субота, 10.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 31.01.2018. у 22:00 Мирољуб Дугалић

Краљ и све­титељ уме­сто тен­ка

На тргу Светог Са­ве у Краље­ву, где је некада био тенк као спо­меник бор­бе про­тив фашиста власт пла­нира спо­меник Стефану Пр­вовен­чаном, а има и иде­ја за обе­леж­је све­титељу Сави
Одношење тенка са трга Светог Саве 26. јуна 2008. године

Кра­ље­во – Да ли ће на тр­гу Све­тог Са­ве у Кра­ље­ву би­ти по­диг­нут спо­ме­ник пр­вом срп­ском кру­ни­са­ном кра­љу или ње­го­вом бра­ту Са­ви, пр­вом ар­хи­е­пи­ско­пу ауто­ке­фал­не Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве или обо­ји­ци још се не мо­же тач­но ре­ћи. Власт је за по­ди­за­ње спо­ме­ни­ка Сте­фа­ну Пр­во­вен­ча­ном, по­во­дом осам ве­ко­ва од ње­го­вог кру­ни­са­ња, оба­вље­ног, пре­ма пра­во­слав­ном оби­ча­ју, у обли­жњем ма­на­сти­ру Жи­чи. У про­гра­му ов­да­шње ди­рек­ци­је за ур­ба­ни­зам пред­ви­ђен је и но­вац за из­ра­ду про­јек­та тог спо­ме­ни­ка, а оста­је да се раз­ре­ши ко­ли­ко нов­ца је по­треб­но и из ко­је ка­се за оства­ре­ње овог пла­на. 

Упо­ре­до са тим по­ја­ви­ла се и ини­ци­ја­ти­ва удру­же­ња гра­ђа­на „Сло­вен­ско дру­штво” да се на овом тр­гу по­диг­не спо­ме­ник све­ти­те­љу чи­је име трг и но­си – Све­том Са­ви. Чла­но­ви овог удру­же­ња сма­тра­ју да не­ма гра­да ко­ји би имао ви­ше пра­ва за по­ди­за­ње ова­квог спо­ме­ни­ка, а са­мим на­зи­вом тр­га од­ре­ђе­на је и ло­ка­ци­ја. Они још до­да­ју да не­ма леп­шег на­чи­на да се обе­ле­жи осам ве­ко­ва од пр­ве срп­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је и об­но­вље­не кра­ље­ви­не. На не­дав­ној кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је пред­став­ни­ци по­ме­ну­тог удру­же­ња су на­гла­си­ли да би спо­ме­ник све­ти­те­љу био ви­сок 4,7 ме­та­ра, а што се ти­че нов­ца не скри­ва­ју да би то био нај­ве­ћи про­блем. Јер, из­град­ња овог спо­ме­ни­ка ко­шта­ла би око пе­де­се­так хи­ља­да евра.

На пи­та­ње но­ви­на­ра ка­ко се ова иде­ја укла­па у на­ме­ру вла­сти да по­диг­не спо­ме­ник кра­љу а не све­ти­те­љу они на­гла­ша­ва­ју да би би­ло ле­по нај­пре по­ди­ћи спо­ме­ник Све­том Са­ви па он­да ње­го­вом бра­ту, кра­љу Сте­фа­ну Пр­во­вен­ча­ном па, мо­жда, и оста­ли­ма. Би­ло би то, ето, по­мир­љи­во ре­ше­ње. Уоста­лом, у ша­ли ре­че­но, за­ва­ђе­на бра­ћа Не­ма­њи­ћи су се на овом под­руч­ју у сво­је вре­ме и ми­ри­ли. 

У сва­ком слу­ча­ју, чу­ло се на овој кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је, љу­ди ће ра­ди­је гле­да­ти у лик све­ти­те­ља не­го, ка­ко је то ра­ни­је би­ло, у цев тен­ка. 

Под­се­ћа­ња ра­ди, на овом тр­гу се ско­ро по­ла ве­ка, од 1962. го­ди­не до 27. ју­на 2008. го­ди­не, на ви­со­ком по­ста­мен­ту на­ла­зио ома­њи тенк, као сим­бол нај­пре пар­ти­зан­ске бор­бе про­тив фа­ши­зма а он­да, од ка­да се то мо­гло ре­ћи, и чет­нич­ке. Зна­чи, за­јед­нич­ке бор­бе про­тив оку­па­то­ра и, ка­ко је у но­ви­јим исто­риј­ским књи­га­ма за­пи­са­но, тенк је ок­то­бра 1941. го­ди­не до­шао из прав­ца Јар­чу­ја­ка. Из­вр­шен је на­пад на оку­пи­ра­ни град, пу­ца­ла је по­са­да са­ста­вље­на од чет­ни­ка и пар­ти­за­на. На­жа­лост, тенк је ту за­у­ста­вљен, а убр­зо је по­сле и ме­ђу овим вој­ска­ма до­шло до рас­ко­ла. Но, на „по­чет­ни по­ла­жај” у ка­сар­ну у по­ме­ну­том Јар­чу­ја­ку, тенк су вра­ти­ли рад­ни­ци пред­у­зе­ћа „Пу­те­ви” ко­ји су тог ле­та 2008. го­ди­не и об­но­ви­ли овај трг. И, са­да је пи­та­ње да ли ће уме­сто, ка­ко се ра­ни­је го­во­ри­ло, сим­бо­ла сло­бо­де би­ти спо­ме­ни­ци све­ти­те­ља, кра­ља или обо­ји­це то јест оних ко­ји су за­чет­ни­ци срп­ске др­жав­но­сти, цр­кве­не са­мо­стал­но­сти, ве­ре, ду­хов­но­сти... Нај­ма­ње је мо­гу­ће да се удо­во­љи зах­те­ви­ма по­је­ди­на­ца у сми­слу по­врат­ка „тен­ки­ћа” на трг Све­тог Са­ве...

По­во­дом осам ве­ко­ва од ауто­ке­фал­но­сти срп­ске цр­кве, али и у част срп­ских вој­ни­ка ко­ји су при­ли­ком по­вла­че­ња у Пр­вом свет­ском ра­ту по­ги­ну­ли на Сто­ло­ви­ма, на нај­ве­ћем вр­ху ове пла­ни­не (1.375 м) зва­ном Усо­ви­ца по­ста­вљен је те­мељ за пра­во­слав­ни крст ви­си­не 33,5 ме­та­ра. Кон­струк­ци­ја ће би­ти те­шка око 40 то­на, а из­град­ња ће ко­шта­ти око сто хи­ља­да евра. Та­ко огро­ман и осве­тљен крст тре­ба­ло би да се ви­ди на­да­ле­ко, а ра­до­ви на­пре­ду­ју сход­но при­ли­ву нов­ца од углав­ном да­ро­да­ва­ца. 

Још јед­но обе­леж­је, али по­во­дом сто­го­ди­шњи­це од Пр­вог свет­ског ра­та, по­ди­же се на под­руч­ју гра­да Кра­ље­ва. Реч је о вој­нич­кој спо­мен ка­пе­ли на пла­ни­ни Че­мер­но, по­све­ће­ној по­ги­ну­ли­ма у том ра­ту, а по­себ­но то­ком бит­ке на овом про­сто­ру, ко­ја се до­го­ди­ла пре оне на Мој­ков­цу и та­ко­ђе је омо­гу­ћи­ла да­ље по­вла­че­ње срп­ских сна­га пре­ма Ал­ба­ни­ји. Би­ла је то кр­ва­ва бит­ка, али на­жа­лост за­бо­ра­вље­на од ве­ћи­не исто­ри­ча­ра и нео­пи­са­на у књи­га­ма. Из град­ске ка­се Кра­ље­ва за ово спо­мен-обе­леж­је, у овој го­ди­ни би­ће из­дво­је­но два ми­ли­о­на ди­на­ра.

Ма­ло, али је мно­го и иде­ја и те­жњи да се на­ша про­шлост очу­ва од за­бо­ра­ва па сви ини­ци­ја­то­ри ра­чу­на­ју на до­бре и ху­ма­не љу­де...

Коментари7
9e5ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Лекић
Свако поштовање за иницијаторе идеја. Показали су да познају историју свог народа, да традиција, као и најстариија историјска врела (српски манастирски љетописи, пре свега Хиландарски, Пећки затим, житија Теодосијева који је сахрањен у Студеници, дубровачке хронике и анали, дубровчани Заворовић, Туберон, Орбини, "Барберини рукопис" Сплитске хронике Томе Архиђакона, Лукаревић, Хронике српске Ђ. Бранковића, Троношки љетопис, Историја Ј. Рајића, Л. Ранке, отац европске историографије - не знају за "римску круну" - већ потврђују да је Стефан Првовенчани преузео владарски престо у Котору, српској средњевековној престоници, где је одржан световни церемонијал и да је потом у Жичи одржан црквени чин крунисања цариградском круном и руком Све. Саве, над Десницом Св. Јована Претече. "Римску круну" измислилили су језуитски идеолог Муратори (1729.), тзв. "Доментијан други" Шафарика и језуите Фрање Рачког ( "бечки рукопис" 1865.) и Сплитска хроника Томе Архиђакона од језуита Ф. Рачког, 1894.
Voja
Žalosno što ko god dolazu, misli da istorija počinje od njega
Marko
Koliko se novca moze dobiti ako se tenk proda u staro gvozdje?
Boki
Svako vreme nosi svoja obeležja, tenk je proizvod komunističke propšagande i postavljen je tako da nišani u centar grada gde je uklonjen tada čuveni spomenik Milutin(posvećen srpskim ratnicima iz Balkanskih ratova kao i ratnicima iz prvog svetskog rata. Godine 1941 kada su ustanici napali Kraljevo na čelu sa pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini (četnici) priključili su se i kominternovski vojnici (partizani). Naravno partizani su taktizirali i nisu dali neki doprinos u pokušaju oslobađanja Kraljeva . Posadu tenka su činili regularni vojnici države Srbije a nikako partizani ., U nedostatku borbenih dejstava koje su izvodili partizani na Nemce trebaloi je i izmisliti dosta toga. Jedna od izmišljotina je i taj tkz partiozanski tenk. Partizani ili kominternovci su svoju revoluciju usmerili prema rušenju morahije i devastiranju države Srbije a tu cenu plaćamo i sad. Žalosno je da postoje samo predlagači a niko nikad ne uradi ceo projekta do kraja.
Dragomir Olujić Oluja
'Ajmo još jednom, 24 sata kasnije! G-dine Boki, zašto se malo ne informišete (i pokušate da razumete istoriju), pa onda komentarišete – partizani i četnici su po dogovoru zajedno napali Kraljevo, ali su četnici u odsudnom momentu napustili položaje; tenk jeste zarobio četnik (i sa partizanskom posadom, što u tom trenutku nije od značaja, jer su bili „jedna vojska“) i to se znalo oduvek; u to vreme ne postoje nikakvi ni „regularni vojnici“, ni „država Srbija“, ni monarhija, a ne može se govoriti ni o „revoluciji“; o drugim Vašim nebulozama ne vredi ni raspravljati...!
Srećko Srećkovic
Da je vaša priča tačna, ne bi taj tenk tako lako bio sklonjen. Najveći poklonici uklanjanja tenka su upravo oni sto svake godine prave vašarište na Ravnoj gori. Pravi Kraljevčani se i dalje nalaze kod tenka. A doći će vreme kada će se tenk vratiti na mesto gde i treba da bude.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља