петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.04.2008. у 22:00 Оливера Поповић

Петсто абортуса дневно

Јавност широм Србије шокирана је смрћу тридесетогодишње жене након абортуса у приватној клиници „Медикус” из Пожаревца. Да ли су лекарски немар и неодговарајући услови у којима се раде медицинске интервенције опет допринели трагичној смрти младе жене, утврдиће истражни органи који су ухапсили три лекара и једног медицинског техничара, а свима нама остаје да поделимо горак укус после сазнања колико је у Србији јевтин људски живот. А да живот није много битан потврђује још низ података: више од 500 жена дневно прекида нежељену трудноћу, а сваке године, према подацима др Катарине Седлецки из Републичког центра за планирање породице, за намерни прекид трудноће одлучи се између 150.000 и 200.000 жена. Ова докторка, која ради у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”, упозорава да годишње више од 10.000 тинејџерки у Србији остане у другом стању. Једна од двадесет девојака абортира пре навршене 18. године.

Ове бројке, међутим, иако годинама скоро непромењене, у Србији као да никога не узбуђују. Само Рускиње, чешће од наших жена, абортусом решавају проблем нежељене трудноће. У току само једне године једна жена и више од три, четири пута прође киретажу, не размишљајући ни о последицама по своје здравље, али ни о етичком аспекту целе приче. На абортус одлази као на излазак, најчешће бирајући петак... Један лекар прича како је радећи абортусе кренуо да увежбава да кирету, инструмент којим се ради абортус, користи левом руком, јер је добио такозвани „тениски лакат”, повреду зглоба насталу због понављаног покрета у који мора да се утроши доста јачине. Није лако „састругати” киретом нежељени плод из материце.

Поједине приватне клинике у Србији не крију да најбоље „живе” од обављања абортуса и сви то знају веома дуго, али тек трагедија нас подсети да абортус понекад раде и недовољно стручне особе, али, са друге стране, и на чињеницу да абортус није лака и по здравље безопасна интервенција.

Шта каже наш закон и како изгледа процедура по којој се обављају абортуси?

– Србија има прилично либералан Закон о условима за извршење намерног прекида трудноћа, којим се прекид дозвољава једино уз поднети захтев и ограничење да трудноћа не сме да буде старија од 10 недеља. Сама интервенција је мање-више рутинска и у приватним и у државним установама и јасно су прописани услови да би се та интервенција могла извршити. Абортус, као и свака хируршка интервенција, има пратеће компликације, од којих су најчешће инфекције, које за крајњи резултат могу имати настанак стерилитета, али су неретке и повреде материце оштрим инструментима. Управо због тих компликација, Светска здравствена организација трасира пут да се трудноће прекидају медикаментним путем или да се шире користи контрацепције, објашњава примаријус др Паја Момчилов, гинеколог из Института за гинекологију и акушерство КЦС.

Трудноћа се, може, прекинути и након десете недеље, али само уз сагласност Етичког комитета здравствене установе због неких социјално-криминолошких разлога, на пример силовања, као и због постојања аномалија код плода или због психичког стања жене.

Према мишљењу др Александра Јуришића, гинеколога из клинике „Народни фронт”, највећи проблем је што наше жене нико не саветује. Јер, да знају какве су потенцијалне компликације, никада не би ишле на абортус, него би користиле контрацептивне пилуле или други вид заштите од нежељене трудноће ( спирала, презерватив…). Антибеби пилуле сада једва да користи пет одсто наших жена, што је четири пута мање него у развијеним земљама. Др Јуришић каже да, иако су жене упознате са компликацијама, мали је број оних пацијенткиња које одустају: прекинуће нежељену трудноћу пошто-пото и често било где. Др Јуришић сматра да и нема тако много приватних ординација у којима се раде абортуси, јер све већи број гинеколога има негативан однос према томе, више се посвећују одржавању трудноће или лечењу жена, а и потребно је испунити додатне услове у виду апаратуре за анестезију, као и имати уговор са Заводом за трансфузију.

-----------------------------------------

Дискреција за 200 евра

На абортус код нас најчешће стижу тинејџерке и врло младе жене. По евиденцији Републичког центра за планирање породице, удео абортуса код жена у старости од 20 до 39 година је чак 90 процената. У чекаоници приватних ординација по правилу уз обавезну породичну, женску пратњу, ту је и „главни кривац”– младић, који је мањи од маковог зрна. Цена у приватним гинеколошким ординацијама креће се око 200 евра, мада има и оних ординација у којима се цела процедура завршава и са дупло мање пара. Нежељени прекид трудноће плаћа се иначе и у државним здравственим институцијама.

Када је реч о условима у приватним ординацијама, које су се одлучиле да раде абортусе на којима се најбоље зарађује, гинеколози кажу како има приватних ординација где су услови много бољи него у државним установама – пацијенткињи су сви посвећени, ужива дискрецију и приватност. Наравно, има и приватних ординација које тешко да испуњавају основни услов у погледу чистоће и стерилних услова, али жене у Србији као да не маре. Многи још памте време када су овај посао радиле жене са иглама и вретеном и када је смрт од абортуса била свакодневица.

У неким нашим гинеколошким државним установама услови што се тичу комфора нису сјајни: абортус се ради у исто време, у истој просторији, код три жене које гледају једна другу. Негде се обавља у тоталној, негде у локалној анестезији, већ према медицинским индикацијама, али и жељама пацијенткиње. Често су жене које намерно прекидају трудноћу у истој сали са пацијенткињама код којих мора да се уради експлоративна киретажа због болести, па то није нимало пријатно. Лекари објашњавају да за успешан исход намерног прекида трудноће није пресудно да ли је и колико дуго пацијенткиња после интервенције мировала, јер је то и иначе интервенција која се ради као једнодневна хирургија, али да је веома битно да се ради у условима врхунске асепсе, дакле у стерилним условима. Да би приватна ординација могла да ради абортусе, мора да испуњава додатне услове: да има апарате за анестезију, обезбеђеног анестезиолога, уговор са Заводом за трансфузију крви, а наравно кључно је и искуство гинеколога.

Упућени лекари кажу како их трагичан исход абортуса, ипак, не изненађује. Јер, компликације су бројне и различите, али смртни исход ипак врло редак, међутим због великог броја ових интервенција, које се свакодневно ураде, било је питање дана када ће се због „статистике великих бројева” догодити и трагедија.

Свака жена, иначе, пре абортуса потписује документ, у којем својим потписом гарантује да је свесна могућих последица. На том парчету папира пише да после абортуса могу да наступе различите компликоване инфекције, али и запаљења јајника, зачепљење јајовода, појава прираслица, да може доћи до стерилитета, а у току непосредне интервенције и до перфорације ( пробијања зида) материце, повреде црева и крвављења. Ова упозорења лекара као да наилазе на „глуве уши”. Управо зато смо надмашили по броју абортуса и Румунке, Мађарице, Бугарке, Албанке...

Коментари16
4786d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Дакић
...снажно узвикнути једним гласом сви: НАШЕ КОСОВО!! То треба да нам постане поздрав којим ћемо поздрављати једни друге када се год сретнемо – да се не заборави и да се зна. Али, ми морамо знати да колијевку наше културе не губимо сабљом, већ празном кoлијевком огњишта нашег. Утолико је тај губитак гори јер је трајан. Изгубљено сабљом, није најстрашније јер ће бити враћено - ако има коме. А да ли ће бити нас и културе наше и колико још дуго када знамо да су Приштина и Крагујевац, некада наш главни град, исти по броју становника, а у Приштини се дневно роди 96 беба док у Крагујевцу 4. За 20 година у Србији је убијено 6 милиона нерођене дјеце. На један брачни пар у РС дође једно дијете, а четврто дијете спашава Србе. У Србији и Српској нестаје Србадије, то је браћо оно најстрашније! Битно је како се који простор назива, али је битније како га називају они који на њему живе. Пазимо да чекајући боље вријеме не дочекамо свој крај.
katarina
@Milorad Stanojlovic: Nije tacno da se u Francuskoj ne radjaju deca. Ako malo vise procitate saznacete da Francuska posle Irske ima jedan od najvecih nataliteta u Evropi a posebna je i po tome da ima najveci natalitet domacih drzavljana tj pravih Francuza od svih zemalja kontinentalne Evrope. Ovo znaci da im natalitet ne podizu imigranti kao npr u Nemackoj i da imaju odlicnu socijalnu politiku.
Јадно је Српство!
Срби у Србији све старији, младих све мање, раскинутих бракова све више, све мање порођаја, више абортуса... Чему све то води? Па није тешко закључити. Срби су запали у највећу кризу откако постоје као народ. Убијање нерођене дјеце је велики гријех и не може то да прође тек тако. Настала је парадоксална ситуација, када један народ (српски) сам себе уништава. Геноцид над самим собом. Ово је феномен у историји људског вијека. Срби и Руси су по том питању потпуно пали. Православци на првом мјесту по абортусима, катастрофа! Какви православци? То нема везе са хришћанском вјером! Прави хришћани никад неби то урадили. Закључак је да се већина Срба одметла од вјере и хришћанства. Већина Срба су невјерници и безбожници. Побожни људи који у срцу имају Бога никада неби такво зло чинили. Тешко безбожницима, већ су примили плату..
Миле (каква јад!)
Поразно!!! Толико укинутих живота! У Србији (пустимо друге за сада) се чини велики гријех....
Милорад
@Маково зрно. Па кад множење наставимо даље, па кад та деца порасту и ппстану маме и тате, испада да ѕа 30 година, може да се обнови нација, али о тома нажалост нико не раѕмишља.Колико је текст интересантан говори број коментара, а тамо где смо најпаметнији, а то је политика, коментара колико хоћеш. Све у свему, надрљали смо, а за 100 година нас неће бити, а дотле кој жив, кој мртав.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља