субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 30.01.2018. у 12:00 Снежана Чикарић
ПРОФЕСИЈА КОСТИМОГРАФ

У потрази за чапљиним перјем

У „Монтевидеу...” Борис Чакширан је спортским униформама дао свој печат. Да би комплетирао капе краља, генерала, гардиста... у „Чарапама краља Петра” био на мукама због перја птице која је у већини земаља заштићена врста. Пред другу сезону „Сенки над Балканом” верује да ће моћи да направи заводљивије костиме
Борис Чакширан (Фото Глорија)

Само што је завршио са послом у серији „Корени” одмах је улетео у „Чарапе краља Петра”. Након тога Борис Чакширан почиње припреме за рад у другој сезони серије „Сенке над Балканом” у којој ће костим нешто другачије креирати. Док је прва сезона била сурова и захтевала једну врсту костима, наредна ће нашем познатом костимографу пружити више простора да прикаже једну мекшу варијанту, заводљивију и визуелно допадљивију. Али, и даље ће остати, како каже, у историјском времену.

– То ми је, очито, неизбежно. Својевремено је један видовњак мојој сестри рекао како ћу да се бавим униформама. И како ћу то радити врло успешно. „Мислите, костимом”, покушала је да га усмери она. „Не, бавиће се униформом”, био је упоран видовњак – прича смејући се Чакширан и признаје да је тај човек погодио професионални пут којим ће се кретати јер током вишедеценијске каријере готово да није било пројекта у којем није радио неку униформу.

А када њих ради, каже да је битно да се врати у историјски период из којег су. Да се, како се то каже, врати у епоху. И, наравно, да се консултује са историчарима.

Марија Бергам у "Сенкама над Балканом" (Фото Борис Чакширан)

– Ако се крећемо кроз историју морамо да познајемо правила тог времена. Мало да се преслишамо, да консултујемо стручњаке... Око ордења, рецимо... Публици је битно да препозна ликове а онима који познају ордење да виде да је то управо оно што би требало да буде. Наравно, деси се и да погрешимо. Ненамерно. Често морам да направим баш велики број униформи за један период, а онда у серији или филму пређемо у други временски период који захтева нешто другачије униформе. Дође до неких ситних промена а ја не могу за целу једну војску комплетно нове униформе да правим већ их прилагодим тим променама – прича Борис Чакширан.

Као пример прилагођавања наводи пример серије „Монтевидео...” у којој је радио спортске униформе али... на свој начин.

– Тада сам радио дрес наше репрезентације која је први пут у својој историји ишла на Светско првенство у фудбалу. Тадашњи дрес Југославије из 1930. године био је плаве боје. Ја сам га променио и „пребојио” у црвени. Истини за вољу, променио сам боје дресова свих репрезентација које су се у серији појавиле. Детаљи су остали исти, а боје сам прилагодио савременим бојама тих репрезентација. Код наших сам намерно ставио црвену боју како бих био близак данашњем дресу Србије који је црвене боје. Али и да бих тај догађај приближио ономе што препознајемо као нашу репрезентацију. У оно време, свака република Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца имала је своју репрезентацију али су у Монтевидео отпутовали само српски фудбалери. Остали су одбили да учествују. И то је још један разлог што сам дрес обојио у црвено. Некада морам да донесем такву одлуку иако је она историјски нетачна, али штету никоме није нанела – прича Чакширан и одмах прелази на причу о „Чарапама краља Петра” и потрази за чапљиним перјем.

Из представе "Дум - дум" (Фото Ненад Милошевић)

Признаје да се прилично намучио док је нашао перје.

– Њихово перје на капи носили су и краљ и генерали, гардисти... Морао сам да га нађем а проблем је био повећи јер је бела чапља у већини земаља света – заштићена врста. На крају сам открио да га има у Хонгконгу и поручио одатле. Знате, није ово баш лак посао. Али решење се увек нађе. Уосталом, како бих толико тога научио о белој чапљи. Како бих знао где се она у Америци највише окупља – прича уз смех костимограф који је сарађивао са бројним редитељима, обукао многе домаће и светске звезде, својим костимима вратио гледаоце у претходне векове...

На питање колико му је времена потребно за припреме пред снимање каже да воли што пре да почне како би се боље организовао.

– Некада је довољно само да набавим материјал. Када радим униформе за српску војску материјал набављам у Белорусији. Једини је проблем што на њега чекам три недеље, колико траје испорука. Имам скице свих униформи које сам до сада радио тако да ми то умногоме олакшава посао. Када стигне материјал, почиње израда. Сарађујем са неких петнаестак радионица како бих комплетирао један костим. За обућу су три радионице ангажоване, у Београду, Кикинди и Новом Саду. За одећу у Мељаку. А ту су и радионице које праве шешире и капе, када радим серију или филм из епохе. Сарађујем и са мајсторима за ордење, сабље... Чарапе као део ношње израђују плетиље из Сирогојна. Али није то баш све тако једноставно као што изгледа. Када сам радио на серији „Корени” биле су ми потребне чарапе али моје плетиље су у то време биле заузете јесењим радовима у пољу или где већ. Оне имају свој период када плету а не када мени нешто треба. Срећом, урадиле су те чарапе – каже Борис Чакширан.

Аница Добра у серији "Корени" (Фото Алмира Дураковић)

Серију за коју већ сада многи кажу да је постала култна, Бјелогрлићеве „Сенке над Балканом”, у великој мери својим идејама и костимима упечатљивом учинио је и Борис Чакширан. Каже да је имао ширину да искаже све своје замисли.

–Ту смо имали две врсте ликова, измишљене и историјске, које је требало спојити у причу. А била је и идеја да се појаве ликови који су просто дошетали из неког другог времена, онако како се дешава свима нама јер сигурно знамо некога ко одскаче у времену и простору. Требало је спојити неспојиво – две социјалне категорије, елиту, политичку и културну и свет подземља у којем владају криминал и проституција. У овој серији тај судар је био далеко јачи него што смо до сада имали прилике да видимо на телевизији – прича наш саговорник признајући да воли изазове попут рада у овој серији.

– Када имате ликове који су део само једног социјалног круга, то је лако повезати. Овде сам имао две социјалне групе али и људе који долазе са стране и сви се сусрећу у Београду. Е, тај судар је мени омогућио да покажем своју креативност. Наравно, уз то иду и страхови, а мој је био како ће познати руски глумци реаговати на козачке униформе израђене овде у Србији. На срећу, све је било у реду. Козаке сам намерно држао у тамним униформама јер сам хтео да буду драмски упечатљивији. Да мало застанете када их сретнете, да се мало уплашите. Њима су кошуље, иначе, биле црвене боје а ја сам их обукао у најтамнију варијанту која делује претећи и опасно. То је одговарало њиховој улози – прича Борис Чакширан.

Слобода Мићаловић у серији "Корени" (Фото Алмира Дураковић)

На наше питање да ли је већ почео са припремама за другу сезону „Сенки...” каже да ће почети на лето.

– У новој сезони мало померамо време унапред, за четири, пет година. Желим да направим костиме који ће се разликовати од претходних. Та прва сезона била је сурова, а нова ће ми дати простор да уђем у мекшу варијанту која може да буде мало заводљивија. Да буде визуелно потпуно другачија – каже Чакширан.

А после „Сенки...”, има ли планова, питамо га, а он каже да не зна шта ће бити.

– Знам само да скрштених руку седети нећу. Имам и један филм у припреми. Увек нешто буде.

Рад са маргиналним групама

Поред кореографије Борис Чакширан се бави и редитељским послом, кореографијом, сценографијом. Врло је активан у раду са маргиналним групама и један је од оснивача међународне организације Интернационална мрежа инклузивних уметности.

– Идеја је да се сви ми на свету препознамо и удружимо. У Вашингтону смо 2012. године имали званичан сусрет и тамо је нас 40 из целог света одредило смернице за даљи рад, поделило искуства. По достигнућима, ми из Србије смо равноправни са великим центрима који имају знатно већу помоћ својих земаља – каже Борис Чакширан.

Коментари0
46876
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља