петак, 19.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:48

Век и по лозничке библиотеке „Вук Караџић”

Захваљујући историји, али и географском положају и резултатима, Лозница је заслужила статус града, који је пре једне деценије добила међу првима у Србији
Аутор: Никола Белићнедеља, 04.02.2018. у 11:00
Трг Вука Караџића у Лозници (Фо­то Н. Белић)

Јед­на од нај­ста­ри­јих чи­та­о­ни­ца у Ср­би­ји, ло­знич­ка На­род­на би­бли­о­те­ка „Вук Ка­ра­џић”, обе­ле­жи­ће у то­ку 2018. го­ди­не век и по од осни­ва­ња. Тим по­во­дом пла­ни­ран је низ све­ча­но­сти, у част до­га­ђа­ја ко­ји је био пре­крет­ни­ца у кул­тур­ној исто­ри­ји овог гра­да. 

– Обе­ле­жа­ва­ње ове го­ди­шњи­це је ве­ли­ки ју­би­леј, у ко­јем се при­пре­ма низ све­ча­но­сти – ис­ти­че пу­бли­ци­ста Сло­бо­дан Ри­ста­но­вић, ко­ји је не­дав­но уче­ство­вао и у обе­ле­жа­ва­њу 10. го­ди­шњи­це од ка­да је Ло­зни­ца до­би­ла ста­тус гра­да.

Чи­та­о­ни­ца је отво­ре­на под на­зи­вом „Дру­штво под­рин­ске сло­ге”, ка­ко се зва­ло удру­же­ње ко­је је осно­ва­ло ову уста­но­ву. 

Прет­ход­но је Вук Ка­ра­џић, за жи­во­та, по­кло­нио сво­је књи­ге, ко­је су увр­ште­не у фонд. Ова кул­тур­на уста­но­ва, али и дру­штво ко­је ју је отво­ри­ло, у част ре­фор­ма­то­ра срп­ског је­зи­ка по­не­ли су ње­го­во име 1892. го­ди­не. 

Ри­ста­но­вић на­ја­вљу­је да се у го­ди­ни ка­да се на­вр­ша­ва век и по од осни­ва­ња би­бли­о­те­ке „Вук Ка­ра­џић” при­пре­ма и књи­га о Ја­дру и Под­ри­њу у осло­бо­ди­лач­ким ра­то­ви­ма, ко­ја ће об­у­хва­ти­ти два ве­ка бор­би у овом кра­ју, од об­но­ве срп­ске др­жав­но­сти. Овај део Ср­би­је упам­ћен је и као по­при­ште по­зна­тих бо­је­ва још од Пр­вог срп­ског устан­ка, као што су бој на Чо­ке­ши­ни из 1804. и бој на Ло­зни­ци 1810, али и ве­ли­ких би­та­ка с по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та, као што су Цер­ска и бит­ка на Дри­ни. Ло­знич­ки крај, под­се­ћа Ри­ста­но­вић, ис­ти­че се и по за­па­же­ном уче­шћу у бор­би про­тив фа­ши­стич­ког оку­па­то­ра 1941. го­ди­не, у ко­јој је под­нео огром­не жр­тве. Стра­да­ло је ста­нов­ни­штво свих уз­ра­ста, па и де­ца, о че­му све­до­чи нај­ве­ће стра­ти­ште се­ља­ка у ва­ро­ши­ци Дра­ги­нац, у ко­јој је за три да­на стре­ља­но ви­ше од 850 ра­та­ра, као и гроб­ни­це у ско­ро сва­ком се­лу ово­га кра­ја. Осим рат­не исто­ри­је, овај крај зна­ча­јан је и као за­ви­чај ве­ли­ка­на срп­ске кул­ту­ре и на­у­ке Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа и Јо­ва­на Цви­ји­ћа. 

Ри­ста­но­вић, ко­ји је 1932. го­ди­не ро­ђен под­но Це­ра у се­лу Гор­ња Ба­да­ња и аутор је три­де­се­так књи­га, пре­те­жно о овом кра­ју, об­ја­шња­ва да је, за­хва­љу­ју­ћи сво­јој исто­ри­ји, али и с об­зи­ром на ге­о­граф­ски по­ло­жај, а по­себ­но на ре­зул­та­те у при­вред­ном и све­у­куп­ном дру­штве­ном раз­во­ју, Ло­зни­ца и за­слу­жи­ла ста­тус гра­да, ко­ји је до­би­ла ме­ђу пр­ви­ма у Ср­би­ји . „У пр­вој де­це­ни­ји овај град је оправ­дао то зва­ње”, на­во­ди Ри­ста­но­вић, ина­че не­ка­да­шњи ди­рек­тор Ре­пу­блич­ког за­во­да за уна­пре­ђе­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња. 

Под­се­ћа и да је по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња јед­не де­це­ни­је од ка­да је Ло­зни­ца 29. де­цем­бра 2007. го­ди­не до­би­ла ста­тус гра­да при­ре­ђен низ све­ча­но­сти, по­пут до­ку­мен­тар­не из­ло­жбе у га­ле­ри­ји Му­зе­ја Ја­дра о раз­во­ју при­вре­де и дру­штве­них де­лат­но­сти, књи­жев­не ве­че­ри у На­род­ној би­бли­о­те­ци „Вук Ка­ра­џић”, Ли­ков­не ко­ло­ни­је у Обра­зов­ном и кул­тур­ном цен­тру у Тр­ши­ћу, а као кру­на све­у­куп­них при­год­них ак­тив­но­сти одр­жа­на је Све­ча­на ака­де­ми­ја у пре­пу­ној дво­ра­ни Ву­ко­вог до­ма кул­ту­ре у Ло­зни­ци. Том при­ли­ком ге­не­рал­ни се­кре­тар Пред­сед­ни­штва Ре­пу­бли­ке Ни­ко­ла Се­ла­ко­вић пре­нео је жи­те­љи­ма Ло­зни­це по­здра­ве и че­стит­ке пред­сед­ни­ка Ср­би­је Алек­сан­дра Ву­чи­ћа, са же­љом да овај град и убу­ду­ће бе­ле­жи све бо­ље ре­зул­та­те. Гра­до­на­чел­ник Ви­до­је Пе­тро­вић на­вео је у свом из­ла­га­њу по­дат­ке ко­ји све­до­че о при­вред­ном и све­у­куп­ном дру­штве­ном раз­во­ју ове град­ске за­јед­ни­це. При­сут­ни­ма се обра­тио и по­зна­ти ком­по­зи­тор и ака­де­мик Све­ти­слав Бо­жић, ро­ђен у Ло­зни­ци. 


Коментари0
a7ed1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља