четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:35

И трећи мандат може да постане први

Нови закон о високом образовању даје могућност избора истe личности на функцију ректора универзитета или декана факултета, иако им ове године истиче други мандат
Аутор: Бранислав Радивојшанедеља, 04.02.2018. у 22:00
Ректорат Универзитета у Београду (Фото А. Васиљевић)

Ово је изборна година на нашим државним универзитетима. Ускоро почињу први потези за кандидовање нових „органа пословођења”, односно декана и ректора, мада је већ сад јасно да ће два члана новог закона о високом образовању у великој мери утицати на карактер тих избора. У првом од та два члана (64) наведено је да се „орган пословођења бира на три године са могућношћу једног узастопног избора”, а у другом (144) да се „у укупан број мандата не рачунају мандати до ступања на снагу овог закона”.

Шта ове одредбе значе? Првопоменуту (чл. 64) правници различито тумаче, јер се не зна може ли неко ко је био два пута по три године на месту ректора или декана после трогодишње паузе поново да буде шест година на истом месту. Друга одредба (144), међутим, потпуно је јасна, али се претпоставља да ће изазвати веома различите коментаре. Јер, у укупан број мандата оних који ће на пролеће бити изабрани на места ректора или декана не убраја се ниједан њихов ранији мандат, што значи да и они који су, на пример, досад већ били два пута на тим функцијама могу на истим местима остати још два мандата, дакле – укупно дванаест година!

Много је декана у Србији који у овом тренутку троше последње месеце свог другог мандата и они ће бити у тој ситуацији да могу да се кандидују за свој трећи узастопни, а по новом закону наводно први мандат. У таквој позицији могли би се наћи и ректори београдског и нишког универзитета, као и Државног универзитета у Новом Пазару – Владимир Бумбаширевић, Драган Антић и Миладин Костић, који су на местима првог човека универзитета од 2012. године. Ректори универзитета у Новом Саду и Крагујевцу, као и Универзитета уметности у Београду, међутим, на тим су местима од 2015, тако да би почетак њиховог, по закону, првог овогодишњег мандата био, заправо, други.

Тешко је предвидети да ли ће се и ко од свих тих личности, и декана и ректора, ове године и кандидовати, као и ко ће добити подршку надлежних универзитетских и факултетских савета, али питали смо професоре правних факултета у Београду и Новом Саду, Владана Петрова и Слободана Орловића, како коментаришу чињеницу да ће досадашњи мандати, по новом закону, бити као гумицом избрисани. Петров нам на то каже да је овакво решење – „крајње неуобичајено”.

– Елементарна правна логика налаже да, када се доноси садржински комплетно нов правни акт, који сасвим другачије уређује начин избора и овлашћења институција, онда је оправдано да се мандати из претходног периода не рачунају, али овде то није случај и зато кажем да је овакво решење крајње неуобичајено – наводи овај професор београдског Правног факултета. Овим поводом, каже Петров, намеће се поређење функција ректора и декана с носиоцима политичких функција, којима се, због опасности од дугогодишње концентрације власти у истој личности, ограничава број мандата, а у случају универзитета, применом решења из новог закона, то временско ограничење је врло флексибилно, иако поменуте универзитетске дужности нису пука академска звања, него функције руковођења и доношења многих битних одлука.

– Према томе, нови закон о високом образовању, у оквиру прелазних и завршних одредби, даје могућност избора по трећи, па и четврти пут, на исту функцију истог лица, и ту могућност они могу искористити, али постоје и добри академски обичаји које треба гајити, а то је оно што чини спорним кандидовање оних који су већ били на руководећим местима у два мандата – закључује професор Петров, док Слободан Орловић каже да су разлози за ограничење мандата пре свега они који се могу подвести под „саживљавање са функцијом” оних који је обављају дуже време и почну да је схватају као своју личну. Тада долази до злоупотребе функције, непотизма, стварања котерија, кланова, што све може да доведе до различитих незаконитости. – Ово свакако није реална бојазан у свакој академској средини, поготово тамо где је више лица од интегритета укључено у процес управљања. Али, тамо где јавност рада није наглашена, а јавна критика, контрола и демократичност одлучивања нису развијени, постоји стварна опасност да саживљавање с функцијом прерасте у личну власт, где се влада на основу наклоности и приватног интереса.

– Норма закона којом се дотадашње обављање функције брише и исти руководиоци могу поново да конкуришу свакако појачава већ поменуте „страхове”, али такво решење правно је могуће и њиме се не крши Устав – каже Орловић и напомиње да упоредноправно, постоје решења са ограниченим, али и неограниченим бројем мандата (Аустрија, на пример).

Коментаришући ову неуобичајену (прелазну) законску могућност обнове универзитетских мандата, социолог Тодор Куљић каже да је „на делу сукоб праведности и законитости, природе и норме”. Треба га актуелизовати и проширити. – Праведан је онај ко не даје свакоме што бесмислени закон одређује, него оно што је, по природи, добро за другога. Дакле, ако се из овог сукоба природе (саморазумљивог ограничавања личне власти) и конвенције (новог закона о универзитету који треба поштовати) појави неко ново природно право (као што је често бивало у историји сукоба природе и норме), онда и речени сукоб може бити напредан – коментар је овог професора универзитета.


Коментари4
06234
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Витомир Сударски
Још једна велика и страшна бласфемија која ће до краја уништити поједине универзитетe. Мислим пре свега на Ниш и Нови Пазар. Ако постојећи ректори два наведена универзитета, који су познати по бахатом и некадемском вођењу ових институција, по корупцији, непотизму и криминалу, остану по још два мандата, боље је онда угасити оба универзитета, јер их више нико и никада неће моћи вратити на академски пут.
Stevan
A kada će novinari da ispitaju spornu direktorslu funkciju direktorice Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu?
Marko S.
Odmah pokrenuti inicijativu da se izmeni član 144 Zakona koji omogućuje sedenje u foteljama jos minimum 6 godina! Član 144 će još više srozati srpsko visoko obrazovanje jer kada se nešto čisti treba počistiti od vrha tj. od rektora.
milutin
Ista priča i sa direktorima osnovnih i srednjih škola. Ima nekih sa 15 i više godina u istoj fotelji. Bitno je da su "podobni" stranci na vlasti a svaki novi zakon im mandate računa od početka. Tako nastaju "večiti" direktori...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља