђују канцеларијски намештај за извоз.

У многим градовима отварају се на сваком ћошку пекаре. А међу власницима пекара има и некадашњих банкарских чиновника и припадника сличних занимања који су се морали сналазити када су на њихова предузећа стављени катанци.

Не каже се џабе – сваки занат је златан. Ко зна шта доноси сутра?

Славко је оптимиста. Сви занати су корисни, каже, за све има места. А на питање каква је будућност кројачког заната одговара у истом, оптимистичном тону. Примером из Немачке.

– Тамо сам ушао у једну кројачку радњу и питао сам колегу како опстаје? Видим да има доста јефтине робе, да се многима одела не исплати поправљати. Он ми каже да ће увек бити клијентеле за добре кројаче јер имућнији људи, посебно они из света великог бизниса или уметности желе да имају оригинала одела, па и фракове који су им потребни за одређене свечане прилике. То су скупа одела и израда кошта од петсто до две хиљаде евра, без материјала. А такве клијентеле има и код нас. Зато никада не треба рећи да занати изумиру – уверен је мајстор Славко Новаковић.


Коментари0
e85ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља