четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 03.02.2018. у 22:00 Жарко Ракић

​Амерички списак, руска брига

Листа без Путина: У понедељак, минут до поноћи, америчка администрација испунила је законску обавезу коју је прошлог лета усвојио Конгрес. Објављена је листа са 210 руских имена, заправо појединаца којима прете нове америчке санкције. Први на овом америчком списку је главом и брадом актуелни руски премијер Дмитриј Медведев, а следе министри, људи из најближег окружења руског председника Владимира Путина, представници разних државних институција, олигарси, утицајни појединци.

Одмах пошто је списак угледао светло дана уследиле су многобројне, најразличитије реакције. Први се, већ после неколико сати, огласио Владимир Путин. Руски председник се иронично пожалио што се и његово име није нашло на овој америчкој „потерници” а затим је озбиљно додао да је реч о „непријатељском акту против целе Русије” и да је на овој америчкој листи „заправо 146 милиона Руса”.

Путинов представник за штампу Дмитриј Песков је закључио да се овим списком „САД мешају у руске председничке изборе заказане за 18. март”.

Због чињенице да је амерички председник Доналд Трамп оклевао до последњег тренутка са објављивањем „кремаљског списка”, како је назван у руским медијима, амерички и европски медији закључили су да није баш срећан што треба да повуче нови антируски потез. Озбиљни аналитичари пронашли су много недоследности и „рупа” у прављењу нове антируске листе. Могли су се прочитати и заједљиви коментари да је министарство финансија, задужено да обави овај посао, „само преписало телефонски именик службеника у Кремљу”.

Вашингтонски јастребови су, међутим, овај догађај поново искористили као повод да се обруше на меку и попустљиву Трампову политику према Русији.

„Опет смо испустили Москву из шака”, закукао је главни спољнополитички човек демократа Елиот Енџел.

Анализирајући ову листу уочава се да је од 210 имена 114 особа из власти и државних предузећа, 96 су олигарси. Немачки „Шпигл” пише поводом списка олигарха да се стиче утисак како је цео посао обављен површно – као да је неко „једноставно преписао имена с „Форбсове” листе” најбогатијих Руса. А као доказ да је реч о траљаво обављеном послу „Шпигл” наводи да је на списку и Олег Бударин за ког се наводи да је на челу државног предузећа за снабдевање струјом „Росети” иако је он прошле године напустио овај положај.

Руску листу, ипак, не треба потценити. Она би у једном тренутку заиста могла да забрине Москву и послужи као „батина” – тачније основа за пооштравање америчких санкција Русији. Засад из Москве нема наговештаја да ће Русија одговорити најновији амерички списак.

Повратак талибана: Авганистан се последњих недеља, нажалост, вратио међу главне црне вести у светским медијима. Последњи случај био је заиста изузетно трагичан: у центру Кабула експлодирала је бомба постављена у амбулантно возило. Биланс атентата: готово 100 мртвих.

Одговорност за напад у авганистанској престоници преузели су озлоглашени талибани, терористичка организација која већ деценијама уништава Авганистан али и озбиљно угрожава суседни Пакистан. Талибани су у септембру 1996. године преузели власт у Кабулу после чега су завели најцрњу исламистичку диктатуру.

Великом међународном интервенцијом која је почела у октобру 2001., талибани су протерани с власти и неколико наредних година чинило се да су потпуно уништени. Такве процене су, међутим, веома брзо пале у воду. Већ 2003., талибани су почели да се поново оглашавају. С базама у неприступачним западним областима Пакистана почели су да обнављају снагу да би 2015. кренули у отворени рат с режимом у Кабулу а нису штедели ни међународне трупе присутне у Авганистану.

Британски Би-Би-Си је крајем прошле године објавио резултате озбиљног истраживања ситуације у Авганистану и закључак је био поразан: талибани потпуно контролишу четири  процента државне територије али су војно активни у чак 263 државна округа који чине 66 одсто Авганистана. То значи да 15 милиона Авганистанаца има стални контакт с талибанима.

Американци који већ годинама покушавају да „пресаде” оружјем демократију у Авганистан тврде да су бројке нешто другачије. Стручњаци Пентагона процењују да талибани угрожавају око 40 одсто државне територије, да контролишу тек 13,3 одсто територије, власт у Кабулу 56,8 одсто а око 30 процената је поприште сталних сукоба.

Амерички председник Доналд Трамп је 29. јануара, после трагичног напада у Кабулу, изјавио да „с талибана нема преговора”.

„Ми ћемо привести крају оно што смо започели, оно што нико други не би могао да уради”, обећао је Трамп алудирајући на стање у Авганистану.

Свет је већ навикао на овакву америчку реторику и Трампови претходници на положају председника САД најављивали су и брзу и коначну победу над талибанима. Таква обећања остајала су досад само мртво слово на папиру. А историја учи да се ниједна страна војска није добро провела у Авганистану

Коментари0
0cb84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља