Политика Online - Холивудске звезде на београдској калдрми
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 02:21
10 ПИТАЊА О снимању страних филмова у Србији

Холивудске звезде на београдској калдрми

Светски режисери и глумци лане оставили 30 милиона евра, снимајући будуће филмске хитове у Смедеревској тврђави, ваљевском Тешњару, Дунавској улици у Новом Саду, Панчевачкој свилари, напуштеним фабрикама, али и и престоничким здањима
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 02.02.2018. у 08:15
Пирс Бронсан и Олга Кирилинко на пијаци "Скадарлија" у филму "Новембарски човек" (Фото Александар Летић)

Београдске улице су поново постале део филмске сценографије: филмаџије из белог света предводи славни француски режисер Лик Бесон, а у филмској екипи су руска глумица и фото-модел Саша Лус, Хелен Мирен, Лук Еванс ... Снима се крими-трилер „Ана”.

И друге кинематографске куће из света радо користе наше градове, природу, али и професионалне услуге филмских радника у Србији. Овде су већ снимале холивудске звезде: Бен Кингсли, Пирс Броснан, Кевин Костнер, Џон Кјузак, Натали Дормер и Џесика Честин, која је 2010. године снимала у Београду Шекспиров „Кориолан” са Ралфом Фајнсом, Ванесом Редгрејв и Џералдом Батлером. Фајнс се лане вратио у нашу земљу са новим пројектом о животу чувеног балетана Рудолфа Нурејева – „Бела врана”.

За причу о Вронском кулисе у Алексинцу
У децембру је у Алексинцу и алексиначком селу Горњи Адровац почело снимање филма „Звезда и смрт грофа Вронског: српски гамбит” о легендарном пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, на чијем је лику Лав Толстој засновао лик Вронског у „Ани Карењиној”. За снимање су одабрани и Београд и нека друга места у Србији, где су ратовали руски добровољци у другој половини 19. века.

Зашто је Србија занимљива „филмаџијама” из света, и шта она има од тога? По чему смо постали конкурентни суседним земљама, пре свега Мађарској, Бугарској, Румунији али и Хрватској (ту су снимани „Ратови звезда” и серија „Игра престола”) које су доскора важиле за најпожељнија европска филмска одредишта, питамо Милицу Божанић из Српске филмске асоцијације.

Који су још међународни филмски пројекти најављени за 2018?

У току су припреме за почетак снимања једног британског, имамо најаве за неколико индијских филмова и једну веома занимљиву велику ТВ копродукцију. Са америчким студијима се преговора, али док се снимања не заврше не можемо о томе да говоримо.

Колико је, у последњих десетак година, у Србији било страних филмских екипа, шта су овде снимали?

 Филмска екипа на Калемегдану (Фото Александар Летић)

Од 2009. године под брендом „Снимајте у Србији”, Српска филмска асоцијација окупља познате продукцијске куће, студије, рентал компаније и постпродукцијске студије за обраду звука и визуелне ефекте, и активно промовише Србију на међународном филмском тржишту. Овде је снимљено педесетак дугометражних пројеката из свих делова света.

Које су најтраженије локације у нашој земљи?

Смедеревска тврђава, ваљевски Тешњар, Дунавска улица у Новом Саду, Панчевачка свилара и напуштени фабрички комплекси, а у Београду Бели двор, Лука Београд, Дорћол, Градска скупштина... Србија је студио под отвореним небом!

Добра зарада од филмаџија из света

Какве још погодности Србија нуди страним филмским компанијама?

Исплативост снимања је први фактор конкурентности. Министарство привреде је 2016. увело програм подстицаја, који инвеститорима у аудиовизуелну продукцију враћа 20 одсто средстава утрошених у Србији. Подстицаји – у неким земљама и до 45 одсто – били су главни разлог зашто је Холивуд прво пребегао у Канаду, потом у Лондон, па Праг и Будимпешту. Данас готово да нема земље на планети која не нуди неке врсте пореских или других врста олакшица како би привукла филмску продукцију.

На које се све начине наши филмски радници укључују у стране филмске пројекте у Србији?

Страним филмским екипама потребни су глумци, редитељи, костимографи, сликари који раде на изради захтевних сценографија, архитекте, дизајнери, директори фотографија и асистенти камере. Ту је и велики број координатора, асистената и чланова техничког тима, па цео један круг људи који брину о екипи и логистици у вези са доласком у земљу и снимањем на различитим локацијама. Имамо велики број стваралаца који раде у домену визуелних ефеката, дизајну звука, компоновању музике и монтажи, али недостаје озбиљан постпродукцијски студио у којем ће сви ти делови процеса бити обједињени.

Каскадерска акција у Улици Ђуре Јакшића у Београду (Фото Александар Летић)

Има ту користи и за друге делатности – угоститеље, хотелијере, превознике...?

Филмске екипе су покретне фабрике које по пројекту ангажују од 50 до 150 професионалаца, превозе велике количине опреме и људи, троше услуге смештаја и хране, граде и руше сценографије у року од неколико дана или недеља, користе мобилне канцеларије, велики број авио-летова и долазе у контакт са најразличитијим добављачима и сарадницима. Рачунице показују да на сваки долар утрошен у продукцију још 2,5 долара остаје у привреди земље где се снима.

Зашто странци не снимају више и чешће у Србији?

Препреке су недостатак искусних филмских професионалаца, ширење студијских капацитета и укрупњавање фирми које пружају продукцијске услуге. Иако у Србији постоје професионалци свих категорија потребних за продукцију филма, тренутно због великог броја филмова и играних садржаја који се снимају нема довољно филмских асистената, координатора и техничара како би се одговорило на све захтеве и упите из иностранства.

И ТВ серија „Титаник” снимана код нас
Код нас су пре неколико година снимани и трилер „Гавран” са Џоном Кјузаком, посвећен Едгару Алану Поу; две италијанске телевизијске крими-серије, „Комесар Нардоне” и „Рестауратор”; у међународној копродукцији и костимирана драмска ТВ серија „Титаник – крв и челик”; биографски филм о једном од најпознатијих корејских тенора, у режији Сангмана Кима; велика италијанска документарна ТВ серија „Трилогија седамдесетих” у режији Грацијана Дијане; наставак хорор серијала „Ironclad – Битка за крв у режији Џонатана Инглиша...

Колико новца овде оставе стране филмске компаније?

Пре увођења подстицајног програма, оне су доносиле између осам и 10 милиона евра годишње. Већ у првој години примене подстицаја износ је готово 30 милиона евра, а очекујем да ће у 2018. премашити ову бројку. Поређења ради, у Хрватској је 2017. била рекордна са око 28 милиона евра страних пројеката, Чешка је зарадила 128 милиона, а Мађарска је апсолутни рекордер са готово 400 милиона евра! Пред нама се простор за озбиљан раст тек отвара. У овом тренутку требало би радити на јачању свеукупних капацитета филмске индустрије, али и фирми и услуга на које се она ослања, рецимо на отварању хотела изван великих градова, како би локације широм земље биле доступне за снимање већих тимова.

Упоредо са страним снимањима у Србији, расте и интересовање за постпродукцијске услуге које наше фирме нуде?

Тако је, зато је наша мисија да успоставимо филмски сектор као снажан и стабилан део креативне индустрије и домаће економије, а истовремено Србију позиционирамо као савремену, квалитетну и професионалну заједницу из које долазе глобално препознатљиви пројекти, појединци и фирме.

Алфред Хичкок је, приликом једне посете Београду, пожелео да снима у Римском бунару, али то никад није остварио. Међутим, неки други познати режисери су снимали у Београду у време бивше Југославије?

Сидни Полак, Лилијана Кавани...

Шанса за посао

Највећа домаћа продукцијска кућа „Work in progress”, преко које је реализовано две трећине страних филмских пројеката у Србији, у сарадњи са Националном агенцијом за запошљавање, предложила је да се организују курсеви за дефицитарна занимања у филмској индустрији. Тако би шансу за посао добили електричари, столари, фризери, шминкери, сликари и рачуновође. Да би привукли више страних „филмаџија”, истичу у „Work in progress”, недостају нам и студијски капацитети. Имају их само РТС (за сопствене потребе), „Пинк” и „Авала”. Зато је, рецимо, Warner bros, након што је код нас снимио пилот епизоду за „Криптон”, ову серију одлучио да снима у Белфасту где има слободних студија. И неки други страни продуценти из истог разлога одлазе у Мађарску и Чешку.


Коментари0
b78ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља