среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 02.02.2018. у 19:30 Бранко Пејовић

Пунолетство „Пршутијаде” уз дрвену сушару за месо

Мачкат, говеђа пршута и друге ђаконије чекају купце (Фотографије С. Јовичић)

Мачкат – Ако треба издвојити народну производњу која је успела да издржи све провере времена и ломове тржишта па да задржи тражњу и добру цену, то је свакако производња златиборских сувомеснатих производа: пршуте, сланине, домаће кобасице. Тим традиционалним деликатесима  у част одржава се тродневна „Пршутијада” у Мачкату, чије је 18. издање свечано отворено у овом подзлатиборском селу најбољих пршутара.

Окупили су се у пространој сајамској сали вредни мајстори руменог димљеног меса, на дрвене штандове изнели своје мирисне рукотворине какве су и њихови дедови правили. Дошло је на отварање мноштво посетилаца, да виде, пробају и купе изложено. Засвирала је труба да пунолетство „Пршутијаде” прослави , заиграло коло фолклораца ветерана... Кренуло је ово зимско празновање домаћинског Мачката, које ће трајати целог викенда.

На овој „Пршутијади” своје производе излаже 20 произвођача из ових села. Ту су и инострани гости: своје пршуте представљају Италијани из околине Парме и Истрани из хрватског Тињана, а македонска вина произвођачи из Охрида. Част да отвори манифестацију имао је заменик председника општине Чајетина Арсен Ђурић, локалне самоуправе која заједно са Удружењем произвођача сувомеснатих производа организује „Пршутијаду”. Рекавши да општина Чајетина највећа средства у овом делу Србије улаже у квалитет живота на селу, даје субвенције сточарима и другим произвођачима, отвара сеоске вртиће, улаже у путеве и инфраструктуру, Ђурић је додао да се ради и на заштити географског порекла не само ових сувомеснатих, већ и осталих традиционалних производа. – Поносимо се нашим Мачкатом, Златибором, вредним домаћинима овог краја, традицијом коју чувамо – рекао је он и отворио 18. Сајам сувомеснатих производа.

Сушара за месо на „Пршутијади” у Мачкату

Контролу квалитета изложеног оцењивао је „Југоинспект”. Најбоље производе бирало је 10 оцењивача и изабрало победнике: шампионску говеђу пршуту произвео је Александар Радојичић из Мачката, најбоља свињска и овчија пршута је Радомира Шопаловића такође из Мачката, Александар Челиковић из Качера направио је победничку домаћу кобасицу, најбоља је сланина Марка Стојановића из Мачката, а овчија стеља Николе Брковића из Качера.

– Месо од добре и здраве стоке, упоран и поштен рад, посвећеност целе породице чине посао успешним. Овим се бавио и мој прадеда, деда, стричеви, отац, сада ја и мој син, а ко упорно ради може лепо да живи од ове производње – рекао нам је најуспешнији на 18. сајму Радомир Шопаловић звани Ширет, чији су производи освојили два победничка звања и једно друго место.

Посебност ове „Пршутијаде” била је права дрвена сушара у сајамској сали, где се на диму од буковог дрвета сушило месо. Посетиоци су могли да виде како се то овде одвајкада ради на традиционалан начин, што је приказала овдашња компанија „Златиборац”, која, иако своје производе извози у 11 држава и има производњу по светским стандардима квалитета, не одустаје од традиције. – Квалитетна сировина, веште руке месара, дим суве буковине и богомдана клима овог краја и данас су предуслови за добијање препознатљивог укуса пршуте, сланине и других деликатеса – изјавила је Зорица Гавриловић, технолог компаније „Златиборац”.

А ова „Пршутијада” почела је и добрим пазаром. Дошли су купци и хотелијери с разних страна да купе најбољу изложену робу, дугачке пршуте, месом прошаране сланине. Излагачи их овде продају по сајамској цени: говеђа пршута је од 1.200 до 1.800 динара за килограм, свињска пршута од 1.000 до 1.500, сланина и чварци од 800 до 1.000, кобасица 900 и 1.000, стеља 1.500 динара...

Коментари0
f168f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља