субота, 23.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:32

Реткости које свет жели да види

Удружењу „Адлигат” поклоњена библиотека о Чехову из заоставштине угледног преводиоца Петера Урбана. Најављено још девет донација из Аустрије и Немачке
Аутор: Мирјана Сретеновићсубота, 03.02.2018. у 22:00
Виктор Лазић (Фотографије Д. Жар­ко­вић)
Легат Петера Урбана

Мно­ги европ­ски ме­ди­ји у по­след­ње вре­ме до­ла­зе у Бе­о­град са­мо да би на­пра­ви­ли ре­пор­та­жу о нео­бич­ном ба­њич­ком Му­зе­ју књи­ге, на­ста­лом на осно­ву по­ро­дич­не тра­ди­ци­је ду­ге го­то­во два ве­ка, и ње­го­вом удру­же­њу „Адли­гат”, ко­је бро­ји ви­ше од 40 ле­га­та зна­ме­ни­тих срп­ских лич­но­сти. О нај­ре­ђим при­мер­ци­ма књи­га са свих кра­је­ва пла­не­те, ко­је чу­ва де­ве­та ге­не­ра­ци­ја по­ро­ди­це Ла­зић, не­дав­но је пи­сао Аустри­ја­нац Хер­берт Штар­му­лер, као и но­ви­нар­ка „Франк­фур­тер ал­ге­мај­не цај­тун­га” Бри­ги­та фан Кан. По­сле се­ри­је тек­сто­ва, са­мо у Аустри­ји и Не­мач­кој на­ја­вље­но је још де­вет до­на­ци­ја би­бли­о­те­ка  углед­них европ­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца, од че­га је шест са­мо из Бе­ча. 

– Реч је о пи­сци­ма, пре­во­ди­о­ци­ма, про­фе­со­ри­ма ко­ји не­ма­ју ве­зе са Ср­би­јом, али Бе­о­град ви­де као ме­сто у ко­јем тре­ба да се на­ђе њи­хо­ва за­о­став­шти­на. Јед­на про­фе­сор­ка из Хам­бур­га до­ни­ра­ће уско­ро сво­ју би­бли­о­те­ку о Да­ни­лу Хар­мсу – ка­же Вик­тор Ла­зић, пред­сед­ник „Адли­га­та”.

У то­ку про­шле го­ди­не ов­де су до­пре­мље­не ва­жне би­бли­о­те­ке из Не­мач­ке, Сло­ве­ни­је и Фран­цу­ске, а због ве­ли­ког ин­те­ре­со­ва­ња ме­ди­ја, „Адли­гат“ је у се­дам зе­ма­ља Евро­пе, Ази­је и Афри­ке име­но­вао по­ча­сне ам­ба­са­до­ре, ли­ца овла­шће­на да пот­пи­су­ју уго­во­ре о до­на­ци­ја­ма и од­го­ва­ра­ју на пи­та­ња но­ви­на­ра. Му­зеј су ових да­на по­се­ти­ли ту­ри­сти из Фран­цу­ске и Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та, у ко­јем су ви­де­ли 300 књи­га на­ста­лих пре 1800. го­ди­не, нај­ма­њу књи­гу на све­ту од 3,5 ми­ли­ме­та­ра, мо­ли­тве­ник са Ти­бе­та са ко­ри­ца­ма од мер­ме­ра, 30. 000 књи­га о САД, 20. 000 књи­га из Афри­ке, ко­лек­ци­ју о Ин­до­не­зи­ји, о Аустра­ли­ји, као и ону из Уру­гва­ја ко­ју му­зеј пра­ви са Хо­се­ом Му­хи­ком...

Је­лов­ник са дво­ра Обре­но­ви­ћа
У Му­зеј књи­ге су 2017. из Па­ри­за сти­гле че­ти­ри би­бли­о­те­ке: Ми­ло­ва­на Да­ној­ли­ћа, Дар­ка Та­на­ско­ви­ћа  (из­ме­ђу оста­лог Арап­ско- фран­цу­ски реч­ник из 1871. штам­пан у Ал­жи­ру), Ђу­зе Ра­до­ви­ћа, не­ка­да ди­рек­то­ра На­род­не би­бли­о­те­ке,  Мар­ка С. Мар­ко­ви­ћа, јед­ног од ва­жни­јих пу­бли­ци­ста у еми­гра­ци­ји. Као вој­ник Дра­же Ми­ха­и­ло­ви­ћа, Мар­ко­вић је пре­бе­гао у Фран­цу­ску и Ита­ли­ју и по­се­до­вао је књи­ге ко­је су срп­ски вој­ни­ци штам­па­ли у ло­го­ри­ма у Ита­ли­ји. Ње­гов де­да је био лич­ни ле­кар кра­ља Алек­сан­дра Обре­но­ви­ћа и у му­зе­ју су се та­ко на­шла три је­лов­ни­ка са дво­ра, на срп­ском и фран­цу­ском. Ме­ни из 1902. го­ди­не,17. јул: су­па од гра­шка, те­ле­ћи буз гар­ни­ран, рајн­ски лакс са ма­јо­не­зом, шо­фроа од гушч­је џи­ге­ри­це, гушч­је и плов­чи­је пе­че­ње, шар­лот на­по­ли­тен, сла­до­лед од ле­шни­ка и во­ће.

Код Ла­зи­ћа је из Не­мач­ке сти­гла и ве­ро­ват­но нај­ве­ћа Че­хо­вље­ва би­бли­о­те­ка у Евро­пи, за­хва­љу­ју­ћи Ју­ти Хер­хер, удо­ви­ци  Пе­те­ра Ур­ба­на (1941-2013), јед­ног од нај­у­глед­ни­јих свет­ских пре­во­ди­ла­ца.

– Ур­ба­на су про­сла­ви­ли пре­во­ди Че­хо­ва. У би­бли­о­те­ци је имао 15. 000 књи­га, од то­га 3. 000 нај­ре­ђих из­да­ња Че­хо­ва. Го­ди­ну да­на сту­ди­рао је у Ср­би­ји, а пре­во­дио је књи­ге Па­ви­ћа, Пе­ки­ћа, Ки­ша, Де­сан­ке. Био је ве­ли­ки про­тив­ник бом­бар­до­ва­ња. Ко­ло­на не­мач­ких но­ви­на­ра од­мах је до­шла да ви­ди где је то оти­шла Ур­ба­но­ва би­бли­о­те­ка – ка­же Вик­тор Ла­зић. 

По­ка­зу­је нам по­све­ту Ма­ти­је Бећ­ко­ви­ћа и Ду­шка Ра­до­ви­ћа: „Дра­гом Пе­те­ру Ур­ба­ну, за раз­ви­ја­ње то­ле­ран­ци­је из­ме­ђу два сло­бо­дар­ска на­ро­да”. По­том Фи­ли­па Да­ви­да: „За се­ћа­ње на сту­дент­ске да­не у Бе­о­гра­ду, на `Видике` и пр­ве ко­ра­ке у књи­жев­но­сти”, као и Де­сан­ки­ну: „Свом пр­вом пре­во­ди­о­цу на не­мач­ки”.

– Ур­ба­нов при­ја­тељ је био пе­сник Ми­о­драг Па­вло­вић. Има­мо и ње­го­ву би­бли­о­те­ку и по­све­ту Зо­ра­на Ћин­ђи­ћа, у ко­јој га Ђин­ђић на­зи­ва сво­јим пр­вим па­тро­ном. До­бри­ца Ћо­сић пи­ше по­све­ту: За про­шла и бу­ду­ћа спо­ре­ња. Има­мо Ми­јин пор­трет од Ср­би­но­ви­ћа, ше­шир ко­ји је за­бо­ра­вио До­бри­ца Ћо­сић у ње­го­вом ста­ну, пор­трет ко­ји је на­чи­нио Ра­ди­слав Тр­ку­ља. Кум му је био Вла­де­та Је­ро­тић и ту је по­ред и Је­ро­ти­ћев ле­гат – ка­же Ла­зић.

Ов­де је до­пре­мље­на и за­о­став­шти­на ди­пло­ма­те Ми­лу­ти­на Д. Си­ми­ћа (1932-2006), кон­зу­ла у Же­не­ви и Стра­збу­ру. Он је на­пи­сао књи­гу о хра­му Св. Са­ве, а на­пра­ви­ли су га за­ро­бље­ни срп­ски офи­ци­ри у стра­збур­шкој твр­ђа­ви за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та и то по­мо­ћу ам­ба­ла­же ко­ју су до­би­ја­ли од Цр­ве­ног кр­ста. 

– Си­мић је ис­тра­жио и ма­ње по­знат, дво­го­ди­шњи бо­ра­вак Ни­ко­ле Те­сле у Стра­збу­ру. Те 1883. у Стра­збу­ру је по­кре­ну­та но­ва Еди­со­но­ва елек­тра­на. На све­ча­но отва­ра­ње до­шао је не­мач­ки цар Ви­љем Дру­ги. Уме­сто да за­бље­ште Еди­со­но­ве си­ја­ли­це, из­био је кра­так спој, до­шло је до екс­пло­зи­је у ко­јој се сру­шио зид. Ни­ко ни­је по­вре­ђен, а цар се из­ву­као пре­кри­вен пра­ши­ном. У ми­си­ју по­прав­ке елек­тра­не Еди­сон је по­звао Те­слу и да­нас се на згра­ди стра­збур­шке елек­тра­не на фа­са­ди и у атри­ју­му на­ла­зи спо­мен та­бла по­све­ће­на Те­сли – при­ча наш са­го­вор­ник. Он по­се­ду­је и се­дам Си­ми­ће­вих ал­бу­ма, ко­ји је са Ти­том оби­ла­зио свет, па се на екс­клу­зив­ним сним­ци­ма ви­де: Бре­жњев у До­ба­нов­ци­ма, Ча­у­ше­ску у Ду­бров­ни­ку, Ка­стро на Бри­о­ни­ма, Ти­то са Мао Це­тун­гом у Ки­ни, Ти­то у Мек­си­ку, Кам­бо­џи, Ко­ре­ји, са нај­ви­шим др­жав­ним вр­хом – ис­ти­че Ла­зић.

У му­зе­ју Ла­зи­ћа на­ла­зи се и књи­га жа­ло­сти у ко­ју су се упи­са­ли Иван Ла­лић, Вас­ко По­па, Ми­ра Алеч­ко­вић, Ми­лош Цр­њан­ски... ка­да је умро Иво Ан­дрић. Ов­де је и нај­ве­ћа ко­лек­ци­ја срп­ских из­бе­глич­ких из­да­ња из Би­зер­те, а ди­ги­та­ли­за­ци­ја ру­ко­пи­са ра­ди се у са­рад­њи са Бри­тан­ском би­бли­о­те­ком. Ту је и ле­гат по­ро­ди­це Бе­ше­вић: Сте­ва­на, књи­жев­ни­ка, ко­лек­ци­ја сли­ка ње­го­вог си­на, сли­ка­ра Ни­ко­ле, и би­бли­о­те­ка Ни­ко­ли­ног си­на Иве, деч­јег хи­рур­га.

У ле­га­ту Пе­тра Бин­гул­ца, ди­пло­ма­те у Ми­ла­ну, Пра­гу и Со­фи­ји, ко­ји је за­вр­шио пра­во, бо­го­сло­ви­ју, фи­ло­зо­фи­ју и Му­зич­ку ака­де­ми­ју, на­ла­зи се зна­чај­на ко­лек­ци­ја му­зи­ко­ло­ги­је. Му­зеј има и пр­во из­да­ње ро­ма­на „На Дри­ни ћу­при­ја” на ки­не­ском, са по­све­том пре­во­ди­о­ца, као и пе­сму Во­ји­сла­ва Или­ћа Мла­ђег, ко­ји је, да би за­по­слио си­на, гу­вер­не­ру На­род­не бан­ке на­пи­сао мол­бу, у об­ли­ку пе­сме, тра­же­ћи да га при­ми на раз­го­вор. Ов­де су и књи­ге са по­све­та­ма но­бе­ло­ва­ца, Вол­та Ди­зни­ја, Ви­то­ри­ја де Си­ке...

По­др­шку му­зе­ју да­ли су би­бли­о­те­ка Мак­си­ма Гор­ког из Тве­ра (Ру­си­ја), за­ду­жби­на Ма­ре и Хол­ге­ра Ка­сен­са (Не­мач­ка), Аме­рич­ки уни­вер­зи­тет у Ка­и­ру, На­род­на би­бли­о­те­ка Ети­о­пи­је, ака­де­ми­ја књи­жев­ни­ка Ама­зо­ни­је и дру­ги. У ову ри­зни­цу би­се­ра по­се­ти­о­ци мо­гу да до­ђу че­тврт­ком, пет­ком и су­бо­том, од 10 до 18 ча­со­ва, уз прет­ход­ну на­ја­ву на те­ле­фон 26-27-311 и елек­трон­ске адре­се  ко­је су на сај­ту удру­же­ња.


Коментари0
05f05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља