субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Рудници угља и забаве

Тамо где су некада радили рудари данас се отварају библиотеке, снимају филмови, одржавају семинари, упознаје индустријско наслеђе, а Музеј угљарства у Сењском Руднику је први и јединствен у Србији
Аутор: Драгољуб Стевановићсреда, 07.02.2018. у 13:15
Србија је најбогатија индустријском баштином у нашем региону (Фото ТСО Деспотовац)

Музеј угљарства у Сењском Руднику из године у годину посећује све више туриста, захваљујући пре свега оригиналној поставци коју чине хиљаду експоната и пет хиљада фотографија. То је први и јединствени музеј такве врсте у Србији, који чува сећање на историју рударства у овом крају, источно од Ћуприје, дугу више од 160 година.

Србија је у нашем региону најбогатија индустријском баштином. На северу, у Војводини, остали су стари млинови, воденице на каналима и неколико ветрењача, а у централном делу индустријски погони и посебна вредност – рудници.

Сведочанства тешког живота

Многи угљенокопи су запуштени, управне зграде су празне, самачки хотели, мензе... Штета, јер би многи објекти могли да постану занимљиви за разгледање, у Алексинцу, Врднику, или на Вршкој Чуки иза Зајечара, познатој по „белгијској” кући, тако названој у знак сећања на белгијског инжењера.

И кућа из „Петријиног венца”
Музеј је центар музејског комплекса „Сењски Рудник” кога чине: „Александров поткоп”, улаз у јаму са управном зградом изнад самог улаза саграђене 1860. године, „Соколски дом”, у коме је основан и први Раднички савет у Србији, Црква Светог Прокопија из 1900. године, подигнута у знак сећања на страдале рудара у пожару 1893. године. Чине га и Радничка и Чиновничка улица, Петријина кућа, дом чувене Петрије из култног филма Срђана Карановића „Петријин венац”, Основна школа „Доситеј Обрадовић” из 1896. године, парк Либанског кедра, назван по стаблу те врсте бора донесеног 1903. године са Свете горе... На свега пар километара од њега су манастири Раваница и Манасија, Ресавска пећина, Лисине, највећи водопад у Србији… Сењски Рудник није само одлично место за викенд-туризам, већ и потенцијални центар индустријског наслеђа за читав Балкан.

Рудници би могли, сматрају стручњаци, да постану места за за одржавање фестивала, конгреса, за рекреацију, пешачење и бициклизам, као сценографија за снимање филмова. Па и за екскурзије, да ђаци упознају остареле машине које сведоче о индустријском развоју, да чују приче о животу рудара и овом тешком занимању у којем су се опробале и жене. У оживљавање рудника верују ентузијасти и визионари и наводе неколико примера.

У Лабину су овакву причу покренули локални уметници, добили су средства из фондова Европске уније и отворили врло респектабилну библиотеку, најсавременију у Хрватској. И Идрија, бивши рудник живе је оживела као музеј и налази се на Унесковој листи културне баштине.

Најзанимљивији пример долази из немачког Есена, рударске регије: оно што је било за отпад добило је другу намену, машине и покретне траке нису завршили на ђубришу већ су постали предмет прича које туристи радо слушају и упознају своју индустријску историју. И радо долазе упркос томе што Есен нема море, а ни неку значајну уметничку традицију.

У Србији се најдаље отишло у Сењском Руднику захваљујући Мирославу Николићу, садашњем управнику тамошњег Музеја угљарства. Као локал патриота размишљао је шта учинити да се у овом месту може нормално живети и кад јама више не буде радила.

Може ли Музеј угљарства да буде „светло на крају тунела”, питао се и покренуо пројекат „Еко-музеј Сењски Рудник”.

Сведочанство о почетку индустријализације
Подземни музеј
Сам подземни рударски музеј је напуштена рударска просторија која је дугачка око 530 метара и ту би се формирао подземни рударски музеј који би био јединствен на овом делу Балканског полуострва и врло сличан подземним музејима у Велењу или Бохуму, али са својим специфичностима. У њему ће посетиоци кроз разне видове оригиналних експоната, фотографија, светлосних и тонско визуелних ефеката моћи да стекну сазнања о техничком, технолошком и историјском развоју рударства, пре свега на просторима рудника „Рембас”. По завршетку обиласка овог подземног музеја посетиоци ће из јаме излазити помоћу рударског лифта, који и данас ради, и то на водену пару, а конструисан је давне 1872. године у Грацу, који и даље рударе спушта у јаму, а покрећу га зупчаници од грабовог дрвета, каже Мирослав Николић причу о бројним и необичним појединостима које крије овај рудник.

– Својим највећим успехом сматрам што сам успео да реализујем прву фазу овог пројекта. Свакако не сам већ уз помоћ Министарства културе и представника Музеја науке и технике из Београда. Тако да су сада обновљена три објекта који су били пред рушењем, а кроз промоцију овог пројекта широј јавности указао сам на постојање овог рударског места, које не треба препустити забораву и чију рударску историју треба сачувати. Такође, својим успехом сматрам и чињеницу да сам уз помоћ Музеја науке и технике успео да ставим под заштиту државе и рударски лифт који је једини такве врсте у свету и који је у функцији и данас, а који је саставни део туристичке понуде и показује се посетиоцима – каже Николић.

Музејски комплекс се састоји из главне зграде која је саграђена 1930. године и у којој је на два нивоа приказан технички и историјски развој рударства, почев од трећег века па до данас. Сви експонати су оригинални као и фотографије које прате ову поставку.

Саставни део комплекса музеја је и зграда некадашње машинске радионице каја се састоји из четири просторије у којима је кроз експонате и оригиналне фотографије приказан живот рудара и њихових породица у свим сегментима живота.

Посетиоцима се показује и поставка на отвореном где су смештене машине и уређаји који због својих димензија не могу да буду у просторијама. Посетиоци и туристи могу да виде и улаз у јаму са управном зградом изнад самог улаза из 1860. године, који је у оригиналу сачуван до данашњих дана.

Поставка у машинској радионици

Хлеб са седам кора

Музејски комплекс посећују како групне екскурзије, почев од предшколских установа до високошколских институција, тако и појединачни посетиоци, породице, а по евиденцији која се води у музеју може се видети да су посетиоци из свих делова Србије. У последње време музеј посећују организовано и посетиоци из иностранства, из Словеније, Хрватске, Аустрије и Италије.

Жене рудари
У самом музеју ојачан је доњи део зграде за улаз у јаму са рударским поздравом „Срећно”, а посетиоци могу видети опрему и алате са којима су радили рудари од отварања Сењског рудника 1853. године, за кога се данас говори да је почетак индустријализације Србије. Одећа и обућа рудара, рударске лампе, бушилице, спасилачка опрема, безброј фотографија, а на једној су жене рудари, који су тај посао обављале док су мушкарци били у рату.

– Мало је позната чињеница да и жене раде у јами и то нису само мајке, супруге и домаћице које само воде бригу о домаћинству, већ и особе које заједно са мушкарцима иду у јаму и зарађују „хлеб са седам кора”. Архивска грађа и фото-збирка која се налази у музеју води нас чак у период Првог светског рата па и много раније и доказује присуство и рад жена и деце у јами – истиче Николић.

Баш зато што је ова историјска чињеница мање позната широј јавности, Музеј угљарства је ову тему приказао у оквиру прошлогодишње београдске манифестације „Ноћ музеја”. Уређивачки одбор је ову тему прогласио за једну од најуспешнијих.

Оно што је остало да се уради у „Еко-музеју” је подземни рударски музеј и реконструкција рударског ресторана који је у непосредној близини комплекса музеја тако да би се на неки начин бар делимично заокружила туристичка понуда Музеја угљарства.


Коментари1
22b21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Minja
Zaista fascinantan clanak. Ovaj muzej i slicne ponude treba reklamirati kao turisticku ponudu, jer problem je sto mnoge od tih znaimljivih mesta niko ne reklamira pa ostaju neiskoriscena za turizam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља