петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 31.01.2018. у 22:00 Ива­на Ал­бу­но­вић / Је­ли­ца Ан­тељ

„Ефектива”: Удружење банака обесхрабрује грађане да не туже

Закон о облигационим односима каже да банка може да наплаћује само камату као једину цену кредита, без додатних трошкова, подсећају у Удружењу за заштиту банкарских клијената
Поједине банке у Србији су, већ у тарифницима накнада, укинуле трошкове обраде, али су наставиле да наплаћују месечно праћење кредита (Фото Сбер банка)

Став Удру­же­ња ба­на­ка Ср­би­је ка­ко се пре­су­да Апе­ла­ци­о­ног су­да о не­за­ко­ни­тој на­пла­ти тро­шко­ва об­ра­де кре­ди­та од­но­си на кон­кре­тан слу­чај, и да се не мо­же при­ме­њи­ва­ти на дру­ге слич­не слу­ча­је­ве, за­ме­на је те­за, ка­же за „По­ли­ти­ку” Де­јан Га­ври­ло­вић, пред­сед­ник Удру­же­ња за за­шти­ту бан­кар­ских кли­је­на­та „Ефек­ти­ва”. Он ка­же да се на овај на­чин за­пра­во гра­ђа­ни обес­хра­бру­ју ка­ко не би ту­жи­ли бан­ке ко­је су им на­пла­ти­ле овај тро­шак.

– Ако ће­мо да ко­ри­сти­мо прак­су из ре­ги­о­на на ко­ју се по­зи­ва Удру­же­ње ба­на­ка Ср­би­је он­да би тре­ба­ло да је при­ме­ни­мо и он­да ка­да то бан­ка­ма у Ср­би­ји не од­го­ва­ра, а то је код кре­ди­та у швај­цар­ским фран­ци­ма ко­ји су у зе­мља­ма у окру­же­њу про­гла­ше­ни ни­шта­вим или са ни­шта­вом ва­лут­ном кла­у­зу­лом – ка­же наш са­го­вор­ник из „Ефек­ти­ве”.

Он ис­ти­че да ни­је тач­но да ни­је­дан за­кон у Ср­би­ји бан­ка­ма не за­бра­њу­је да на­пла­ћу­ју про­цен­ту­ал­ни из­нос на­кна­де тро­шко­ва за об­ра­ду кре­ди­та. То им, до­да­је, за­бра­њу­је За­кон о обли­га­ци­о­ним од­но­си­ма ко­ји у чла­ну 1065 ка­же да бан­ка мо­же да на­пла­ћу­је са­мо ка­ма­ту као је­ди­ну це­ну кре­ди­та, без до­дат­них тро­шко­ва.

По­сле ве­сти да је Апе­ла­ци­о­ни суд до­нео пра­во­сна­жну пре­су­ду и про­гла­сио не­за­ко­ни­тим тро­шак об­ра­де кре­ди­та, ко­ју је кли­јен­ту на­пла­ти­ла Сбер­бан­ка, бив­ша Фолкс бан­ка, мно­ги су већ ју­че кон­так­ти­ра­ли ово удру­же­ње за прав­ну по­моћ око под­но­ше­ња ту­жбе.

Ми­лан Ни­ко­лић из Бе­о­гра­да ко­ме су, ка­ко ка­же за „По­ли­ти­ку”, две бан­ке то­ком по­ди­за­ња, па ре­фи­нан­си­ра­ња стам­бе­ног кре­ди­та, на­пла­ти­ле ову на­кна­ду (пр­ва 1,5, а дру­га бан­ка 2,5 од­сто од из­но­са кре­ди­та) ју­че је под­нео ту­жбу. Кре­дит је већ от­пла­тио, али са­да оче­ку­је да му но­вац од ових на­кна­да бу­де вра­ћен. 

Ина­че, „По­ли­ти­ка” је ју­че про­ве­ра­ва­ла та­риф­ни­ке на­кна­да ба­на­ка ко­је по­слу­ју у Ср­би­ји, јер смо не­зва­нич­но до­би­ли ин­фор­ма­ци­ју да су не­ке од њих већ уки­ну­ле тро­шко­ве об­ра­де кре­ди­та. По­је­ди­не бан­ке за­и­ста су се са 1. ја­ну­а­ром 2018. го­ди­не од­ре­кле ове на­кна­де, али је ин­те­ре­сант­но да и да­ље на­пла­ћу­ју ме­сеч­но пра­ће­ње кре­ди­та што на го­ди­шњем ни­воу до­но­си по­за­ма­шне за­ра­де. У „Ефек­ти­ви” ка­жу да је ово уоби­ча­је­на прак­са и да оче­ку­ју да ће бан­ке по­сле ове пре­су­де си­гур­но пре­ста­ти да на­пла­ћу­ју спор­ну на­кна­ду, али да ће је у ства­ри „пре­се­ли­ти“ у оне тро­шко­ве ко­је суд још ни­је про­гла­сио не­за­ко­ни­тим. Ме­ђу њи­ма су тро­шко­ви пра­ће­ња и пре­вре­ме­не от­пла­те кре­ди­та ко­је су та­ко­ђе су­прот­ни За­ко­ну о обли­га­ци­о­ним од­но­си­ма.

Коментари5
ce2d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан Немања
Не разумем? Ако банке раде против законито, зашто би их грађани тужакали и затрпавали ионако претрпано судство? Просто - дође инспекција у банку, као и у свако друго предузеће и одрапи казну за против законит рад. Или инспекција не сме у банке? Бели медведи?
Sasa Trajkovic
Umesto novinara i Sudova ove očigledne protiv pravne anomalije bankarskog sistema je trebala da uradi država odnosno N. Banka koja očigledno služi interesima bankarskog lobija. Apsurdno je da građanin sam pobedio ceo bankarski sistem njihove skupe advokate... a da država okreće glavu i proglašava se NE nadležnom.
Danex
Moramo i nesto sami. Moj racun u mirovanju, iz Hypo banke je preuzela Adico banka i aktivirala. Pozvali su me telefonom posle u-8 meseci i opomenuli da će me tužiti zbog neizmiravanja obaveza. Otišao sam u najbližu poslovnicu, platio i zatvorio račun. Nakon toga sam uputio prigovor i tražio povraćaj novca, jer su mi neosnovano naplatili održavanje. Odbili su a ja sam uputio pritužbu NBS. Ista je proverila navode i naložila banci povraćaj novca sa kaznenom kamato. Znči, moramo se boriti
Живко
Па да ли неко у овој земљи штити обичног грађанина,питам се??!!И дали тај обични грађанин зна за кога гласа,па ако за неког гласа, да ли тај изгласани мисли да мора том свом гласачу да положи рачун!Мислим да изгласани скоро никад нису ни мислили на тај начин!Е зато више нико не верује у ову државу,а гласачи се нису на жалост нису опаметили.Зато смо постали свакодневни плен разних орлушина-стрвинара у домаћем или страном облику....
Џони
Само тужите, узмите банкама своје

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља