недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11
ОДЛАЗАК ЧУВЕНИХ КАФАНА У ИСТОРИЈУ

Катанац ставили приватизација, реституција и немарност

Списак боемских састајалишта за чијим карираним столњацима више не седе гости од првог фебруара је дужи за још једно име – гостионицу „Наше море”
Аутор: Дејан Алексићсубота, 03.02.2018. у 22:00
За „Грч­ку кра­љи­цу” вла­снич­ке пре­пре­ке не по­сто­је, али ни­ка­ко да до­би­је за­куп­ца ко­ји би јој дао но­ви сјај (Фо­тодокументација „Политике”)
„Грмеч” је последње госте примио 2011, али су његове невоље почеледеценију раније када су из овог локала иза­шла „Три грозда” због велике кирије (Фо­то Д. Јевремовић)
(Фо­то Ж. Јовановић)

Уони­ма бли­зу су­до­ва са­ста­ја­ли су се адво­ка­ти ка­ко би „ло­ви­ли” стран­ке. Оне не­да­ле­ко од ре­дак­ци­ја днев­них ли­сто­ва сва­ко­днев­но су по­хо­ди­ли но­ви­на­ри, ка­ко би уз ко­ју ча­ши­цу до­би­ли иде­је за но­ве те­ме или да би уз до­бру ка­пљи­цу омек­ша­ли са­го­вор­ни­ка. На пре­сто­нич­ке за­вод­ни­це у Ма­ке­дон­ској, Кра­ља Пе­тра, Кнез Ми­ха­и­ло­вој, Де­чан­ској... иму­ни ни­су би­ли ни пи­сци, глум­ци, пе­ва­чи, сли­ка­ри... Бе­о­град­ске ка­фа­не са ка­ри­ра­ним стол­ња­ци­ма, кел­не­ри­ма у бе­лим ко­шу­ља­ма и пан­та­ло­на­ма ис­пе­гла­ним на цр­ту и ко­но­ба­ри­ца­ма у крат­ким са­ко­и­ма са уред­ним фри­зу­ра­ма де­це­ни­ја­ма су би­ле и јед­на од глав­них ста­ни­ца на ко­јој су при­до­шли­це мо­гле да до­би­ју „кра­так курс” о срп­ској пре­сто­ни­ци и ње­ном ду­ху. 

Али, уме­сто да се пре­тво­ре у ту­ри­стич­ке атрак­ци­је и јед­ну од не­за­о­би­ла­зних та­ча­ка за по­се­ти­о­це Бе­о­гра­да, оне су кра­јем про­шлог ве­ка, а на­ро­чи­то по­чет­ком овог ми­ле­ни­ју­ма по­че­ле убр­за­но да не­ста­ју. Суд­би­ну чу­ве­них ка­фа­на „Ари­ље”, „Ка­блар”, „До­мо­ви­на”, „Бо­сна”, „Гр­геч”, „Ср­п­ска ка­фа­на”, „Тран­да­фи­ло­ви­ћа”… до­жи­ве­ле су пр­вог фе­бру­ар­ског да­на и „На­ше мо­ре”, го­сти­о­ни­ца не­да­ле­ко од Сав­ског тр­га.

Уме­сто ме­ни­ја ис­пу­ње­ног до­ма­ћим је­ли­ма, на овој, бо­е­ми­ма по­зна­тој адре­си, са­да је ка­та­нац. УП „Ва­рош ка­пи­ја” ко­је је овим ре­сто­ра­ном га­здо­ва­ло де­це­ни­ја­ма из­гу­би­ло је тр­ку са ре­сти­ту­ци­јом и тр­жи­штем. Не­зва­нич­не на­ја­ве су да ће се, по­сле ула­ска но­вог за­куп­ца, ту и да­ље оба­вља­ти уго­сти­тељ­ска де­лат­ност, али са­свим си­гур­но то ви­ше не­ће би­ти бо­ем­ски рај „На­ше мо­ре”. 

Та­ко ће спи­сак бо­ем­ских са­ста­ја­ли­шта за чи­јим ка­ри­ра­ним стол­ња­ци­ма ви­ше не се­де го­сти би­ти ду­жи за још јед­но име, а спи­сак ка­фа­на ко­је су пре­жи­ве­ле тран­зи­ци­ју све кра­ћи. А пре два­де­се­так го­ди­на, ка­да се спо­ме­ну бе­о­град­ске ка­фа­не, тре­ба­ло је при­лич­но вре­ме­на да се све оне по­бро­је. Са­мо под окри­љем чу­ве­ног уго­сти­тељ­ског лан­ца „Три гро­зда” би­ло је се­дам­де­се­так њих. Ме­ђу нај­зна­ме­ни­ти­јим из овог лан­ца био је чу­ве­ни тро­јац из Ма­ке­дон­ске или „Бер­муд­ски тро­у­гао” – „Под ли­пом”, „Шу­ма­то­вац” и „Гр­меч”. На при­ме­ру овог трој­ца мо­жда се нај­бо­ље мо­же опи­са­ти ве­ћи део не­да­ћа ко­је су у прет­ход­них де­це­ни­ју и по за­де­силе зна­ме­ни­та „све­ти­ли­шта” бо­е­ма. Пр­во је, због ло­шег про­ме­та, по­се­че­на „Ли­па” ко­ја је убр­зо пре­тво­ре­на у пи­це­ри­ју, а он­да у пар­фи­ме­ри­ју. У ме­ђу­вре­ме­ну, усле­ди­ла је при­ва­ти­за­ци­ја „Три гро­зда”,  ко­ја је уме­сто но­вој мла­до­сти овог уго­сти­тељ­ског лан­ца ку­мо­ва­ла ње­го­вом сте­ча­ју. Дру­ги члан тро­у­гла, „Гр­меч”, по­след­ње го­сте при­мио је 2011, али су ње­го­ве не­во­ље по­че­ле де­це­ни­ју ра­ни­је ка­да су из овог ло­ка­ла иза­шла „Три гро­зда” због ве­ли­ке ки­ри­је. Нај­ду­же, до 2013, ве­тро­ви­ма тран­зи­ци­је одо­ле­вао је „Шу­ма­то­вац” на чи­ја вра­та је ка­та­нац ста­вљен тог ле­та. Он је­сте ре­но­ви­ран и по­но­во отво­рен, али бо­е­ми у овим уго­сти­тељ­ским ква­дра­ти­ма не пре­по­зна­ју сво­ју не­ка­да­шњу ка­фа­ну. Слич­ну оце­ну љу­би­те­љи ста­рих ка­фа­на има­ју и за „По­лет” ко­ји им је, у мо­дер­ном оде­лу, не­пре­по­зна­тљив. 

Тран­зи­ци­ја је по­ште­но уда­ри­ла и уго­сти­тељ­ска пред­у­зе­ћа „Цен­трал” и „Ва­рош ка­пи­ју”. „Цен­тра­лу” је до­не­ла су­но­врат, а „Ва­рош ка­пи­ја”, ко­ја је од пре не­ко­ли­ко го­ди­на по­де­ље­на на два пред­у­зе­ћа, чи­ни се, до­бро одо­ле­ва. 

Овом не­ка­да чу­ве­ном уго­сти­тељ­ском лан­цу му­ке за­сад ви­ше за­да­је ре­сти­ту­ци­ја због ко­је су осим „На­ших мо­ра”, за­тво­ре­ни и „Кор­зо” у Змај Јо­ви­ној и „Парк” код Ка­ле­мег­да­на. Оста­ли њи­хо­ви ре­сто­ра­ни, иако по­вре­ме­но „штуц­ну” и за­ста­ну у ра­ду, као што је то би­ло 2016. са „Про­ле­ћем” и „Сун­цем”, и да­ље при­ма­ју го­сте иако ни­су у са­мом ср­цу гра­да, у Кнез Ми­ха­и­ло­вој. 

А у њој, где би по не­пи­са­ном пра­ви­лу тре­ба­ло да бу­де нај­бо­љи про­мет у Бе­о­гра­ду, два чу­ве­на уго­сти­тељ­ска име­на звр­је пра­зна – „Ру­ски цар” и „Грч­ка кра­љи­ца”. До ка­да ће – не зна се. Тај од­го­вор знат­но ду­же че­ка „Кра­љи­ца” за чи­јим сто­ло­ви­ма ви­ше од 10 го­ди­на не се­де го­сти. Њен слу­чај у при­чи о за­тво­ре­ним ста­рим град­ским ка­фа­на­ма је на­ро­чи­то нео­би­чан. За „Кра­љи­цу” вла­снич­ке пре­пре­ке не по­сто­је, али ни­ка­ко да до­би­је за­куп­ца ко­ји би јој дао но­ви сјај. По­след­њи тра­чак на­де по­ја­вио се пре де­се­так ме­се­ци ка­да је по­че­ло ње­но де­ли­мич­но сре­ђи­ва­ње. Али ту је све и ста­ло. 

Љу­би­те­љи ста­рих уго­сти­тељ­ских зда­ња бо­је се да „Грч­ка кра­љи­ца” и оно ма­ло пре­о­ста­лих ста­рих бе­о­град­ских ка­фа­на не усту­пе ме­сто бу­ти­ци­ма, бан­ка­ма, кла­ди­о­ни­ца­ма, пе­ка­ра­ма… да не до­жи­ве суд­би­ну ка­фа­на „Под ли­пом” и „Кор­зо”.  

Че­си про­те­сто­ва­ли три ме­се­ца

Ко­ли­ко су, за раз­ли­ку од Бе­о­гра­да, жи­те­љи­ма ве­ли­ких гра­до­ва у све­ту ва­жне њи­хо­ве култ­не ка­фа­не по­твр­ђу­ју и број­на ис­ку­ства и при­че бе­о­град­ских бо­е­ма и ин­те­лек­ту­а­ла­ца. Го­во­ре­ћи 2014. за „По­ли­ти­ку” на ову те­му, про­фе­сор Алек­сан­дар Илић са Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та под­се­тио је на при­мер Че­ха. Ка­да је на­ја­вље­на при­ва­ти­за­ци­ја јед­не од нај­чу­ве­ни­јих ка­фа­на у Пра­гу, на­ша сло­вен­ска бра­ћа ор­га­ни­зо­ва­ла су про­те­сте ка­ко би је од­бра­ни­ла и са­чу­ва­ла и ка­ко јој, пре све­га, не би би­ла про­ме­ње­на на­ме­на. Про­те­сти ре­дов­них го­сти­ју, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли и пи­сци, ва­ја­ри и сли­ка­ри, тра­ја­ли су три ме­се­ца, а епи­лог је био успе­шна од­бра­на ка­фа­не.


Коментари6
d6c11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
I kod nas bi stare kafane usled restitucije i promene vlasnika mogle da sacuvaju svoju namenu ali redovni gosti pisci,vajari i slikari,kao sto je to slucaj u Pragu, mogli bi da protestuju godinama i nista se ne bi dogodilo. Kod nas bi to mogli jedino politicari i tajkuni koji su na vlasti i njihova rec je presudna.
Ivan Tomic
Na zalost, ili srecu, svaka era ima svoje... Tacno je da stare kafane imaju neki svoj smek, ali su isto tako bile pune i prilicno nekulturnih i u najmanju ruku bezobraznih konobara, zaostavstine nekih "srecnijih" komunistickih vremena. Ne zalim, kafana i birtija je bilo i bice, samo neke nove dolaze umesto starih. A i ti novinari, advokati, umetnici - boemi, nisu vecni nego i njih menjaju "neki novi klinci" sa malo drugacijim prohtevima i zeljama. Sve je to po meni u redu i bas kako treba. Jedino za restituciju bih rekao da je jedna velika greska, nista nije trebalo vracati nikome jer nije Srbija Engleska pa da se zna sta je cije vekovima, nego su i ti nekada isto to bogatsvo stekli u par decenija, verovatno ne bas potpuno legalno. Jedan lopovluk je zamenjen drugim pa je onaj prvi ozakonjen...
gordana
Bravo za restituciju!!! Konačna pravda za bivše vlasnike! A što se tiče kafana, dobro ugostiteljsko preduzeće uvek će naći dobar prostor za svoju delatnost, jer kafanu ne čini objekat ponuda i ljudi koji je vode...
Petrovic Petar
Tako su trebali da brane i kafane kada su se nacionalizovele i gde se isto sastajali umetnici i td., ali sada se od toga prave price za plakanje.
zoran
Nista bolje od drogerije, uvezes tone hemikalija, stavis marzu 200% na nemacku cenu, zaposlis jednog da prodaje i profit maksimalan. A za kafanu ti trebaju kuvari, pa konobari, pa nabavljaci, pa upravnik, min 10 puta vise zaposlenih i troskova nego za drogeriju.
Muradin Rebronja
...i dovoljno gostiju.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља