среда, 05.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 30.01.2018. у 14:42 Јована Рабреновић

Америч­ки медијски прсти у Ср­бији

Ин­вести­цио­ни фонд ККР има телевизију Н1, кабловског оператера СББ а куповином нор­вешког опе­ратера сти­чу и мобил­ну телефонију с три милио­на претплатника
Стиже нови власник у пословну зграду? (Фото Викимедија)

На срп­ском тр­жи­шту те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја и ин­фор­ми­са­ња аме­рич­ки ка­пи­тал ће, у ско­ри­јој бу­дућ­но­сти, би­ти зна­ча­јан фак­тор. На ова­кав за­кљу­чак на­во­ди то што је њи­хов ин­ве­сти­ци­о­ни фонд „Кол­берг Кра­вис Ро­бертс” (ККР) са­свим из­ве­сно ку­пац „Те­ле­но­ро­ве” мо­бил­не мре­же не са­мо у Ср­би­ји већ и у ре­ги­о­ну. 

ККР је, под­се­ћа­ња ра­ди, 2013. го­ди­не пре­у­зео ка­блов­ског опе­ра­те­ра СББ, а пре­ко сво­је ћер­ке фир­ме „Ју­нај­тед гру­пе” у Ср­би­ји по­се­ду­је и Те­ле­ви­зи­ју Н1, као и То­тал ТВ, „Гранд про­дук­ци­ју”, Спорт клуб, Си­не­ма­ни­ју и де­чи­ји ка­нал Ул­тра. Зна­чи да већ има­ју те­ле­ви­зи­ју, ка­блов­ског опе­ра­те­ра с ве­ли­ким тр­жи­шним уче­шћем, а ку­по­ви­ном нор­ве­шког „Те­ле­но­ра” сти­чу опе­ра­те­ра мо­бил­не те­ле­фо­ни­је с три ми­ли­о­на прет­плат­ни­ка. У ери са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је ја­сно је ко­ли­ко су ове де­лат­но­сти по­ве­за­не и ко­ли­ко има­ју ве­ли­ки ути­цај.

Пре не­ко­ли­ко да­на Ко­ми­си­ја за за­шти­ту кон­ку­рен­ци­је је про­тив СББ-а по­кре­ну­ла по­сту­пак због ви­ших це­на услу­га. Ма­њин­ски парт­нер у СББ-у је би­зни­смен Дра­ган Шо­лак. 

Мах­муд Бу­ша­тли­ја, кон­сул­тант за стра­на ула­га­ња, ка­же да је по­себ­но ин­те­ре­сан­тан по­ли­тич­ки аспект ове ку­по­ви­не има­ју­ћи у ви­ду да је за­штит­но ли­це ККР-а бив­ши шеф ЦИА Деј­вид Пе­тре­ус, као и мо­ти­ви овог ин­ве­сти­ци­о­ног фон­да за ула­зак у по­сло­ве са те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја­ма у овом де­лу Евро­пе. 

– ККР ула­зи у те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је и ти­ме пре­ко ин­тер­не­та у сфе­ру јав­ног ин­фор­ми­са­ња. Већ има­ју те­ле­ви­зи­ју Н1, а при­ча се да су у пре­го­во­ри­ма са грч­ким вла­сни­ком да­ле­ко од­ма­кли да ку­пе Пр­ву ТВ и О2. Не­ја­сна је ин­фор­ма­ци­ја да ли ККР да­је две ми­ли­јар­де евра са­мо за „Те­ле­нор” у Ср­би­ји или за чи­тав ре­ги­он. Не ве­ру­јем да то­ли­ко да­ју за ре­ги­он, јер је то ма­ло. Ако пак то­ли­ко да­ју са­мо за Ср­би­ју, он­да су „Те­ле­но­ро­ву” мо­бил­ну мре­жу пре­пла­ти­ли. А ка­да не­ка ку­по­ви­на има но­ту и по­ли­тич­ке ин­тер­вен­ци­је, он­да се не­што пла­ти и ви­ше не­го што вре­ди – ка­же Бу­ша­тли­ја.

Он до­да­је да не би тре­ба­ло смет­ну­ти с ума да „Те­ле­нор” ни­је ну­дио на про­да­ју по­сло­ва­ње у ре­ги­о­ну, већ да се аме­рич­ки ин­ве­сти­ци­о­ни фонд „гу­ра” да ку­пи њи­хов би­знис. Ка­да је та­ква си­ту­а­ци­ја, пла­ћа се ви­ше од тр­жи­шне це­не. Ви­си­на тран­сак­ци­је, по ње­му, не­ма оправ­да­ња у на­шим при­ли­ка­ма, јер ни­смо тр­жи­ште у раз­во­ју на ко­ме ће се по­ве­ћа­ти број прет­плат­ни­ка. 

– Бал­кан је по­при­ште бор­бе за ин­фор­ма­ци­је и ути­цај и очи­глед­но САД не жа­ле па­ра да уђу у сфе­ру јав­ног ин­фор­ми­са­ња. С дру­ге стра­не, Ру­си­ја ни из­бли­за то не чи­ни, јер њи­хов Спут­њик је јед­на ма­ла аген­ци­ја с ма­ло за­по­сле­них. Ру­си дру­гих не­ма­ју – ка­же Бу­ша­тли­ја. 

Он до­да­је да оно што нас тре­ба да за­бри­не је­сте то да ли ће свој до­ми­нан­тан по­ло­жај у ка­блов­ској мре­жи ККР да пре­сли­ка и на ши­ре под­руч­је, од­но­сно да ли ће да зло­у­по­тре­би сво­ју по­зи­ци­ју и нео­сно­ва­но по­диг­не це­не услу­га. Не мо­ра не­ко да има ви­ше од 50 од­сто тр­жи­шта па да бу­де мо­но­по­ли­ста, до­ми­нан­тан по­ло­жај се мо­же зло­у­по­тре­би­ти на раз­не на­чи­не. Јер, за­бо­ра­вља се да је „Те­ле­нор” пре не­ко­ли­ко го­ди­на до­био и ли­цен­цу за фик­сну те­ле­фо­ни­ју, а да им је уво­ђе­ње фик­сне те­ле­фо­ни­је успо­ре­но за­то што им „Те­ле­ком” ни­је омо­гу­ћа­вао при­ступ мре­жи. СББ та­ко­ђе има фик­сну те­ле­фо­ни­ју, а и ви­сок про­це­нат тр­жи­шта ван Бе­о­гра­да – ка­же Бу­ша­тли­ја.

Љу­бо­драг Са­вић, про­фе­сор на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, ка­же да кон­цен­тра­ци­ја нај­про­фи­та­бил­ни­јих де­лат­но­сти ко­је има­ју и ве­ли­ки ути­цај у стра­ним ру­ка­ма ни­је до­бра за јед­ну др­жа­ву. Али она ту ни­шта не­ће мо­ћи да ура­ди. До­да­је да „Те­ле­нор” од­ла­зи из Ср­би­је јер Нор­ве­жа­ни ни­су за­до­вољ­ни за­ра­дом а то се ви­де­ло и по про­да­ји Те­ле­нор бан­ке про­шле го­ди­не. За ин­ве­сти­ци­о­не фон­до­ве ва­жи да ку­пу­ју па пре­про­да­ју за ви­шу це­ну. Ме­ђу­тим, Са­вић не оче­ку­је да ће ККР та­ко да се по­на­ша. 

Он под­се­ћа да је Алек­сан­дар Ву­чић у свој­ству пре­ми­је­ра ре­као да је нај­ту­жни­ји што „Те­ле­ком” ни­је про­дат, а као ар­гу­мент за про­да­ју је би­ло то што не мо­же да из­др­жи кон­ку­рен­ци­ју.

– Са­да ви­ди­мо да се пр­ви из кон­ку­рен­ци­је по­ву­као „Те­ле­нор”. За ме­не је ар­гу­мент да „Те­ле­ком” не тре­ба про­да­ти то што се за срп­ско тр­жи­ште бо­ре „Те­ле­нор”, ВИП и са­да ККР, па за­што не би и на­ша др­жа­ва. „Те­ле­нор” је ли­цен­цу пла­тио 1,5 ми­ли­јар­ди евра, а по­сло­вао је и с про­фи­том по­след­њих де­сет го­ди­на. Ка­да се све то збро­ји, ја­сно је да до­ма­ћа мо­бил­на мре­жа ви­ше до­но­си вла­сни­ку од јед­но­крат­не про­да­је за око ми­ли­јар­ду евра, ко­ли­ко су ин­ве­сти­то­ри ну­ди­ли – ка­же Са­вић.

Ми­лан Ко­ва­че­вић, са­вет­ник за стра­на ула­га­ња, ка­же да Ко­ми­си­ја за за­шти­ту кон­ку­рен­ци­је мо­ра да во­ди ра­чу­на о то­ме ко­ли­ки ће тр­жи­шни удео да до­би­је ККР и да не до­пу­сти ве­ћу кон­цен­тра­ци­ју.

 

Дејвид Пе­тре­ус заштитно лице ККР-а

Иако је у нашим медији­ма Дејвид Пе­тре­ус најчешће спо­мињан као вла­сник ККР-а, он то запра­во није. Чи­ње­ница је да је бив­ши шеф ЦИА само дирек­тор ККР инсти­тута. Ме­ђу­тим, у јавности се врло често поја­вљу­је као заштитно лице овог инвести­цио­ног фон­да. Подсећа­ња ради, овај инвестицио­ни фонд је почет­ком 2014. године био заинтересован и за куповину „Ду­нав хра­на гру­пе” у оквиру које послу­ју „Имлек”, „Бамби–Ба­нат” и „Књаз Ми­лош”. У том послу, међу­тим, пре­текли су их „Мид Евро­па партнери”.

 

Коментари16
7abe9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Нисам корисник СББ-а већ скоро три године и немам кабловску телевизију јер ми се смучило да плаћам да би ме неко малтретирао рекламама, дизао ми цену услуге и смањивао број канала. Смучило ми се и да сваки пут кад ми нешто треба проводим по пола сата на телефону, да би онда приучена корисничка подршка разговарала са мном као да имам пет година. Није ни Теленор неко злато, али је за СББ еталон професионализма и љубазности. Ако ККР купи Теленор, моментално пребацујем број у другу мрежу. Не бојим се да ће ме Америка шпијунирати више него иначе, јер то већ ради без много муке из врхунски опремљеног центра за електронски надзор у Загребу. Ни генерал Петреус, иако ми није омиљена личност, ми не смета ништа више од неких других мутних типова са те стране који послују у Србији. Овде се ради искључиво о томе да нећу да ме било ко прави телетабисом за мој новац, а ККР је већ потрошио сво моје стрпљење.
Nikola Nesic
Bušatlija nije pozvan da daje komentare ovakve prirode, i otkud poređenje sa Rusijom? Ako hoće već da polemiše na ovu temu, Sputnjik je državna kompanija, i već kao takvo, njeno postojanje kod nas je vrlo sporno. KKR je investicioni fond i nema nikakve veze sa politikom, radi na ekonomskim osnovama. U najmanju ruku čudi da neko se krsti kao konsultant za strana ulaganja priča ovakve nepovezane i isuvisne stvari, sem ako nije kroz podpitanja spinovan, a izjava je prenešena bez ovih napomena. Ako neko investira, on to čini zbog finanasijskih interesa, mi ili Rusi to radimo zbog ljubavi, politike ili nečega što nas dovodi u lošu ekonomsku situaciju. Zato špekulisanje o prirodi ulaganja treba ostaviti finansijskom interesu, pravnim okvirima i opštoj izvodljivosti.
Goran
Naravno da svi mediji imaju iste vesti kada imaju i istog (((vlasnika))). I svi mediji hvale svog slugu.
Neša
Džaba "Politika" piše, partiokratija skoro dve decenije od toga okreće glavu i podmeće džepove. Prvo veće mešanje prstiju u medije desilo se 1992. godine kada su počela osnivanja raznih Otvorenih društva i njihovih ćerki ispostava, drugo beše 2006. godine kada su uklonjeni domaći emiteri (radio i televizije) sa nacionalnim pokrivanjem, treće godinu dana kasnije kada su zbrisani naši regionalni i lokalni elektronski mediji i tako redom. Danas je poprilično kasno da se išta menja jer su oni koji bi to mogli da podrže i "izguraju" uklonjeni, poniženi, rezignirani i nezainteresovani. A i obazrivi da bi opet mogli da budu izdani. Karma je čudo.
Popić Milenko
Igrale se delije, nasred zemlje Srbije. Prerađeno aforizmom sa Satira festa "nasred zemlje gde li je." Usput, Telenorova klijentela mogla bi, prelaskom mreže u američke ruke, jednim dijelom, završiti kod Telekoma Srbija. Ako je ovaj sposoban da je preuzme? Osim ako mu posao ne pokvari ministarka Zorana Mihajlović, tako što bi milion građana Srbije, koji, osvjedočeni američkim prijateljstvom iz 1999. čekaju kao zapeta puška, učlanila u Kongres američko-srpskog prijateljstva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља