петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:11
ОМИЉЕНИ СУГРАЂАНИ

Мајстор Жико не зна за умор

Живомир Симеуновић (80), омиљени ужички обућар већ 62 године неуморно поправља ципеле, чизме, патике, а овом занату обучио је 20 суграђана
Аутор: Бранко Пејовићуторак, 30.01.2018. у 08:15
Живорад Симеуновић у својој радњи (Фото Слободан Јовичић)

Увек је радно у обућарској радњи „Симеуновић” у насељу Слануша у Ужицу: посла прилично, муштерије сваки час улазе и обућу на поправку доносе или поправљену преузимају. Газда ове радње, стари мајстор Живомир Жико Симеуновић (80), и сада неуморно поправља ципеле, чизме, патике... Не заостаје за млађим сарадницима: прима поруџбине, прегледа, крпи, лепи. Ни од дугог рада и позних година још се није уморио – радан је, посвећен, стрпљив.

Мајстор Жико је већ 62 године у том занату, 55 година у овој истој радњи. Од јутра до вечери. Здрав и послу посвећен и у својој осамдесетој, а скроман и одмерен, у цени услуге увек умерен. Од колега поштован, 20 ученика обучио је у каријери за овај посао. Омиљен међу Ужичанима, али ненаграђен од града у чијој свакодневици је својим занатским умећем траг оставио.

У Ужицу служио војску, па остао

Сви га овде знају, а о њему се мало зна. Рођен је у Крушевици код Лазаревца и на занат за обућара отишао 1953. године у Аранђеловац. Три године ту учио и калфа постао. Имао је, сећа се, строгог и захтевног мајстора Саву Милића. Ученик је радио пуно и беспоговорно мајстора слушао, чик да нешто не уради или закасни. Није то као данас у школи кад је приче много, а знања мало. Жико је дневно морао да прелази и по 15 километара, некад зими с врећом угља на леђима, неретко трчећи само да би на време стигао да искористи сат паузе за ручак, колико му је остало између обавеза у школи и у мајсторској радионици.

– Тада сам се на мајстора љутио, нисам схватао да је то за моје добро, а сада му палим свећу. То стално трчање, озбиљан однос према раду и обавезама помогли су ми да стекнем кондицију и добро здравље, које ме и у овим позним годинама служи. Мајстор ме научио да будем радан и чврст човек – казује за „Магазин” Симеуновић.

Ушао је тада он у све тајне обућарског заната, а живот га је у Ужице, у то време Титово, довео 1958. године, на одслужење војног рока. При крају војске Жико се упознао са Ужичанком Славком, с њом отишао заједно у Аранђеловац где су се венчали, касније добили два сина, Мирослава и Милана. Дошли су поново у Ужице 1961. и Жико се, да издржава породицу, као обућар запослио у тадашњем обућарском сервису.

Радњу откупио од мајстор Радета

– Неуморно сам ту радио и прилично зарађивао. Плаћали су нас по појединачној норми: колико направим пенџета, флекница, пресвлака штикли, ситних поправки толико ме и плате. Био сам брз у послу и посвећен, радио шест дана у недељи од шест ујутро до шест увече. Понекад би, тим темпом, и дупло више зарађивао од колега обућара у том сервису – каже Жико.

Али био тада државни систем у привреди, па резултат рада вредних некад због других није вредео. У сервису, уз обућаре, радила и браварска радња и хемијско чишћење, па правили губитак. Узалуд су шустери добро зарађивали, њихова пара почела да се прелива губиташима. – Узимали нам 30 одсто од плата да намире њихове трошкове. Три месеца тако, па ја због тога решим да напустим сервис. Од те 1963. године почиње моја везаност за ову обућарску радњу на Слануши – додаје Жико.

Држао ју је тада мајстор Раде Дравић, умешан обућар али већ оболео. Прими он Жика да ради код њега, а сам престане да долази због болести. Жико је од тада самостално радио, дајући газди радње део зараде. После шест година рада у њој, Симеуновић је откупио радњу и њоме газдује већ пола века.

Најмлађи ученик Мирослав Травица

– За то време 20 ученика сам обучио обућарском занату. Први од њих, који је дошао на занат 1966. године, је Милован Митровић, ево га и сада ради у радњи. С почетка је 11 година овде поправљао обућу, да би потом прешао у Ваљаоницу бакра где је био магационер, а сада у пензији поново ради код мене, повремено долази и помаже. Најмлађи ученик такође ради овде, зове се Мирослав Травица и 1992. је дошао на занат. Потом се запослио при војсци, у ужичкој касарни био обућар, тамо 11 година провео док касарну нису расформирали. Вратио се у радњу и ево га у послу. С нама ради и мој млађи син Милан. Радује ме што је вредан и што је наставио породичну традицију – прича нам стари мајстор Жико, док га радници Милован и Мирослав хвале као коректног човека пажљивог према запосленима.

Четворица мајстора у радњи „Симеуновић” у свега 18 квадрата. А полице пуне ципела (поправљених или спремних за поправку), патика, чизама, сандала, папуча...

Сва мање квалитетних ципела

– Ужичани сада најчешће поправљају патике. Оне су углавном лошег квалитета, као нове брзо се оштете или одлепе. Некад су се поправљале ципеле и чизме, кожне, махом ручни рад. Све је то било шивено, ковано, квалитетно, добре производе правиле су домаће фирме (Борово, Солид, Београд и друге). Требало је дупло више обућарског рада. Али променила се времена: блокеје већ 35 година нико не ставља на обућу. Уместо њих су флекнице које брзо пропадају. Квалитет обуће је од пре можда двадесетак година почео да слаби. Сада је сва лепљива, нема ништа ни шивено ни ковано. Пластика је као материјал завладала, нездрава за ноге. Махом је у продаји обућа кинеске производње која је јефтина, али брзо се разлепљује. Поправљамо, наравно, и то, а прошлих времена једино се подсетимо кад неко на поправку донесе сачуване старе квалитетне ципеле – казује мајстор.

Сталних муштерија радња „Симеуновић” има на стотине. Неки Ужичани безмало пола века овде ципеле на поправку доносе. Повољна цена („да би имало посла, а и не иде много да се наплаћује кад је народ сиромашан ”, објашњава Жико), прецизан рад, поштовање договореног рока, пажња према муштерији. Четири обућарске радње постоје сада у Ужицу (у друга времена било их је знатно више), а ова је с највише посла и најдужом традицијом. Симбол је града, без градске награде.

– Ма то није ни важно. Највећа ми је награда када су муштерије задовољне – каже Симеуновић, који је и сада од јутра до вечери стално у радњи.

На црвено слово само дежура

 Као узоран верник, ипак, не ради кад је црвено слово у календару. Ту је тада само дежурни, да прими и изда обућу. Рекоше нам за њега, јер је скроман па не прича о доброчинству, да већ дуже време настоји да кад може помогне манастиру Вазнесење у Овчар Бањи: у обнови, радио је ту и грађевинске послове, обућу манастирској чељади сређивао... Већ 15 година мајстор Жико је у пензији, сасвим скромној (око 20.000 динара) упркос хиљадама поправљених пари обуће током радне каријере. Али не предаје се, још вредно ради и радиће, каже, док здравље буде служило.

 И било кога овде да питате какав је мајстор Жико, само лепе речи чућете о њему. Вредан радник, скроман и ненаметљив. Стални муштерија Ужичанин Драган Златић, кога смо затекли у радњи „Симеуновић”, ово нам рече:

– Деценијама обућу овде поправљам, ципеле доносим, некад као фудбалер и копачке. Жико је омиљени стари занатлија у Ужицу. Одличан је у свом послу, нема га бољег у граду и шире. За сваког нађе лепу реч, продуховљен је, црквени човек. Камо среће да нам је више оваквих мајстора, правих професионалаца.


Коментари1
33f40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Свака част!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља