среда, 21.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Колико близу је блискост

Различито тумачење овог емотивног односа или доживљаја доводи до конфликата и неспоразума, реч је о субјективној категорији: свако за себе одређује колико близу треба да буде са неким
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 05.02.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Данас већина људи сматра да је блискост не само веома важна у љубавним везама већ да је немогуће замислити такву везу без блискости. На сличан начин људи разумеју и пријатељство. Иако је блискост тако важна људима, они је различито тумаче, због чега настају конфликти и неспоразуми. Зато је добро одредити шта заправо јесте блискост.

За једне је блискост доживљај, а за друге је она релативно трајни емотивни однос.

Први могу имати доживљај да су блиски са особом коју први пут виде у животу и коју још нису ни упознали. За друге је блискост емотивни однос који се успоставља између људи који су се добро упознали.

Присност и интимност

Реч блискост долази од речи близу, што не значи само да су двоје физички близу једно другом већ и да су симболички близу, да имају сличне вредности и ставове о важним животним питањима, као и да су емотивно повезани. Слично или исто значење имају речи као присност, од стајати при, и интимност.

Супротност блискости је даљина, дистанца, удаљеност, отуђеност. У међуљудским односима особа заузима однос према другима у димензији близу–далеко. Људи са којима је особа блиска сачињавају њен интимни социјални круг, док се сви остали налазе у оном социјалном пољу који се назива јавност. Појединац је по правилу близак само са малим бројем људи, док су сви остали за њега јавност.

Иако је блискост жељена, она је субјективна категорија. То значи да свако за себе одређује колико близу треба да буде са некоме да би тај однос доживео као близак и колико треба да буде удаљен од некога да знао да је престао да буде близак. Зато људи имају различите представе о томе колико треба да су близу да би осећали блискост. За некога је блискост, у физичкој метафори, близина од једног метра, за другог пола метра, за трећег пар сантиметара, за четвртог је то приљубљеност, док би пети желео да уђе у вољену особу и да се стопи са њом.

Када се двоје са различитим представама о блискости воле, тада се између њих појављује конфликт око степена блискости. Оно што је за једну страну оптимална блискост, за другу је превелика емотивна удаљеност због чега она тада нема доживљај блискости, тако да се осећа недовољно прихваћеном и вољеном. Зато се друга страна привлачи још ближе да би осетила блискост. Када се она привуче, онда се прва страна осећа неудобно у том односу и угроженом јер доживљава да други нарушава њен лични интегритет. Из тог разлога се прва страна повлачи, правећи ону дистанцу у вези коју доживљава као оптималну блискост. То друга страна опет доживљава као неприхватљиву дистанцу, због чега се поново привлачи како би постигла ону близину која њој ствара осећај оптималне блискости. Због разлике у томе колика је близина потребна за оптималну блискост пар улази у једну врсту борбе за блискост, плешући игру приближавања и узмицања.

Када постоји конфликт око тога колико близу треба да је двоје да би се осећала оптимална блискост, емотивна веза постаје неудобна и једном и другом партнеру. Или се један осећа недовољно прихваћеним или се други осећа угњављеним. Конфликт око оптималне близине дугорочно дестабилизује везу двоје људи који се иначе заиста воле.

Партнерски договор

Једно решење овог конфликта јесте да се препозна да он постоји, а затим да двоје поразговара о томе ко како доживљава блискост. Тада је могуће направити једну врсту партнерског договора о оном степену близине који једној страни неће бити предалек, а другој страни неће бити преблизу.

Већина људи поседује извесну флексибилност када је у питању близина коју заузимају према партнеру, што чини овакав договор могућим. Проблем настаје код оних људи који из неких својих разлога имају екстремне ставове према блискости. То може бити отпор према или страх од блискости, или супротно, жеља за потпуним стапањем са партнером кроз захтев да се два Ја слију у заједничко Ми. Некада се иза жеље за потпуном блискошћу може скривати партнерова љубомора, када он захтева потпуни увид у приватност другог партнера у намери да смањи свој страх од остављања.


Коментари3
d69d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Jedna osoba se moze dvostruko emocionalno vezivati: prijatno se osecati u prisusvu i neprijatno u odsustvu voljene osobe. Upravo ova negativna odredjenost koju uzrokuje odsustvo voljene osobe motivise partnera da je potrazi i uziva u njenom prisustvu. Medjutim, ako nije tako onda su partneri ravnodusni, pa je otuda krace razdvajanje (jedanput godisnje) partnera najsigurnija provera stabilnosti njihove emocionalne veze. Iako se dozivljaj bliskosti moze ostvariti i sa osobama koje prvi put vidimo u zivotu, bliskost je komleksnije stanje od toga koje je zasnovano na instiktu i intuiciji, jer stabilan odnos se vremenom izgradjuje i zasniva se na proverenim kriterijumima. Kod partner koji su u emocionalnoj vezi problemi nastaju u shvatanju i tumacenju bliskosti. Naime, emocionalno pismena osoba zna da je sustinski vazno sagledati sebe i partnera u kontekstu optimalnog stepena bliskosti. Da bi izbegli konflikt- razumni, osecajni i tolerantni partneri postavljaju granice medjusobne bliskosti.
Slavka T.
Stepen bliskosti se izgradjuje tokom detinjstva i u sustini zavisi od iskustva bliskosti koje je odrasla osoba stekla u primarnoj porodici. Roditelji moraju da optimizuju bliskost sa svojom decom. Ako roditelji svojim neodgovornim odnosom razmaze svoje dete, onda ce se u detinjoj fantaziji razviti ocekivanje da ce kasnije u partnerskim odnosima naci nekoga ko ce ga voleti kao mama i tata. S druge strane, ako je dete zbog komotnog ponasanja roditelja zanemareno, onda ono u svojoj fantaziji zamislja da ce kasnije u partnerskoj vezi steci pravo na ljubav koja mu je bila uskracena u detinjstvu. Otuda je nuzno potrebno da roditelji odgovorno i dosledno optimizuju bliskost sa svojom decom, da se cuvaju zamki preterane bliskosti ili neodgovorno se odnose i zapostavljaju svoju decu. Romanticna ocekivanja mlade osobe da ce jednog dana naci pravog partnera koji ce je bezuslovno voleti sigurno vodi u razocaranje, jer nijedan partner nece moci da zameni ili nadoknadi roditeljsku ljubav.
Tanja Pejic
Sjajan tekst! Bravo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља