среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:09

Исти лик, особине ни налик

Може да се каже паметни на деду, судећи по резултатима студије о близанцима у нашој земљи, у коју је укључено више од 600 близанаца, јер су за интелигенцију одговорни гени, док на школско постигнуће утиче – окружење
Аутор: Катарина Ђорђевићнедеља, 04.02.2018. у 10:10
Као у огледалу: слична одећа и сличан факултет (Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја „По­ли­ти­ке”)

Они де­ле исте хр­о­мо­зо­ме и го­то­во иден­ти­чан лик у огле­да­лу, а ре­зул­та­ти пр­ве бли­за­нач­ке сту­ди­је у на­шој зе­мљи по­ка­за­ли су да ге­ни има­ју до­ми­нант­ну уло­гу ка­да је у пи­та­њу ви­си­на ин­те­ли­ген­ци­је и скло­ност ка ри­зич­ним по­на­ша­њи­ма. Пр­ви ре­зул­та­ти сту­ди­је, ко­ја се од 2012. го­ди­не спро­во­ди у орга­ни­за­ци­ји Од­се­ка за пси­хо­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду и Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду и у ко­ју је до са­да укљу­че­но ви­ше од 600 бли­за­нач­ких па­ро­ва, та­ко­ђе су по­ка­за­ли да бли­зан­ци че­сто би­ра­ју исте или слич­не фа­кул­те­те и пр­о­фе­си­је. 

– Ово ис­тра­жи­ва­ње спро­во­ди се у окви­ру пр­о­јек­та „На­след­ни, сре­дин­ски и пси­хо­ло­шки чи­ни­о­ци мен­тал­ног здра­вља” и под по­кро­ви­тељ­ством Ми­ни­стар­ства пр­о­све­те, а је­дан од нај­ва­жни­јих ци­ље­ва овог ис­тра­жи­ва­ња је­сте ути­цај на­след­них и сре­дин­ских чи­ни­ла­ца у об­ли­ко­ва­њу раз­ли­чи­тих ка­рак­те­ри­сти­ка лич­но­сти и ког­ни­тив­них спо­соб­но­сти, пре­ди­спо­зи­ци­је за де­пре­сив­но и анк­си­о­зно ре­а­го­ва­ње и по­ре­ме­ћа­је лич­но­сти и скло­но­сти ка кри­ми­но­ге­ном и ри­зич­ном по­на­ша­њу. На­и­ме, пр­о­у­ча­ва­ње бли­за­на­ца на­уч­ни­ци­ма омо­гу­ћа­ва да са­зна­ју ви­ше о то­ме ка­ко жи­вот­на сре­ди­на осо­бе (на­чин жи­во­та, ис­хра­на, по­ро­ди­ца, вр­шња­ци, ро­ди­тељ­ско по­на­ша­ње) и на­след­ни фак­то­ри ути­чу на на­ста­нак и раз­вој ба­зич­них осо­би­на лич­но­сти и ин­те­лек­ту­ал­них спо­соб­но­сти, али и раз­ли­чи­тих бо­ле­сти и ста­ња – об­ја­шња­ва Или­ја Ми­ло­ва­но­вић, пси­хо­лог и аси­стент на Од­се­ку за пси­хо­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду. 

Наш са­го­вор­ник, ко­ји је за­хва­љу­ју­ћи овом ис­тра­жи­ва­њу од­бра­нио ма­стер рад на те­му „Ген­ски и сре­дин­ски чи­ни­о­ци школ­ског по­стиг­ну­ћа и пер­цеп­ци­ја по­ро­дич­ног окру­же­ња”, у ко­ме пр­о­у­ча­ва ути­цај ге­на и сре­ди­не на раз­вој ин­те­ли­ген­ци­је и школ­ског по­стиг­ну­ћа, ис­ти­че да је до са­да ис­пи­та­но ви­ше од 260 бли­за­нач­ких па­ро­ва из Бе­о­гра­да, Но­вог Са­да, Зре­ња­ни­на, Ни­ша и Но­вог Па­за­ра, а пр­о­је­кат је пр­о­ду­жен до кра­ја ове го­ди­не, јер се у сту­ди­ју стал­но укљу­чу­ју но­ви бли­зан­ци. 

– Пре­ли­ми­нар­ни ре­зул­та­ти ове сту­ди­је да­ју од­го­вор на јед­ну од нај­ин­три­гант­ни­јих ди­ле­ма ге­не­ти­ке – да ли се ин­те­ли­ген­ци­ја до­би­ја у ДНК „па­ке­ту” од ро­ди­те­ља и по­ка­зу­ју да је за су­пер­и­ор­не ум­не мо­ћи ипак од­го­во­ран на­след­ни фак­тор. Сту­ди­ја је по­ка­за­ла и да су ге­ни крив­ци за скло­ност ка опи­ја­њу, од­но­сно ри­зич­ној зло­у­по­тре­би ал­ко­хо­ла – об­ја­шња­ва овај пси­хо­лог и на­гла­ша­ва да зло­у­по­тре­бу не тре­ба из­јед­на­ча­ва­ти са кон­зу­ма­ци­јом ал­ко­хо­ла. 

– Чи­ње­ни­ца је да смо ми дру­штво у ко­ме мно­ги во­ле „ча­ши­цу раз­го­во­ра” уз ал­ко­хол, пи­ћем „за­ли­ва­ју” ро­ђе­ње и кр­ште­ње де­те­та, ро­ђен­да­не, вен­ча­ња, ис­пра­ћа­је у вој­ску, но­ве го­ди­не и по­ро­дич­не сла­ве, па чак и нер­ви­ра­ње због гу­жве у са­о­бра­ћа­ју... Дру­гим ре­чи­ма, мно­ги на­ши љу­ди пи­ју, али се на­пи­ја­ју они ко­ји су ге­нет­ски пред­о­дре­ђе­ни. И ра­ни­ја ис­тра­жи­ва­ња по­ка­за­ла су да де­те ко­је од­ра­ста у по­ро­ди­ци у ко­јој се је­дан ро­ди­тељ ал­ко­хо­ли­чар има 40 од­сто шан­си да раз­ви­је та­ко­зва­ну ри­зич­ну зло­у­по­тре­бу ал­ко­хо­ла – об­ја­шња­ва Или­ја Ми­ло­ва­но­вић. 

Ре­зул­та­ти пр­ве бли­за­нач­ке сту­ди­је у на­шој зе­мљи та­ко­ђе го­во­ре да у раз­во­ју анк­си­о­зно­сти, де­пре­си­је и фо­би­ја у јед­на­ком пр­о­цен­ту уче­ству­ју ге­ни и сре­ди­на. Наш са­го­вор­ник ис­ти­че да сва­ка пси­хич­ка осо­би­на има ге­нет­ску под­ло­гу, али њен раз­вој за­ви­си од сре­ди­не – не­ко мо­же на­сле­ди­ти ген за анк­си­о­зност, али ако од­ра­ста у по­ро­ди­ци пу­ној љу­ба­ви, тај ген­ски фак­тор мо­же би­ти ума­њен. Ако не­ко на­сле­ди ген за ви­со­ку ин­те­ли­ген­ци­ју, а жи­ви у по­ро­ди­ци ко­ја не по­др­жа­ва обра­зо­ва­ње и уче­ње, ње­го­ва ин­те­ли­ген­ци­ја оста­ће на ни­воу пр­о­се­ка. Због то­га на­уч­на ис­тра­жи­ва­ња на­сто­је да утвр­де ко­ли­ко сре­ди­на мо­же да ко­ри­гу­је оно што је осо­би да­то на­сле­ђем. 

– До­са­да­шња ис­тра­жи­ва­ња на бли­зан­ци­ма по­твр­ди­ла су да на раз­вој ин­те­ли­ген­ци­је ве­ћи ути­цај има­ју ге­ни, а на школ­ско по­стиг­ну­ће – со­ци­јал­на сре­ди­на. Не­ма де­фи­ни­тив­ног од­го­во­ра на пи­та­ње да ли се ин­те­ли­ген­ци­ја на­сле­ђу­је. По­сто­је сту­ди­је ко­је го­во­ре да се „па­мет” пре­но­си с ко­ле­на на ко­ле­но, али тре­ба ре­ћи да су де­ца ро­ди­те­ља ко­ји су да­ро­ви­ти и са ви­со­ком ин­те­ли­ген­ци­јом обич­но пр­о­сеч­но ин­те­ли­гент­на и тај фе­но­мен се на­зи­ва „ре­гре­си­ја ка пр­о­се­ку”. Са­вре­ме­на ис­тра­жи­ва­ња по­ка­за­ла су да цр­те лич­но­сти као што су екс­тро­вер­зи­ја (отво­ре­ност ка дру­ги­ма) и не­у­ро­ти­ци­зам (скло­ност ка им­пул­сив­ном и не­у­ро­тич­ном ре­а­го­ва­њу) ви­ше за­ви­се од ге­не­ти­ке не­го од сре­дин­ских чи­ни­ла­ца, док су за раз­вој са­ве­сно­сти ва­жни­ји фак­то­ри сре­ди­не, јер су ро­ди­те­љи нај­бо­љи „учи­те­љи” за са­вест – за­кљу­чу­је Или­ја Ми­ло­ва­но­вић. 

У Ср­би­ји жи­ви око 65.000 бли­за­на­ца

У на­шој зе­мљи жи­ви око 65.000 бли­за­на­ца, а за­ни­мљи­ва бли­за­нач­ка ста­ти­сти­ка го­во­ри да без аси­стен­ци­је ве­штач­ке оплод­ње, на сва­ких 80 по­ро­ђа­ја до­ла­зе „ду­пли­ка­ти” и да у сва­кој по­пу­ла­ци­ји жи­ви је­дан од­сто бли­за­на­ца. Из­у­зе­так од ове ста­ти­сти­ке чи­не зе­мље суп­троп­ског еква­то­ри­јал­ног по­ја­са Афри­ке – по­да­ци го­во­ре да у Ни­ге­ри­ји жи­ви нај­ви­ше бли­за­нач­ких па­ро­ва на све­ту, а јед­но од (не)на­уч­них об­ја­шње­ња ове по­ја­ве гла­си да је за ве­ли­ки бр­ој бли­за­на­ца за­слу­жна ис­хра­на бо­га­та ја­мом, на­мир­ни­цом бли­ском кр­ом­пи­ру. Нај­ма­ње бли­за­на­ца ра­ђа се у азиј­ским зе­мља­ма, на­ро­чи­то у Ја­па­ну и Ки­ни. 


Коментари0
aed25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља